utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 12.12.2019. u 20:00

Karl Ove Knausgard i Elfride Jelinek uz Petera Handkea

Za promenu, „Njujork tajms” navodi pozitivna mišljenja, dobrih pisaca, o ovom autoru
Олга Токарчук и Петер Хандке уочи додељивања признања (Фото EPA-EFE/Henrik Montgomery)

Postaju već poslovične i zamorne optužbe jednog dela zapadne javnosti da je laureat Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu Peter Handke apologeta genocida koji su Srbi sproveli u Srebrenici, prijatelj Slobodana Miloševića, koji je uveličao i njegovu sahranu, i slično.

Međutim, za promenu, „Njujork tajms” navodi pozitivna mišljenja, dobrih pisaca, o ovom autoru. Među njima je sjajni norveški autor Karl Ove Knausgard, koji je izjavio da ne može ni da zamisli očiglednijeg dobitnika Nobelove nagrade od Handkea, briljantnog u svakoj dekadi svog stvaralaštva.

„Handke je otišao u Srbiju pokušavajući da otključa svet kroz svoje jedinstveno, idiosinkratično, književno prisustvo. Ali složenost i dvosmislenost jezika, naoružani Handkeovim osećanjima, otvorili su Pandorinu kutiju bola, besa i očajanja”, reči su Knausgarda.

Elfride Jelinek, austrijska književnica kojoj je Nobelova nagrada dodeljena 2004. godine, mišljenja je da je Handke i kao pesnik deset puta zaslužio Nobela.

Nažalost, malo je zapadnih novinara Handkeu postavljalo pitanja iz oblasti literature. Čak je i onima sa kojima je razgovarao u svojoj kući, u blizini Pariza, kazao razočarano, posle upitanosti o njegovom pisanju o Balkanu: „Ja sam pisac. Moji koreni su u Tolstoju, Homeru, Servantesu. Ostavite me na miru i ne postavljajte mi takva pitanja”, rekao im je.

„Njujork tajms” takođe navodi i priču Maltea Herviga, novinara koji je napisao Handkeovu biografiju, o njegovom teškom detinjstvu u malom austrijskom gradu Grifenu, gde je rođen 1942. godine. O siromaštvu i beznađu, odrastanju uz nasilnog očuha, o majci, koja je izvršila samoubistvo. Sudeći po ovoj biografiji, Handke je bio preosetljivo dete koje lako plane, a koliko je njegov život odredio njegov stvaralački put pokazalo je predavanje koje je održao u Švedskoj akademiji pre nego što će mu narednog dana biti uručena nagrada.

Od početka je Handke pomerao granice književnosti, kao i dramskog stvaralaštva, navodi „Njujork tajms”. Primao je mnoge dobre kritike tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, a ako bi u to vreme bio spominjan u negativnom kontekstu, bilo je to pre svega iz pera konzervativnih kritičara koji su prezirali avangardne tendencije. Kada je 1996. godine, posle putovanja Srbijom objavio knjigu „Zimsko putovanje na reke Dunav, Savu, Moravu i Drinu ili Pravda za Srbiju”, privukao je na sebe pažnju novinara, političara i boraca za ljudska prava.

Malte Hervig napominje u svojoj biografiji da je Handke u svom domu u Francuskoj čitao vesti sa balkanskih ratišta i nervirao se zbog toga što je Srbija uveliko bila prikazivana kao jedini zločinac u konfliktu, bez diskusije o široj slici. Njegov prvi impuls bio je da ne prihvati ove izveštaje zdravo za gotovo. Zapitao je kako je bilo moguće sprovesti masakr u Srebrenici, posetio je delove Bosne koji su bili pod kontrolom Srba. Hervig je takođe primetio da je Handke bio neosetljiv prema muslimanskim žrtvama u ratu i da je dozvolio da ga zavedu srpski nacionalisti, ali da je svakako zaslužio Nobelovu nagradu. Kada su ga prijatelji upozoravali da će sebi navući nevolje bude li objavio takve stvari, on je svejedno nastavio po svom.

Američki profesor i prevodilac Skot Abot, koji je zajedno sa Handkeom putovao u Srbiju, zaključio je da je razlog očigledne naklonosti prema Srbiji bila i činjenica da je njegova majka bila Slovenka. Slovenija je bila deo Jugoslavije do 1992. godine, zemlje o kojoj je Handke pisao divne eseje.

Abot je zapazio i to da je Jugoslavija za ovog pisca bila zemlja utopije, zbog suživota više nacija, kao i zbog odsustva nacionalizma koji je postojao u Nemačkoj i Austriji. Abot je čak naglasio da je Handkeov govor na Miloševićevoj sahrani bio lament nad Jugoslavijom.

Žarko Radaković, Handkeov prijatelj i prevodilac na srpski jezik njegovih dela, naveo je da je jugonostalgija bila ključni pogled na svet ovog pisca. „Naravno da je teško pisati o građanskom ratu, ali Handke je hteo da napravi protivtežu u odnosu na sve što je o ovim sukobima bilo rečeno u medijima. Išao je tamo i sve opisao”, rekao je Radaković, a preneo je „Njujork tajms”. Radaković kao i drugi poštovaoci Handkea zapažaju da se kritičari usredsređuju na nekoliko kontroverznih detalja u radu ovog austrijskog nobelovca. „Handke je tako slojevit, teško razumljiv autor, a svih njegovih 87 dela na neki način je povezano. Verujem nekome ko je u potpunosti oslobođen klišea, koji posmatra svet i reaguje na njega”, dodao je Radaković. Novinaru i uredniku „Politike” Zoranu Radisavljeviću Handke je u jednom intervjuu priznao da želi da bude sahranjen po pravoslavnom obredu, i da posebno voli starogradsku pesmu „Ima dana kada ne znam šta da radim”. Tu je mnogo više stvari od politike...

Priredila M. Vulićević

Komentari11
c996b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vinovnik
Svako čudo za tri dana, pa i Peter Handke. Nije on jedini koji je ukazivao na medijsku zaveru protiv Srba i/ili Srbije. Tu nam ne mogu pomoći ni taj Knusgrad ni Elfrida Jelinek. Ovih dana u Zapadnoj Evropi skoro da je bilo više onih kojima je jasno da Srbi nisu ni jedini ni najveći krivci za jugo-ratove nego nepopravljivih srbomrzaca. Međutim, voz je prošao. Hrvatska i Slovenija su priznate i primljene u EU, Srbija može da bude samo pripojena a ostali da posluže kao moneta za potkusurivanje.
S.VUK
Handke je jedan od najvecih pisaca XX og v.i do danas.Objktivan i posten intelektualac,Handke nije podlegao antisprskoj medijskoj histreiji .Otisao je u Srbiju i BiH da na licu mesta razume razloge i sustinu tragicnog gradjanskog rata u Bivsoj Jugoslaviji.Tekstovi protiv njega su bezuspesni pokusaji da mu se uprljaja lik i delo., U anti-handke histriji, pored "politically corect"" filozofa i novinara" ,ima i poznatih intelektualaca koji ih slede.Medjutim,klupko se polako odvija.
Sale Marino
Zanimljivo je da se nikada niko nije bunio protiv dodeljivanja Nobela za mir dokazanom ratnom zlocincu Kisindzeru kao ni Obami kojem su nagradu dodelili pre nego sto je uopste ista uradio za mir u svetu a nagradu mu nisu oduzeli nakon sto je pobio 30 000 nevinih ljudi dronovima i zapoceo rat u Siriji i pomagao masakre dece u Jemenu koje su pocinili njegovi saveznici Saudijci...e, ali pesnik Handke, on je djavo...licemerne barabe.
Zoran Knezevic
Imate jos bolji primer? Svi ovi demagozi ili, mozda, preciznije licemeri, svi ovi ljudi, koji su spremni da prate umesto da se trude da nesto nauce i donesu sopstveni zakljucak, nisu imali nista protiv kada je 1999 godine, Nobelovu nagradu za knjizevnost dobio nemacki knjizevnik Ginter Gras. Da podsetim, gospodin Gras je bio clan Hitlerjugenda i SS-a, i tu cinjenicu je skrivao sve dok nije obelodanjena. Znaci, daleko su pogubnije simpatije prema Srbima nego clanstvo u Hitlerjugendu i SS-u?!
slaviša
Bravo za Nobelovu nagradu, a o Srbiji pisite samo istinu i ne stidite je se.
Ostroilo
„Ја сам писац. Моји корени су у Толстоју, Хомеру, Сервантесу." Homer i Servantes (Serbantes) su bili Srbi a i Rusi (Rasi) su iznikli iz srpskog stabla.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja