sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 11.12.2019. u 10:01 Milica Dimitrijević

Pulsiranje skulptura u Legatu Koke Jankovića

Zaostavština jednog od naših najvećih vajara od danas će u Kragujevcu moći da se vidi u namenski građenom objektu
„Мајка II”, 1990, бронза (лево), ентеријер изложбеног простора (Фотографије М. Димитријевић)

Kragujevac – Da je još među nama, Nikola Koka Janković (1926–2017) u petak bi proslavio rođendan, a danas bi bio sigurno prezadovoljan. Njegov legat u rodnom Kragujevcu, u punom sjaju novog i vizuelno zaista elegantnog, pitkog objekta, biće u podne predstavljen javnosti. Biće to privilegija – oni koji, poput nas tokom jučerašnjeg pretpremijernog obilaska, budu prisustvovali dnevnom programu otvaranja doživeće ovo zdanje i skulpture u njemu onako kako je i najmagičnije. Uz igru svetlosti i senke taj prostor, još ako je i sunčano, kao da posebno poigrava. Upravo to osvetljenje, prirodno i meko, najprisutniji je sporedni činilac celog izložbenog zdanja čime je Kokinim delima – a ona i jesu ovde glavni glumci – omogućeno da blistaju i pulsiraju poput bića koja dišu i pokreću se.

Jednostavne spoljašnje i unutrašnje linije i svedena koncepcija izložbe nisu proizvod slučaja. Jer, jedan od naših najvećih vajara lično je odobrio projekat same zgrade, delimično oblikovane po ugledu na antički hram, odabravši i arhitektu Zorana Gagića, u vreme otpočinjanja celog nauma, tek pristiglog iz Pariza, dok je njegovo dobro poznato insistiranje na pročišćenom načinu prezentacije apsolutno poštovano. Za to je zaslužna Katarina Babić, rukovodilac legata.

Janković, inače akademik SANU, bio je skroman i blag čovek, ali kada je reč o stvaralaštvu vrlo odlučan i nepokolebljiv, i jedini je skulptor na domaćim prostorima čiju je zaostavštinu od sada moguće videti u reprezentativnom zdanju, namenski građenom. Više od stotinu izlagačkih kvadrata ispunjeno je sa njegovih 75 radova. Pod imenom „Živeti umetnost” ona su odabrana da čine stalnu postavku od ukupno 1.744 umetnička dela (koja čine tri zbirke – skulpture, crteži i studijski materijal) koliko ih je iza sebe ostavio za ovu svrhu, a koja su smeštena u prostranom depou. Ona će biti povremeno pred publikom, na posebnim budućim postavkama.

– Prikazali smo kompletan njegov angažman u domenu portreta, figuracije, javnih spomenika, izložba je organizovana na prepletu tematske i hronološke linije. Najstariji eksponat je portret druga Dimitrija Ognjanovića, koji je Koka uradio kao srednjoškolac 1943, tada se moglo zapaziti da će autor postati vrstan karakterni portretista, polazeći od sintetičkog oblikovanja pa do ekspresije, očigledne na mnogo kasnijem prikazu Laze Kostića. Koka je izbegao streljanje u Kragujevcu 1941, ali je tada stradao njegov brat od tetke pa su ona i njen bol bili polazište za opus majki, kao simbol tuge. Upravo u tom opusu i potom onom ratničkom, čime je decenijama bio okupiran, mogu se uočiti eksperimentisanja sa formom u iskoraku ka modernosti. Mnogobrojne su i njegove spomeničke skulpture, jedan njegov Tesla nalazi se i u Njujorku. Najmlađa izložena dela su figurine u vitrinama, nastale 2012, i jedan nedovršeni reljef – kaže Katarina Babić.

Nakon što se prođe kroz opisani izbor radova stiže se do prostorije koja ima intiman, diskretan šarm. Replika ateljea sa originalnim nameštajem doprinosi otkrivanju vajareve ličnosti.

– Izdvojili smo upisnicu na akademiju, porodične fotografije, na njima su majka, otac i dva brata, supruga, alat za modelovanje koji je sam pravio, tu je i prevod Rodenovog testamenta, Koka je to uspeo da uradi kao mladić, veliki francuski umetnik bio mu je inspiracija od ranih dana. Stolica koju je koristio bila je deo mobilijara kafane koju je držao njegov otac i to je mesto bilo ključno, Koka je prvi put tu počeo da crta goste koji su dolazili, postavši kasnije izvrstan crtač – dodaje naša sagovornica.

 Deo rekonstruisanog ateljea

Osim ideje da se u dogledno vreme oformi i park skulptura u neposrednom eksterijeru legata, bitno je napomenuti i tok dolaska do ovog, svečanog trenutka. Cela priča počela je preliminarno još 2008, ugovor između Jankovića, grada Kragujevca, koji je izuzetno voleo, i Univerziteta u tom gradu, kojima je on svoja dela zaveštao, potpisan je 2012, ali je bilo potrebno vreme da se ceo proces dovede do kraja. Zgrada je izgrađena 2017, to je finansirano sredstvima grada domaćina, preko Ministarstva privrede i putem kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, pri čemu je organizaciono rešenje pronađeno u modelu koji je, kako kaže Miloš Jurišić, v. d. direktora Narodnog muzeja u ovom gradu, delovao najizvodljivije – da legat bude zasebna jedinica institucije na čijem je celu.

– Takva odluka doneta je, između ostalog, budući da je Narodni muzej ionako zadužen za staranje o umetničkim delima na teritoriji Kragujevca, što podrazumeva neophodne muzeološke standarde, a za šta druge institucije nisu imale mogućnosti – kaže Jurišić, dodajući da se sve što je zatečeno nakon što je Janković preminuo od tada čuvalo upravo u muzejskom depou.

Pored brojnih zvanica koje se danas očekuju, pre svih, članovi porodice, ali i Vladimir Kostić, predsednik SANU, otkriveno nam je da će događaj upotpuniti i njegovi nekadašnji učenici Zdravko Joksimović, Slave Ajtoski, Gabriel Glid, Tamara Rakić. Svi do jednog govorili su u nekolikim prilikama da su veoma voleli svog profesora, a i on je voleo njih. Prateći i podržavajući ih na izložbama čak i kada je zašao u ozbiljne godine svoje emocije neštedimice je pokazivao. Danas će mu to biti dodatno uzvraćeno.

Komentari3
c5da6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

A
Izuzetno, ocaravajuce, tako sam ponosna sto se ovakva Galerija - Legat nalazi u mom gradu.Treba videti remek dela Koke Jankovica, skulpture Dositeja Obradovica, Nikole Tesle, Branisla Nusica, Laze Kostica... i jos desetine dela, za divljenje. O samoj zgradi Legata, sta reci, remek delo arhitekte Zorana Gagica.. Dodjite da vidite...verujem da cete biti odusevljeni.
Danica Petrovic
Veliko umetničko delo jednog iznad svega plemenitog i skromnog čoveka biće dostupno javnosti u reprezentativnom protoru - kako dolikuje. Prava retkost za naše prilike. Za divljenje i pohvalu.
Боро
Кад једна држава намири све своје основне потребе, болнице, домове здравља, јавне кухиње, обданишта, домове старих.... и стигне да се посвети и ликовној уметности, поврх свега тога, е то је успешна држава! Искрене честитке!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja