subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:50

Privredni rast u ovoj godini iznosiće najmanje 3,8 odsto

Doprinos „Turskog toka” BDP-u 1,8 odsto. – Izvoz Srbije u oktobru, treći mesec zaredom, rastao brže od uvoza
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 11.12.2019. u 20:00
Грађевинари покретачи раста и у 2020. години (Фото А. Васиљевић)

Privredni rast u ovoj godini iznosiće najmanje 3,8 odsto, a glavni doprinos tolikom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) dalo je građevinarstvo, s povećanjem od 40 odsto u trećem kvartalu, a unutar toga gradnja „Turskog toka” i stanogradnja, izjavio je juče Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, na predstavljanju novog broja publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), čiji je saradnik, dodajući da će rast građevinarstva i u četvrtom kvartalu biti veliki.

Po njegovim rečima, efekat gradnje „Turskog toka”, odnosno kopanja kanala i polaganja cevi, jeste bio jednokratan faktor, ali će se nastaviti i u narednoj godini zbog izgradnje pumpi i mernih stanica. Većem rastu BDP-a od planiranih 3,5 odsto doprinos daje i poljoprivreda, koja će biti na istom nivou kao prošlogodišnja rekordna agrarna proizvodnja. Značajan je i snažan trend izvoza, kao i oporavak prerađivačke industrije, s tim da postoje problemi u prehrambenoj industriji.

– Vrednost „Turskog toka” u ovoj godini, prema izveštaju same kompanije koja ga gradi, iznosi 1,4 do 1,5 milijardi evra. Njegova bruto dodata vrednost, kada se odbije vrednost opreme, iznosi najmanje 700 miliona evra, pa je zato doprinos „Turskog toka” rastu BDP-a 1,8 odsto u ovoj godini – rekao je Kovačević.

Novinare je zanimalo šta će biti pokretači u 2020. godini, za koju je predviđena stopa privrednog rasta od četiri odsto. Prvi čovek državne statistike je odgovorio da će to i dalje biti građevinarstvo, sa infrastrukturom i stanogradnjom, a da očekuje nastavak rasta industrije i rasta izvoza.

Na pitanje da li može da zamisli Srbiju čiji je privredni rast dvocifren, kao kineski, Kovačević je odgovorio odrično: – Ne mogu da zamislim da privreda Srbije raste po dvocifrenoj stopi kao privreda Kine, takav rast nam i ne treba, dovoljan nam je od tri-četiri odsto.

Izvoz robe iz Srbije je u oktobru, treći mesec zaredom, rastao brže od uvoza, a industrijska proizvodnja je bila veća od međugodišnje za 0,5 odsto, rekao je Ivan Nikolić, urednik MAT-a. Po njegovim rečima, vrednost izvoza u oktobru bila je oko 1,6 milijardi evra, što je za 9,1 odsto više nego u istom mesecu 2018. godine, a uvoza oko 2,1 milijardu evra, odnosno 0,7 odsto više nego godinu dana ranije. U budžetu opšte države od januara do oktobra ostvaren je fiskalni suficit od 47,7 milijardi dinara, a bilo je planirano 33,8 milijardi dinara, što znači da je premašen za 13,9 milijardi dinara.

Nikolić je rekao da je izuzetno dinamičan rast prerađivačke industrije Srbije od 2015. godine rezultat popravljanja tehnoloških karakteristika sektora, zahvaljujući stranim investitorima. – Kumulativni rast bruto dodate vrednosti prerađivačke industrije izražen u evrima od 2015. godine do 2018. iznosio je 41 odsto, što će verovatno biti najbolji rezultat u Evropi – rekao je.

Kumulativni doprinos rastu dodate vrednosti u niskotehnološkim granama od 2010. godine do 2015. bio je čak 33,9 odsto, a doprinos visokotehnoloških grana svega 0,7 odsto, dok je u periodu od 2016. do 2018. godine doprinos niskotehnoloških grana pao na 19 odsto, a povećao se doprinos visokotehnoloških sektora na 3,9 odsto. U periodu od 2010. do 2018. godine znatno se povećao sektor srednjetehnoloških oblasti.

Koordinator istraživačkog programa Stojan Stamenković rekao je da najveći udeo u ukupnoj industriji ima prerađivačka industrija, čiji je rast u oktobru međugodišnje iznosio 1,5 odsto, a da je prehrambena industrija zadržala prošlogodišnji nivo iz oktobra onda bi prerađivačka industrija imala rast od tri odsto.

Druga oblast čija je dinamika proizvodnje u sistemskom padu, prema Stamenkovićevim rečima, jeste proizvodnja motornih vozila i prikolica, jer je vrednost trend-ciklusa proizvodnje u oktobru za 40 odsto manja od maksimalne u avgustu 2013. godine, ubrzo posle dolaska „Fijata” u Srbiju. On je rekao da se zbog pada potražnje često smanjuje proizvodnja, pa su radnici opet na plaćenom odsustvu – od 6. decembra do 10. januara.


Komentari2
715fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mališa
Dvocifren postotak rasta nam ne treba?! Svaka čast na "stručnom" i "nepolitičkom" mišljenju i stavu!
Саша Јовановић
Шта каже "статистика", колико је људи погинуло у грађевинском сектору у последњих неколико година? Да ли и ту бележимо раст, незабележен у Региону и Европи?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja