nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 11.12.2019. u 14:13 Slavica Stuparušić

Tužna slika Viktorijinih vodopada bez vode obišla svet

(Фото Принтскрин / Јутјуб )

Viktorijini vodopadi, ili „Dim koji grmi” kako ih naziva lokalno stanovništvo, mesto gde afrička reka Zambezi propada u 128 metara dubok ponor, od 1855. godine, od kada ih je otkrio čuveni istraživač Dejvid Livingston, predstavljaju jednu od najvećih turističkih atrakcija Afrike.

Nažalost ovih dana svetom kruži tužna slika vodopada - bez vode. Podacima rečne službe Zambezi pokazali su da je protok vode najmanji od 1995. godine i znatno ispod dugoročnog proseka, što je podgrejalo strahove da bi klimatske promene mogle da ubiju jednu od najvećih turističkih atrakcija u regionu.

„Prethodnih godina, u vreme suše, nije bilo u ovoj meri. Ovo je prvi put da vidimo ovakve vodopade”, rekao je Dominik Nijambe, prodavac suvenira u Livingstonu sa zambijske strane vodopada.

(Foto Printskrin

Jug Afrike već je pogođen najgorim efektima globalnog zagrevanja. Slavine su u mnogim oblastima presušile, a pomoć u hrani potrebna je za oko 45 miliona ljudi čiji su usevi propali zbog suše.

Zimbabve i Zambija pogođeni su restrikcijama struje čija proizvodnja zavisi isključivo od hitroelektrane Kariba koja se nalazi na reci Zambezi, uzvodno od vodopada.

Viktorijini vodopadi su izvor života za biljni i životinjski svet u okolini, a sada su ništa drugo do go kamen. Na nekim delovima vodopada vode ima, ali mnogo manje nego što je uobičajeno.

Predsednik Zambije Edgar Lungu je na svom tviter nalogu objavio da suša koja ih je zadesila predstavlja upozorenje koje ukazuje na štetu koju izazivaju klimatske promene po životnu sredinu.

Međutim, naučnici su oprezni sa davanjem kategoričkih ocena, jer se za klimatske promene uzima duži vremenski period, a ne samo određena godina.

Viktorijini vodopadi, kojima je Dejvid Livingston dao ime 1855. godine po britanskoj kraljici Viktoriji, spadaju u najveće i najspektakularnije u svetu. Slapovi, široki 1,7 kilometara i visoki 128 metara, deo su dva nacionalna parka, „Mosi-oa-Tunia” u Zambiji i „Viktorijini vodopadi” u Zimbabveu.

Ovde se voda u vreme sezone kiša obrušava takvom silinom da se izmaglica koja nastaje podiže do 300 metara uvis, ponekad i do jednog kilometra, pa je vidljiva i sa udaljenosti od čak 30 kilometara. Zanimljivo je da je ovde, osim danju, moguće dugu videti i noću, u vreme punog meseca.

(Foto EPA / AARON UFUMELI)

U vreme sezone kiša, niz vodopade su surva 500 miliona litara vode u minutu. Najveći ikada zabeleženi protok registrovan je 1958. godine u vreme velike poplave, od neverovatnih 770 miliona litara u minuti. Primera radi, Nijagarin protok na vodopadima je 170.000 kubnih metara.

U blizini vodopada se nalazi železnički most koji spaja dve strane klisure. Jedan je od samo pet mostova preko Zambezija, a izgrađen je 1905. godine. Dugačak je 250 metara i nalazi se 125 metara iznad reke. Bio je deo pruge koja je spajala Kejptaun i Kairo, a danas povezuje gradove Viktorija Fols i Livingston s Bulavajom i Lusakom.

Komеntari2
beacb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДбР
Језеро Кариба и истоимена хидроцентрала (градили је наши!) налази се низводно од водопада.
Zoran Markovic
I Kariba i Kafue, koja je manja, su nizvodno, a obe su gradile jugoslovenske firme, pod vodjstvom beogradskog Energoprojekta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja