subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

U Srbiji hrana najveći trošak, u Evropskoj Uniji – računi

Stanovnici EU u restoranima i hotelima ostave nešto manje novca nego u supermarketima. – Samo u Crnoj Gori nabavka namirnica skuplja nego u Srbiji
Autor: J. Antelj, I. Albunovićsreda, 11.12.2019. u 22:55

Izdaci za hranu domaćinstava u zemljama Evropske unije čini, u proseku, 12,1 odsto njihovih ukupnih rashoda. U Srbiji se za osnovne namirnice iz porodičnog budžeta troši dvostruko više – 24,2 procenta, pokazuju podaci evropske statističke službe – „Evrostat”.

Prošle godine ta izdvajanja u državama članicama bila su 12,2 odsto, a kod nas 24,88 od ukupnih troškova.

Kako prenosi Tanjug, rezultati istraživanja, objavljeni na zvaničnoj internet stranici „Evrostata”, pokazuju da su domaćinstva u EU 2018. godine potrošila 1.047 milijardi evra na hranu i bezalkoholna pića, što čini 6,6 bruto domaćeg proizvoda (BDP) dvadesetosmočlanog bloka, a u Srbiji 7,05 milijardi evra ili 16,4 procenta BDP-a.

U državama bivše SFRJ, hrana i bezalkoholna pića bili su prošle godine značajna stavka u ukupnim rashodima domaćinstava. Ali ne svima podjednako, u Crnoj Gori s udelom od 24,8 odsto, u Hrvatskoj su činili 18,8 posto, a u Sloveniji 14 procenata ukupnih troškova. U studiji nisu dati podaci za Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

Izdaci za hranu su i inače treća najveća stavka u ukupnim troškovima domaćinstava u EU, posle rashoda za stan, vodu, struju, gas i druga goriva koji odnose 24 odsto kućnog budžeta. Izdvajanja za prevoz imaju udeo d 13,2 procenta. Međutim o kvalitetu života u EU dosta govori i podatak da tamo na troškove u restoranima i za boravke u hotelima odlazi samo nešto manje novca nego za nabavku hrane – 8,7 odsto

Ova agencija navodi da u analizi nisu dati podaci o tome koliki udeo režijski troškovi i prevoz imaju u ukupnim rashodima srpskih domaćinstava. Hranu i bezalkoholna pića 2018. godine najskuplje su plaćali građani Rumunije, kojima su ti izdaci činili čak 27,8 odsto kućnog budžeta. Najbolje su prolazila britanska domaćinstva gde su ti troškovi činili samo 7,8 odsto ukupnih kućnih rashoda. Kako ističu istraživači, samo u četiri države članice ta izdvajanja su niža od 10 odsto prihoda – osim Britanije, reč je i o Irskoj, Luksemburgu i Austriji.

U analizi se navodi da se u poslednjih deset godina udeo u ukupnim izdacima domaćinstava za hranu smanjio ili ostao stabilan u većini država članica EU u kojima su bili dostupni podaci za prošlu godinu. Najveće smanjenje zabeleženo je u Litvaniji – sa 24,8 odsto ukupnih rashoda domaćinstava u 2008. godini na 20,9 u 2018, što je pad od 3,9 odsto. Slede Poljska (minus 3,4 odsto) i Malta, gde su ovi troškovi pali za tri odsto. Nasuprot tome, ti izdaci su u ovom periodu postali veće opterećenje za građane čak deset država Evropske unije. Najveći porast zabeležen je u Češkoj i Slovačkoj – 1,4 odsto, Holandiji (jedan odsto) i Mađarskoj 0,8 odsto.


Komentari4
26104
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milica
Neznam koju metodologiju su koristili i koje parametre su koristili ali odgovorno tvrdim da ova istraživanja nisu realna bar kada je Slovenija u pitanju.
Božidar Anđelković
U naslovu ste pogrešno napisali ' Evropska Unija, u treba malo!
Бранислав Станојловић
Хвала Богу у Србији је ПИЋЕ далеко мањи трошак!
nikola andric
Na zajednickom trzistu (EZ) cene se uskljadjuju ali ne i dohotci. Srpski procecni dohodak je 500 evra(?) je cetiri puta manji od evropskog. U Grckoj koju Srbi rado posecuju se mogu videti posledice ''golim ocima''. Umesto fiksacije na clanstvo EZ je mozda bolje uciti od Svajcarske i Norveske za drugu orijentaciju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja