ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 12.12.2019. u 21:00 Vladimir Vukasović

Odlazak ispovednika biljaka i životinja

Dejvid Belami je umro u vreme kad su njegovu vrstu zaljubljenika u prirodu zamenili besni ekološki proroci smaka sveta poput Grete Tunberg, kakvima on nije verovao
(Фо­то EPA PA/Wil­dli­fe Trust//Paul Hen­nessy/fob)

Previše je simbolično to što je Dejvid Belami ovaj život, koji je u nebrojenim TV emisijama voleo i slavio u svim njegovim čudesnim oblicima koje je stvorila priroda, napustio onog dana kada je Greta Tunberg postala „Tajmova” ličnost godine.

Izbori ličnosti kojima taj slavni časopis odaje počast retko kad prođu bez ikakvih kontroverzi, pa i sada mnogi izlivaju žuč na to što su za amblematsku figuru novog vremena proglasili šesnaestogodišnju švedsku eko-aktivistkinju, i pobožno veličanu i mahnito osporavanu. Ipak, ovo je nesumnjivo bila godina u kojoj je Greta stupila na scenu s koje pokret besnih i užasnutih ekologa, čiji je deo, još dugo, možda i više nikada, neće biti uklonjen. Ona druga strana zaljubljenika u prirodu, kakvu je oličavao Belami, umilnija i prihvatljiva za sve, s te je scene počišćena i sada više ni njega nema, sa simbolikom tog podudaranja uredno zaokruženom kao u nekom holivudskom scenariju. A o scenarijima se mnogo pričalo u vezi s njima.

Dok „hejteri”, što bi rekli njeni vršnjaci, zameraju Greti da sve što govori i radi potiče iz scenarija napisanog u mračnom srcu neke globalne i globalističke zavere, Belami je omiljen bio i zato što je uvek delovao kao da je bez pripremljenog teksta mogao stati pred kamere i smisliti savršene reči na licu mesta. Bio je obrazovani botaničar koji je očuvao spontanost naoko prikladniju onim običnijim poslovima kakvima se tokom života takođe bavio, poput vodoinstalaterskog. Možda on nije bio prvi koji je smislio ili sebi dozvolio tako opušten i živopisan pristup gledaocima, ali je za generacije stasale u Jugoslaviji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Belami ostao prauzor svim potonjim TV prezenterima koji su nastojali da nam prirodu i nauku približe na ležeran i uzbudljiv način.

Zabavni eksperimenti, donošenje živih slika iz egzotičnih predela kakve smo inače viđali samo u stripovima, „oživljavanje” pustara i „pripitomljavanje” prašuma pred očima gledalaca, drama i smeh razotkriveni u svakodnevnom, naizgled uvek istom taljiganju najbeslovesnijih životinja, buđenje saosećanja i naklonosti prema najružnijim stvorovima ove planete – na svemu tome bezbroj nekadašnjih klinaca sa Balkana ima da zahvali Dejvidu Belamiju. Bio je ispovednik kojem su večito ćutljive biljke i zveri s najgadnijim karakterima poveravali svoje tajne da ih, s ljubavlju i oduševljenjem, nama prenese. Onima što nisu imali simpatičnog deku da ih odvede na selo dok roditelji trče na posao – Belami je, sa svojim licem nasmejanog Deda Mraza, bio taj koji ih je vodio u prirodu, a da su im čips i druge grickalice sve vreme ostajali pri ruci.

(Fo­to EPA/Co­pel­la)

Tek kasnije su došli Stiv Irvin i drugi manje ili više slični Belamiju, koji je ostao original. U međuvremenu, počeo da je poriče čovekov uticaj na klimatske promene i osramoćen je kao prestareli čikica koji ne prestaje da drži predavanja iako je izgubio vezu sa savremenom naukom i poziva se na krajnje sumnjive izvore. I on je tako izgubio kredibilitet za vođenje emisija o prirodi i njenoj zaštiti, pa je skinut s programa. Sad već odrasla deca koja su delila njegova uverenja upravo zbog toga još više su ga prigrlila kao svog junaka, ignorišući tvrdnje da se on sveo na potajnog lobistu najvećih zagađivača.

A onda je stigla i Greta, koliko god neki to mrzeli. Njen se program u medijima tek zahuktava i užaruje, koliko i planeta pod globalnim zagrevanjem. Ako je Belami bio dekica kojeg su svi mogli voleti, Greta je vesnik apokalipse. Dok je on ukazivao na radosna čudesa prirode, ona nas plaši smakom sveta koji nam priroda užurbano sprema – ili bi ipak bilo preciznije i poštenije reći da nije problem u prirodi nego u onome u šta ju je čovečanstvo pretvorilo jer, izvini, Dejvide, takav je naučni konsenzus, a nisi uspeo dokazati suprotno, tako da se moramo pridržavati tvojih lekcija i verovati naučnicima, makar ne postojao način da se ove njihove reči prikažu šarmantno kao što si ti umeo s drugim njihovim otkrićima.

Vreme je za prestravljene i besne, za prirodnjačke emisije nalik filmovima katastrofe, jezivijim od onih hladnoratovskih o nuklearnom holokaustu. A možda ipak očuvamo i sebe i ponešto od one prirode koju je Dejvid Belami toliko voleo i naučio nas da je volimo.

Komеntari8
4d6ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan P
Kao dete sam vrlo rado gledao emisije OPSTANAK i BELAMIJEV NOVI SVET, jer se iz njih zaista moglo nešto naučiti o biljnom i životinjskom svetu i gospodin Belami je sve to objašnjavao na dopadljiv način bez namere da sebe lično promoviše, za razliku od Grete Tunberg čiji oštri javni nastupi imaju upravo taj cilj. Mislim da danas na našim televizijama, na žalost, zaista nedostaje takvih pravih obrazovnih emisija o prirodi.
Мирко
Богу хвала па још имате истомишљеника! Какве су то емисије биле ... Да не спомињем и опус на нашој телевизији Тимотија Џона Бајфорда. Тада су била 2 тв програма, цртаћ у 19 и 15 и по који филм, строго цензурисан. А сада је све слободно и скоро све шунд и тзв "ријалити". БРУКА!
Ivan Ivanovic
Opstanak je omiljena emisija mog detinjstva. Dejvid je bio pionir u svom poslu koji je radio izvrsno, priblizavajuci nam biljni i zivotinjski svet. Zbogom legendo!
ЗОРАН ШУНДИЋ
Дејвид Белами је заслужио да га се генерације и генерације сећају као врсног природњака. Хвала му! За оно што је урадио као природњак заслужио је да буде "Тајмова" личност године, без обзира на свој став о глобалном загревању. То је било његово мишљење. Данас је још жив популарни Дејвид Атенбороу (94 или 95 год.) који је по струци новинар, али по вокацији изузетан природњак. Сер Атенбороу са Њ. В. Елизабетом краљицом У.К. понекад попије чај. И још снима изврсне емисије за ББС.
Rade Perišin
Zbogom veliki covece.Thanke you.
Branislav
vrhunske emisije o zivotinjskom carstvu, milina ih je bilo gledati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja