U ovoj školskoj godini 341 školski policajac angažovan je na području 682 škole. Osim toga, angažuju se i policijski službenici u patrolama, kao i saobraćajna i kriminalistička policija, koji u sklopu svojih redovnih aktivnosti obilaze škole. Primarni zadatak školskih policajaca je da prisustvom u školskom okruženju odvrate učenike da ne čine prekršaje ili krivična dela. U slučaju da zateknu učinioce prekršaja oni intervenišu i sprečavaju teže posledice. Policijski službenici sarađuju s radnicima privatnog obezbeđenja u školama u cilju efikasnijeg identifikovanja i rešavanja bezbednosnih problema, navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za naš list.
Ako se ovi podaci uporede s evidencijom MUP-a iz 2016. godine, kada su ukupno 373 školska policajaca bila angažovana na području 681 škole u Srbiji, ispostavlja se da je školama, u proseku, svakog meseca u poslednje tri godine na raspolaganju ostajao jedan policajac manje. Možda je tu razlog zašto od MUP-a nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega je „Školski policajac”, posle 17 godina u svih 27 policijskih uprava u kojima je postigao značajne rezultate, i dalje pilot-projekat.
Podsetimo, „Školski policajac” uveden je 2002. godine da bi se unapredila bezbednost učenika i škola, sprečilo problematično ponašanje i smanjio broj krivičnih dela u blizini obrazovnih ustanova. U Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, s kraja 2008. godine, piše da je školski policajac uveden u školama „za koje je procenjeno da imaju najizraženiju bezbednosnu problematiku”. Tada ih je bilo angažovano 267 u 494 škole (260 osnovnih i 234 srednje).
Rizičnih situacija kojima se ugrožava bezbednost u školskom krugu ima minimum onoliko koliko i škola u Srbiji jer nema te kuće znanja koja je izolovana i zaštićena od incidenata, nasilja, krivičnih dela... Najdrastičniji primeri, kao što su tuče, krađe, napad oružjem, dilovanje droge ili „miniranje” nastave lažnim dojavama o postavljenim bombama, nisu svakodnevica našeg školstva, ali se sporadično događaju.
Nadležni, od prosvete do policije, čiji je posao da obezbede sigurnost u đačkom okruženju, ne mogu uvek da predvide i spreče visokorizične situacije, uprkos svoj predostrožnosti i merama prevencije koje su im na raspolaganju. Svaki alat koji doprinosi bezbednosti u školama oberučke prihvataju obrazovne ustanove. Teško ih je danas zamisliti bez video-nadzora, školskog policajca, privatnog obezbeđenja. Pojedine imaju elektronski sistem kontrole ulaska i izlaska iz ustanove, a neke škole su bile prinuđene da određeno vreme koriste kontradiverziona vrata kako bi se sprečilo unošenje oružja ili opasnih materija.
Namera „Politike” bila je da poslednje dostupne podatke MUP-a, o kojima se radi unapređenja bezbednosti u školama diskutuje na sastancima policije s direktorima škola i predstavnicima školskih uprava, uporedi s evidencijom od pre nekoliko godina. Naime, na jednom takvom sastanku (u Beogradu, avgusta 2013) istaknuto je da su zabeležena 774 incidenta, 250 krivičnih dela i 82 prekršaja. Tada je saopšteno i da je od ukupnog broja krivičnih dela evidentiranih u školskom okruženju 64 odsto bilo u osnovnim, 35 odsto u srednjim školama, a samo jedan odsto u đačkim domovima. Takođe, rečeno je i da je u školskoj 2012/13. godini samo u prestonici oduzeto 16 noževa, 12 pištolja (koji nisu bili u posedu učenika, ali su oduzeti u krugu škole) i 30 pirotehničkih sredstava. Najnoviji podaci MUP-a ostali su nam nedostupni.
Smanjen broj tuča u školskom krugu
Analiza MUP-a o stanju bezbednosti učenika pokazuje da je u poslednje četiri godine došlo do smanjenja broja krivičnih dela i prekršaja u školama i njihovom neposrednom okruženju. Među izvršenim krivičnim delima najviše je imovinskih delikata na štetu učenika i obrazovnih ustanova. Iz godine u godinu smanjuje se broj tuča u školskom krugu, a tu tvrdnju iz MUP-a potkrepljuju navodima da je u školskoj 2013/14. godini evidentirano 267 tuča, u školskoj 2017/18. zabeleženo je 112, a u prošloj školskoj godini ukupno 103 tuče u đačkom okruženju.
