subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Kakav Sveti Dimitrije ako si rođen u Austriji

Odgovorih da je moja „nova” slava Sveti Dimitrije i da sam udajom za mog muža prihvatila njegovu slavu, odnosno slavu njegove porodice. Klimnuše glavom svi kao da znaju ili bar misle da znaju o čemu govorim
Autor: Manuela Jolovićsubota, 14.12.2019. u 11:03
Фото Википедија

Kada idete opet dole?

Sigurna sam da je ovo pitanje kod nas „jugosa” u Austriji često koliko i pitanje: „Šta ima”?  Postavlja se na slavama, žurkama, u kafiću, klubu, restoranu, kućnim posetama, pa čak i na poslu, iako su kolege uglavnom Austrijanci.

Mene pitaše moje kolege Austrijanci, nakon što sam nagovestila da narednih dana neću biti tu, je l’ ideš opet dole? Odgovorih im ponosno da idem i ukratko objasnih kojim povodom.

„Po pravoslavnoj veri i srpskom običaju svaka porodica ima svog sveca zaštitnika koji se svake godine proslavlja. Moja „nova“ slava je Sveti Dimitrije i proslavljamo je 8. novembra. Udajom za mog muža, prihvatila sam njegovu slavu, odnosno slavu njegove porodice.”

Gužva na ulicma Beča (Foto Piksabej)

Klimnuše glavom svi kao da znaju ili bar misle da znaju o čemu govorim, a znam da im je kroz glavu prolazilo: „Kakav svetac zaštitnik, ako si rođena u Austriji, živiš i radiš ovde, zašto prihvataš tu takozvanu slavu tvog muža? Zar to nije nametanje? Imaš li pravo da odbiješ to?

Na trenutak razmišljah da nastavim sa svojim poslom i pustim ih sa svim tim pitanjima koja su im se motala po glavi, ali ipak odlučih da progovorim i ispričam nešto malo više o slavi, Srbima i običajima. Kad ja znam svaki njihov praznik i kako ga praznuju, mogu oni naučiti nešto i o mom prazniku.

Objasnih im da se slava prenosi sa kolena na koleno, da postoje obeležja bez kojih se slava ne može slaviti (iako to ne poštuju sve porodice, ali to je neka druga tema): žito, sveća, slavski kolač i vino. Ispričah im o lomljenju kolača i mirisu tamjana koji se kućom širi. Da se tamjanom kade kolač, članovi porodice, ikona i cela kuća.

Foto Piksabej

U sred mog ponosnog izlaganja me prekide kolega rekavši: „Pa to mi deluje više kao neki ritual, a šta je svrha svega toga”? A to pitanje kao da sam jedva čekala. Odgovorih mu da je svrha slave zahvaliti se svecu na tome što taj dan provodimo svi na okupu, što nam taj dan dolaze rodbina, dobri prijatelji i kumovi na ručak.

Što svakome bude bar jednom u toku dana na trenutak jasno da koliko god brz, stresan i haotičan ovaj život bio, nismo sami. Postoje ljudi koji se brinu o nama kada nismo tu i koji od sreće ne skidaju osmeh sa lica kada jesmo.

Tu se zaustavih, sedoh za radni sto i završih odgovor u svojoj glavi, jer svakako ne bi razumeli taj osećaj koji se javlja kada pogledaš u kandilo ispred ikone u kojem tinja plamen, pogledaš oko sebe, prekrstiš se i zahvališ se Bogu, svetom Dimitriju i svim svecima na tako divnom osećaju.

 

Manuela Jolović - Austrija

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini.Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 


Komentari58
7e545
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

srp
Srbi su imali svoje kućne bogove kad su stigli na Balkan i nisu hteli da ih se odreknu, što je obavezno kad prihvatate novu veru. Propovednici hrišćanstva našli su kompromis i kućni bogovi postali su sveci zaštitnici, odnosno porodična slava. Inače, rođen sam u pravoslavnoj porodici i verovao sam u boga, dok nisam, zbog posla, menjao mesta boravka i živeo i družio se sa pripadnicima devet - što religija, što sekti i postao sam, ne nevernik, već Teslijanac. Osnivam novu religiju!!!
Dijaspora Düsseldorf
Slava i tuga sü organski povezani jer dolaze iz istog izvora a to je osecaj? Bez osjecaja covek je prazan !Ako niko ne zloupotrebi slovi kao Bozji dar! Srbi pripadaju osjecajnim narodima ali nazalost kod njih brzo pretvara jedan krajnost u drugu sa svadjalackim mentalitetom ! Dosta puta sam dozivio da ni sa cvrstum argumentima nisam uspio promeniti njegovu pogresnu misljenje i pri kraju smo razisli napeto?! Drugi da dolazi On do mene hajde da Se pobratimo"! Gledao sam cudno ..?!
Бранислав Станојловић
Светог Димитрија сам посетио десетине пута у Солуну.
Beogradjanin Schwabenländle
И ја сам посетио цркву Св. Димитријам два пута. Први пут у септембру 1963 године и други пут 1992 године, црква је много лепа и на занимљивом месту, као и сама изградња цркве.
Preporučujem 8
Саша Микић
@Stanojlo S. Некада су знаменити Срби били: православне, католичке, мухамеданске и израиљске вере. Сви они су Србију доживљавали као своју отаџбину и многи су за ту своју отаџбину дали своје животе у ратовима које је Србија водила. Да не причам о даљем историјату него да одмах пређем на данашња времена када су многи ''открили'' своју веру и сада је Србин само онај који је православне вере. Нема места за атеисте, а они других вера се и не труде више да се изјашњавају као Срби.
Dragan Pik-lon
@Srbin u Srbiji,ako procitate ceo tekst samo ce vam se kasti.Uh izgubih dva minuta zivota?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja