utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
IZ STARIH RIZNICA

Knez bez kape

Figura vladara bez kape bilo je za ono vreme neuobičajeno rešenje, ali se autor spomenika, vajar iz Firence, zbog toga nije ubio, kako je glasila urbana legenda
Autor: Branko Bogdanovićsreda, 11.12.2019. u 12:37
Литографија – oткривање споменика кнезу Михаилу 18. децембра 1882. (Фотографије приватна архива)

Nakon početka restauracije spomenika Pobedniku, na red za saniranje je došao i monument podignut knezu Mihailu Obrenoviću koji nije imao ništa manje uzbudljivu (pred)istoriju od Meštrovićevog dela.

Knez Mihailo je ubijen u Košutnjaku 10. juna 1868. godine, a prvi sastanak odbora za skupljanje priloga za njegov spomenik održan je već 14. jula. Tada je odlučeno da se od dobrovoljnih priloga građana podignu dva memorijala – zavetna crkva na mestu pogibije u Košutnjaku i figuralni spomenik u gradu.

Odbačeno rusko rešenje

Igrom slučaja, 1867. je na Sveruskoj etnografskoj izložbi u Moskvi, od 16. do 27. maja, boravila naša delegacija koju su, između ostalih, činili Milan Petronijević, Milan Đ. Miličević, Janko Šafarik, Milorad Medaković i Stevan Todorović. Delegaciju je prvo u Sankt Peterburgu primio car Aleksandar Drugi, pa je zatim nastavila put za Moskvu. Knez Mihailo je dobio počasnu nagradu zbog podrške oko organizacije i donacije od 400 dukata Srpskom učenom društvu za učešće na izložbi, a srebrne medalje dodeljene su Miličeviću, Todoroviću, Milanu Simiću, Milošu Milojeviću Mačvaninu kao i četvorici članova Srpskog učenog društva. No, za priču o memorijalima je bitnije da je srpska delegacija zapazila akvarelisani crtež projekta za spomenik „Oslobođenje Srbije” poznatog ruskog skulptora Mihaila Osipoviča Mikešina (1835–1896). Petronijević je rad doneo u Srbiju i pokazao ga knezu Mihailu koji je umetniku uputio poziv radi realizacije projekta.

Tragično ubistvo u Košutnjaku odložilo je posetu, a Mikešin je u Moskvi, u znak pijeteta prema nastradalom srpskom vladaru, izradio nacrt za spomen-crkvu u Košutnjaku. Mikešin je početkom oktobra 1868. stigao u Beograd. Sagledavši situaciju na terenu, a u dogovoru s Odborom i vladom, odmah je uradio i dve varijante spomenika koji je trebalo postaviti na Velikoj pijaci (danas Studentskom trgu).

Iako su projekti, nakon izlaganja u „Beogradskom čitalištu”, naišli na odobravanje javnosti, a Steva Todorović je 1869. kod bečkih litografa naručio izradu njihovih litografija, realizacija oba spomenika se odužila. Mikešinova rešenja bila su 1871. odbijena.

Iste godine odlučeno je da se samo u gradu podigne spomenik „izliven od starih bronzanih topova”. Na novi konkurs su se odazvali samo Stevan Todorović, riječki vajar Vatroslav Donegani i jedan pruski umetnik čije ime je ostalo nepoznato. Nezadovoljno odzivom autora, Ministarstvo građevina je 1873. godine raspisalo novi konkurs s naznakom da je za spomenik određeno i novo mesto – Pozorišni trg (danas Trg republike).

Fotografija sa otkrivanja spomenika knezu Mihailu (levo), Enriko Paci (1819–1899).

Knez Mihailo je, naime, 20. marta 1866. izdao nalog da se započne s rušenjem već ruinirane Stambol-kapije. U vreme austrijske okupacije Srbije, prema planovima Nikole Doksata de Moreza, 1725. je započeta izgradnja beogradskih varoških fortifikacija. No, do ponovnog pada tvrđave u turske ruke, na spoljnim bedemima su izgrađene samo 4 kapije, od kojih i ona nazvana po carskom glavnom gubernatoru Beograda, princu Karlu Aleksandru Virtenberškom. Za vreme turske vladavine objekat je preimenovan u Stambol-kapiju.

Kompletan objekat je konačno „nestao s lica zemlje” 31. maja 1866. i počeli su da se naziru obrisi centralnog gradskog trga na kojem je knez Mihailo odabrao da podigne Narodno pozorište. Na žalost, knez je poginuo pre početka radova na samom teatru. Bez obzir na to, radovi su nastavljeni; 31. avgusta 1868. mitropolit beogradski je osveštao temelj, a novi knez Milan položio je kamen-temeljac. Zgrada je stavljena pod krov januara, a svečano otvaranje održano je 12. novembra 1869.

Tako je nastao Pozorišni trg, omeđen novim teatrom, „Zadrugom štamparskih radnika” i kafanom „Dardaneli” koja je srušena 1901, a na njenom mestu 1903. podignuta Uprava fondova – od 1952. Narodni muzej, placevima Dimitrija i Lazara Andrejevića na čijem jednom krilu je „Tršćansko jadransko osiguravajuće društvo” izgradilo palatu „Reuniona”, a na drugom 1961 – Dom štampe, te „Kolarčetovom kućom” s apotekom i „Prvom beogradskom pivnicom” u prizemlju.

Uzevši u obzir Mihailovu ulogu u dobijanju gradova 1867, što je dovelo i do uklanjanja Stambol-kapije, kao i izgradnju nacionalnog teatra, izbor Pozorišnog trga za spomenik se nametao kao logično rešenje.

Na konkurs iz 1873. svoje radove je priložilo 15 umetnika iz Evrope i zemlje kojima su priključeni i radovi Donatelija i Todorovića iz 1871. godine. Prvu nagradu dobio je projekat bečkog vajara Vinčenca Pilca. Druga nagrada je pripala arhitekti iz Firence Đuzepeu Bočiniju, a treća – bečkom vajaru Antoninu Vagneru.

Još tokom rada komisije, a posebno nakon objavljivanja rezultata, usledio je niz kritika i polemičkih rasprava. Da bi se dileme konačno razrešile, vlada je odlučila da izradu spomenika poveri poznatom vajaru iz Firence, Enriku Paciju. Na ovakvu odluku svakako je uticaja imala i politika, odnosno uticaj italijanskog generalnog konzula Luiđija Joaninija, ministra prosvete Stojana Novakovića i bivšeg dvorskog domoupravitelja i omiljenog litografa i fotografa Obrenovića, Anastasa Jovanovića (inače Pacijevog ličnog prijatelja). Za razliku od ranijih autora, Paci se odlučio za konjaničku figuru i na spomeniku je radio sedam godina, od 1872. do 1879. godine, kada je bronzana figura izlivena u čuvenoj Kraljevskoj livnici u Minhenu. Ostala je zagonetka da li su kao materijal zaista upotrebljeni stari bronzani topovi ili je ova ideja prvi put primenjena tek prilikom izrade krune za kralja Petra I Karađorđevića (izlivena od „delfina”, ručice turskog topa zarobljenog tokom Prvog srpskog ustanka).

Današnji izgled spomenika knezu Mihailu

Mikelanđelov mermer

Postament je projektovao srpski arhitekta Konstantin, sin Anastasa Jovanovića. Spomenik je ukupno bio visok 11, a dugačak 8,45 metara. Konjanička figura je bila visoka 5 metara. Mermer od kog je načinjen poticao je iz Toskanske regije, iz rudnika Apuanskih alpa, a, po nalogu Medičijevih, još u 16. veku ga je koristio Mikelanđelo.

Svečano otkrivanje spomenika upriličeno je za 18. decembar 1882. kao višeznačajan datum za kuću Obrenovića. Sveti Nikola je bila njihova krsna slava, a u martu iste godine Srbija je bila proglašena za Kraljevinu. Svečanom činu otkrivanja prisustvovali su autor , kralj Milan i kraljica Natalija, brat kneginje Julije grof Kalman Hunjadi, mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, kao i svi aktuelni političari s oficirskim korom. Nakon otkrivanja spomenika primećeno je da je figura kneza bez kape, što je za ono vreme bilo neuobičajeno. Tada je nastala urbana legenda prema kojoj je Paci, primetivši propust – izvršio samoubistvo. No, Paci je 17 godina kasnije u Firenci mirno preminuo u snu.


Komentari1
7dde2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Jedan od svega nekoliko spomenika koji je normalan i na odgovarajucem mestu. Vecina spomenika su neadekvatno postabljeni (na visokim postamentima u žbunju zaklonjeni stubovima ili drvecem) Slicna sudbina ce zadesiti i Stefana Nemanju sa neprimereno glomaznim "multifunkcionalnim" postamentom čudne simbolike. Sticem utisak da neko tajno drustvo razbacuje spomenike po Beogradu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja