utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:05

Zeleni dogovor za budućnost Evrope

Devet od deset evropskih građana zahteva odlučne mere protiv klimatskih promena
Autor: Ursula fon der Lajensubota, 14.12.2019. u 22:00
Урсула фон дер Лејен (Фото ЕПА - ЕФЕ - С.Л.)

Da li mi, ljudska bića, želimo da nastavimo da živimo kvalitetan i bezbedan život na našoj planeti? Čovečanstvo je suočeno sa egzistencijalnom pretnjom – čitav svet to polako uviđa. Šume gore od Amerike do Australije. Pustinje se šire u Africi i Aziji. Rastući nivo mora ugrožava kako gradove u Evropi, tako i ostrva u Pacifiku. Čovečanstvo je i ranije bilo svedok ovakvih fenomena, ali se oni nikada nisu odigravali ovom brzinom.

Poslednjih godina Srbiju su zahvatile suše i ozbiljne poplave koje su direktno pogodile mnoge ljude. Jugoistočna Evropa u celini biće ozbiljno pogođena dugim sušnim periodima koji će najverovatnije smanjiti vrednost poljoprivredne površine na Balkanu. Produktivnost useva mogla bi pasti, dok bi rastuće temperature mogle uticati i na stoku kroz narušeno zdravlje životinja i smanjenje stočne proizvodnje.

Nauka kaže da se ova epidemija još može zaustaviti, ali i da nam vremena ponestaje. Nova Evropska komisija ne gubi vreme. Danas, ni dve pune nedelje otkako je naš mandat otpočeo, predstavljamo plan za Evropski zeleni dogovor.

Cilj nam je da postanemo prvi klimatski neutralni kontinent do 2050, da usporimo globalno zagrevanje i ublažimo njegove posledice. Ovo je zadatak naše i sledeće generacije, ali promena mora početi odmah – a mi znamo da možemo da je pokrenemo.

Evropski zeleni dogovor koji danas predstavljamo je nova evropska strategija rasta. Zahvaljujući njoj, emisije će biti smanjene, dok će istovremeno biti stvorena nova radna mesta, a kvalitet našeg života podignut na viši nivo.

To je zelena nit koja će prožimati sve naše politike – od saobraćaja do oporezivanja, od hrane do poljoprivrede, od industrije do infrastrukture. Uz pomoć Zelenog dogovora, želimo da investiramo u čistu energiju i da proširimo trgovanje emisijama, ali i da podstaknemo cirkularnu ekonomiju i očuvamo raznolikost evropske životne sredine.

Evropski zeleni dogovor nije samo nužnost: on će otvoriti nove ekonomske mogućnosti. Mnoge evropske firme prilagodile su svoje poslovanje ekološkim standardima. One smanjuju svoj ekološki otisak i otkrivaju čiste tehnologije. One razumeju da naša planeta ima svoje granice: evropske kompanije svih veličina shvataju da svako mora da se stara o našem zajedničkom domu. A znaju i da će im, ako prve pronađu održiva rešenja za budućnost, to dati konkurentsku prednost.

Ono što je preduzećima i pokretačima promena potrebno od nas jeste jednostavan pristup finansiranju. Kako bismo im to omogućili, sprovešćemo Investicioni plan za održivu Evropu. Ovaj plan će u narednih 10 godina poduprti investicije u vrednosti od bilion evra. U tom kontekstu ćemo raditi ruku pod ruku sa Evropskom investicionom bankom, klimatskom bankom Evrope.

U martu ćemo predložiti prvi Evropski zakon o klimi kako bismo napravili nepovratni plan: investitorima, inovatorima i preduzetnicima su neophodna jasna pravila kako bi planirali dugoročne investicije.

I dok podstičemo transformaciju načina na koji proizvodimo i trošimo, živimo i radimo, moramo i da zaštitimo one kojima preti veći rizik od pomenute promene. Ova transformacija mora ići u korist svima ili uopšte neće biti moguća. U tu svrhu ću predložiti uspostavljanje Fonda za pravičnu tranziciju, za koji želim da mobiliše, zajedno sa sredstvima Evropske investicione banke i privatnim sredstvima, 100 milijardi evra investicija u narednih sedam godina. Postaraćemo se da pomognemo evropskim regionima koji moraju da načine veći korak, kako niko ne bi bio zanemaren.

Širom Evrope, mladi i stari ne zahtevaju samo više akcije u oblasti klime: oni već menjaju svoj način života. Bilo da je reč o onima koji putuju daleko do posla, roditeljima koji se opredeljuju za pelene za višekratnu upotrebu, kompanijama koje se odriču plastike za jednokratnu upotrebu i koje tržištu nude održive alternative. Mnogi od nas deo su ovog evropskog i globalnog klimatskog pokreta. U Srbiji je naša Delegacija EU zajedno sa Fondacijom „Egzit” pokrenula inicijativu za sadnju drveća na Fruškoj gori.

Devet od 10 evropskih građana zahteva odlučne mere protiv klimatskih promena. Naša deca računaju na nas. Evropljani žele da njihova unija preduzima mere kod kuće i bude lider izvan njenih granica. Baš ovih dana, čitav svet se okupio u Madridu povodom klimatske konferencije, čija je tema kolektivna akcija protiv globalnog zagrevanja.

Evropski zeleni dogovor je odgovor Evrope na zahtev njenih građana. Ovo je evropski dogovor za Evropu i doprinos boljem svetu. Svaki Evropljanin može biti deo te promene.

 

*Predsednica Evropske komisije


Komentari18
275ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Trebamo se boriti za cistu prirodu.No,hipokritska Evropa trci kao zdrebe pred rudu.Pravi kozmeticke promene.Gusi seljake i farmere,izmislja skupe najlon kese sa''raspadajucom"masom.Dok nikako da se seti svog rasipanja osiromasenog uranijuma po svetu i Evropi,bivsoj Jugoslaviji(srpskim zemljama).Ovaj uranijum se slivovima preneo na celi svet.Hocu reci,borba za zdravu prirodu ne pocinje plasticnim kesama nego sveopstem razoruzanjem.Gde i municija ima olovo-zbog koga je nestala rimska Civilizacija.
Stefan Ogrizović
Da li se iz tog razloga i dalje masovno proizvodi oružje? To je moje pitanje.
Милорад
Да ли су Срби из Крајине "људска бића"?
Onako samo usput
Ok. Evo vam jedno pitanje. Ako ste iskreni, ali zaista iskreni u nameri smanjenja temperature globalnog zagrevanja, zagađenja životne sredine i ostalog, zašto ne počnete da koristite već jednom tu struju iz jonosfere? Princip je vrlo jednostavan, postavite "gromobran" u koji će da udari grom, i spusti se u jedan ogroman veliki "akumulator" umesto što ta energija bespotrebno nestaje. Bio jednom tako neki čovek, zvao se Tesla, ali izgleda se da vam se sviđa više ideja kako uzeti ljudima para..
Radmila Mišić
1. Prema vesti sa RTSa, Nemci glasaju za zelene a kupuju sve više SUV vozila koja troše mnooogo goriva. 2. Da li će biti zabranjena ili bar žestoko oporezovana putovanja duža od npr. 500km u svrhu dokolice ili krstarenja kruzerima? Neće, sigurno. 3. Da li će biti zabranjene plastične kese koje ovde, verovatno i u svetu, proizvode radionice za invalide? Verovatno hoće. 4. Da li će po siromašnim delovima EU i Evrope biti zabranjeno grejanje na drva i ugalj ? Sigurno hoće. Zaključke donesite sami.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja