ponedeljak, 20.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:38

Kijev kritikuje Beograd zbog poteza opozicije

Napravljen je protokolarni gaf nekih opozicionih poslanika, ali je MSP Ukrajine reagovao prebrzo i preoštro, poručuje Vladislav Jovanović
Autor: Jelena Cerovinapetak, 13.12.2019. u 11:06
У Народној скупштини: Наталија Поклонскаја, посланица Државне думе РФ, и Георгиј Мурадов, заменик кримског премијера и стални представник председника Русије на Криму (Фото Бета)

Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, samim tim niko od zvaničnika iz izvršne vlasti nije imao sastanke s delegacijom Krima, kaže za „Politiku” Ivica Dačić, šef diplomatije, komentarišući demarš Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Beogradu. Zvanični Kijev je oštro reagovao na dolazak zvaničnika Krima Georgija Muradova i Natalije Poklonske, zamenice predsednika Odbora za spoljne poslove Državne dume Ruske Federacije, u srpski parlament, koji su tamo boravili na poziv Dveri i radikala. Poklonska je s liderom Dveri Boškom Obradovićem pozirala ispred zastave Krima u jednoj od zgrada Skupštine Srbije, u Ulici kralja Milana.

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je „duboku zabrinutost” zbog posete predstavnika „okupacione administracije Krima” Beogradu, tokom koje su se sastali s narodnim poslanicima i održana je konferencija „Beogradski dijalog: Konstruktivni odnosi s Rusijom i priznavanje volje naroda Krima”. „Ukrajina posetu delegacije Krima doživljava kao neprijateljski čin kojim se krše odredbe Rezolucije 68 ’Teritorijalni integritet Ukrajine’ i kvalifikuje kao pokušaj Ruske Federacije da legitimiše ilegalnu okupaciju Autonomne Republike Krim”, navodi se u saopštenju koje je dostavljeno medijima. Tim povodom, kako se kaže, u ukrajinski MSP je pozvana savetnica za poslove Srbije u toj zemlji Svetlana Košutić.

Na pitanje kako komentariše optužbe Kijeva da Beograd navodno krši Rezoluciju 68 UN, Dačić odgovara da su to „uobičajeni demarši koje stalno dobijamo” i ponavlja da niko iz izvršne vlasti nije u tome učestvovao. On postavlja i pitanje zašto sada tim povodom ne reaguje Boško Obradović, koji je primio tu delegaciju.

Isto pitanje smo Obradoviću i mi postavili, ali on nije želeo da na njega odgovori. On je, inače, za sastanak s Poklonskom i Muradovom rekao da je nastavak uspešne saradnje s predstavnicima „Republike Krim”. Poklonska je u Beogradu boravila i u aprilu 2018. i tada je njena poseta izazvala oštru reakciju ambasade Ukrajine, iz koje su poručili da se ona nalazi na poternici ukrajinskog tužilaštva zbog rušenja teritorijalne celovitosti zemlje. Oni su očekivali i da će Vlada Srbije osuditi susret s Poklonskom.

Poslanik Srpske radikalne stranke, čiji predstavnici su takođe primili Muradova i Poklonsku, Aleksandar Šešelj, kaže za „Politiku” da ukrajinski demarš ne sme da bude razlog za zabrinutost našeg MSP. „Imajući u vidu našu međunarodnu poziciju i zaštitu koju imamo po svim pitanjima od Rusije, s tom zemljom bi trebalo da imamo specijalne odnose i ona bi trebalo da ima specijalni status za našu diplomatiju u odnosu na bilo koju drugu zemlju. Režim u Kijevu se od Majdana 2014. ne može nazvati demokratskim”, ocenjuje Šešelj i negira da su svojim potezom radikali naneli štetu državi.

Uz opasku da to što je urađeno nije potez države, bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović kaže i da ne sme biti ni privatna stvar to što neko dovodi nekoga pod svodove skupštine jer je to najsvečaniji i najzvaničniji svod neke zgrade u državi. „Nije najsrećnije da se svi gosti koje poziva bilo ko, sem zvaničnih, uvode u parlament jer se na taj način daje značaj koji možda nije bio namera, ali u očima drugih može da predstavlja neku vrstu nesaglasja s onim što je zvanični stav u vezi s Krimom. Tu je napravljen protokolarni gaf nekih opozicionih poslanika, što je dalo razloga i povoda toj zemlji da se oseti neprijatno. To je možda zanemarljivo, ali može i da proizvede nesuglasice i nesporazume”, kaže Jovanović za naš list i dodaje da je MSP Ukrajine ipak reagovao prebrzo i preoštro.

Ukrajinske kamiondžije pretukle srpske

Šestorica srpskih kamiondžija oko jedan sat posle ponoći pretprošle noći brutalno su pretučena na graničnom prelazu između Ukrajine i Rumunije, na prelazu Đakovo–Halmeu. Njih su, prema pisanju medija, pretukli ukrajinski vozači šlepera, a dok su ih udarali, navodno su vikali da je „ovo Ukrajina i da je ovo njihova granica”. Grupa pretučenih srpskih vozača objasnila je da se to dogodilo na granici između dve zemlje – pred sam ulazak u Rumuniju, na njihovom povratku kući. „Pretučeni smo nas petorica-šestorica, od čega trojica baš teško”, napisali su vozači, prenosi Tanjug, dodajući da su povređeni Radojko Kovačević, Milan Rujević i Dragan Jovanović. Upitani šta je bio povod za napad, rekli su da su napadnuti iz čista mira. Kažu da na tom mestu stoje i čekaju već danima, ne samo naši nego i ruski i beloruski šleperi, za razliku od domaćih ukrajinskih, koji bez problema obilaze kilometarsku kolonu i prelaze granicu za tili čas.

Srbija nije glasala za Rezoluciju GS UN

Rezolucija 68, na koju se poziva ukrajinski MSP, neobavezujuća je, usvojena je 27. marta 2014. na 68. sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pod nazivom „Teritorijalni integritet Ukrajine”. Za nju je glasalo 100 država, jedanaest je bilo protiv, 58 uzdržano, a predstavnici 24 države, među kojima i Srbije, bili su odsutni tokom glasanja. Rezoluciju su predložile Kanada, Kostarika, Nemačka, Litvanija, Poljska i Ukrajina.


Komentari19
28017
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Србин
Znači i mi imamo pravo da se novoproklamovana tzv. država Kosovo zove Jugozapadna Srbija! i to treba pokrenuti odmah i odgovorno! ili da ostane Staro Kosovo i Metohija - SKiM
Леон Давидович
Крим је Русија , нераздвојни део Русије откако га Григориј Потенкин припојио Русији. И још је много шта у то доба изграђено што данас на жалост не припада Русији? Србија нема апсолутно ништа ни са прошлости ни са садашњоасти Крима, нити је важно шта било ко мисли о Криму.Зато је важно када Украјинци премладе возаче камиона из Србије на Румунско -Украјинској граници јер на те догађаје Украјина може утицати и таква агресивност резултат је пропаганде у Украјини као и ревизионизма историје.
Katarina R.
Sasvim ste u pravu, pod uslovim da istorija sveta pocinje sa Potenkinom.
Preporučujem 2
Petar
Mladjan Djordjevic je sa svojima boravio u Pridnjestrovlju, Krimu, Abhaziji (otcepljene teritorije sa vecinskim ruskim stanovnistvom koje niko ne priznaje) i tamo drzao zapaljive govore. Njegov projekat, kako pisu novine, su ovde Dveri. Zauzvrat nam dolazi notorni Enot u kamp kod Stamatovica. Oni dalje docekuju ovde krimsku delegaciju, a Seselj trci da ne zaostane. I sta ocekujemo, da Ukrajinci ne reaguju? Szs se nada da zapad posle proguta njihove price o evropskim vrednostima? Malo prekosutra.
Рус Михаил
Власти Украјине само због проблема Крима не признају Косово. Иначе њихови наредбодавци натерали би њих да се нађу по том питању у колу "цивилизованих" држава, међу које су се уписале, узгред буди речено, Црна Гора и Северна Македонија (јел' постоји и Јужна Македонија?).
Geopolitika
Postoji naizgled apsurdna razlika izmedju zvanicnog imena jedne drzave (kako je zavedena u UN) i njenog originalnog naziva(kako sama sebe naziva).Postoji i treca verzija,uvek pogresna , kao Istocna Nemacka (DDR),
Preporučujem 4
Pozdrav iz Liona
@Rus Mihail. Otprilike je tako . Nema striktnog pravi la,ali obicno u slucaju podele jedne drzave(ne u slucaju otcepljenja) se uobicava odrednica sever , jug Itd.U slucaju avnojevske Makedonije su se Grci sa pravom protivili i na kraju se nasao "kompromis" koji bi na srpskom mogli ruzno prevesti "severni deo Makedonije".Cak o tome jos uvek raspravlja jedna komisija u OUN da pronadje najprihvatljivije resenje.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Samo EU
U kakvu apsurdnu situaciju nas je dovelo sedenje na dve usijane stolice..tek cemo videti!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja