utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:42
UOČI PRIMENE NOVOG PROPISA

Nije svaka plastična kesa ista

Osim običnih, plastičnih kesa koje se izbacuju iz upotrebe, postoje biorazgradive, razgradive i kompostirajuće kese. – Plastične kese za đubre i dalje će se upotrebljavati
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 14.12.2019. u 19:00
(Фото Д. Јевремовић)

Za samo dvadesetak dana običnih, plastičnih kesa neće biti u prodavnicama i na pijacama. Njihovo mesto, po odluci grada, moraće da zauzmu cegeri, papirne ili biorazgradive kese.

Koliko su trgovci spremni da sprovedu ovaj propis koji se u „Službenom listu” grada nalazi još od septembra prošle godine biće jasnije već prvih dana januara kada on zaživi u praksi.

Veliki trgovinski lanci su uglavnom već preduzeli mere da umanje upotrebu običnih plastičnih kesa. Počeli su da ih naplaćuju pa su se ubrzo videli i konkretni rezultati. Korišćenje plastičnih kesa smanjeno je gotovo za 70 odsto.

Posle ovog koraka potrošači su polako prešli na alternativne načine pakovanja kupljene robe – nose cegere ili kupuju papirne kese. Jedna od alternativa za pakovanje robe su i takozvane biorazgradive kese.

Velikom broju kupaca nije najjasnije zašto jednu vrstu plastičnih kesa, onu običnu, menja druga vrsta i koja je u stvari razlika između njih.

– „Obične” plastične kese prave se od petrohemijskih sirovina koje se dobijaju preradom nafte (najčešće su izrađene od polietilena i imaju oznaku PE). Mogu više puta da se upotrebljavaju i da se recikliraju. Ove kese su po zapremini veliki otpad, ali po masi nisu jer im je masa mala. Zbog toga je za reciklažu potrebno sakupiti velike količine kesa, ali pitanje je koliko je to isplativo. Trenutno se mali procenat ovih kesa reciklira – kaže Melina Kalagasidis Krušić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta.

Po definiciji Američkog društva za testiranje materijala, biorazgradivi materijal je onaj koji se može razgraditi pod dejstvom mikroorganizama na netoksične i ekološki prihvatljive ostatke. Taj proces može da traje od mesec dana do nekoliko meseci, u pojedinim slučajevima godinu i duže. Brzina razgradnje zavisi od više faktora: odabranog materijala, temperature, vlage, kiseonika...

– Biorazgradive kese se obično prave od obnovljivih sirovina (dobijaju se iz biljaka i životinja), ali postoje i kese izrađene od petrohemijskih razgradivih sirovina. Obične plastične kese ne mogu da se razgrade pod dejstvom mikroorganizama tako da se sa tog aspekta smatraju nerazgradivim. Za njihovu razgradnju u prirodi pod dejstvom svetlosti i drugih faktora potrebno je mnogo godina (po nekim istraživanjima oko 50, dosta zavisi od uslova, ali svakako je više desetina godina), tako da se i sa tog aspekta smatraju nerazgradivim – objašnjava Kalagasidis Krušić.

Osim biorazgradivih, postoje i razgradive kese. To su one kojima su dodati odgovarajući aditivi za podsticanje njihove razgradnje pod dejstvom svetlosti ili toplote u mnogo kraćem vremenskom periodu (dve godine) u poređenju sa običnim plastičnim kesama. Ne mogu mnogo puta da se upotrebljavaju kao obične plastične kese i ne recikliraju se.

– Postoje i kompostirajuće kese kao što su one koje su izrađene od derivata poli(mlečne kiseline). Nose oznaku PLA. Kompostiranje podrazumeva kontrolisanu biološku razgradnju materijala. Kod ove razgradnje je veoma važno da se to uradi pod odgovarajućim i kontrolisanim uslovima – kaže Kalagasidis Krušić.

Kada je reč o razgradivim i biorazgradivim kesama i procesu njihove proizvodnje, proizvođači koriste, u suštini, iste metode kao i za obične. Menja se materijal, aditivi i prema tome se podešavaju uslovi proizvodnje.

Ukidaju se samo kese za jednokratnu upotrebu

Među sugrađanima se pojavila bojazan oko upotrebe plastičnih kesa poput onih za đubre. Ali nema razloga za brigu jer zabrana ne važi za kompletno sve kese. Ukidaju se jednokratne, plastične debljine od 15 do 50 mikrona koje po sastavu nisu biorazgradive, one koje su se najčešće dobijale u radnjama, na pijacama...

Za određenu robu, poput ribe i voća, koristiće se i dalje tanke kese koje se lako razlažu. One će ostati u upotrebi do daljeg jer u njima ima najmanji procenat štetnih materija.

Izuzeće od pravila biće aerodrom gde će moći da se nastavi sa upotrebom običnih plastičnih kesa.

Što manje, to bolje

U Srbiji se do 2019. godišnje proizvodilo između 7.000 i 9.000 tona otpada od plastičnih kesa.

Evropske direktive predviđaju da se smanji upotreba običnih plastičnih kesa. To bi trebalo da se realizuje u dva talasa u razmaku od pet godina. Prvo bi broj kesa sa 300 koliko ih je do prošle godine u proseku koristio građanin Srbije pao na 90, a zatim na 40 po glavi stanovnika.


Komentari7
1decf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

феликс1956
Депонија у Винчи? А да ли сте чули за "велику пацифичку корпу за отпатке"? То је "острво" састављено од пластичног отпада, а има величину три Француске и садржи 80 хиљада тона одбачене пластике. Пола од те количине пластике, тачније 46 %, је рибарски отпад-мреже и остали пластични прибор. Остатак су пвц кесе и пластика, доспеле у море са континенталних депонија. "Острво" плута Тихим океаном и сваким даном је све веће и по површини и по маси.
Zabrinut za ekoloska resenja
Sve to sa kesama je lepo i korisno i trebalo je oadvno resiti (kao i mnogo ozboljnije i opasnije oblike zagadjenja), ali glavni problem ostaje gde se sve to baca! Beogradska deponija u Vinci je jedna od najgorih u (koliko?) sirem regionu (i svako leto gori, da i ne spominjem da je nad jednom od najvaznijih arheoloskih lokaliteta). Ta cinjenica obesmisljava pitanje da li su kese razgradive. No bolje ista nego nista, dok se ozbiljnijim, alarmanijim pitanjima ne posveti paznja...
Skretnicar
Oko plasticnih kesa ima jedna potpuno bizarna stvar koju niko ne razmatra i ne komentarise. Stariji se secaju da smo imali kante za bacanje djubreta: Neko je morao sa desetog sprata da sidje do kontejnera i da je istrese i vrati. Koliko je samo bilo rasprave i svadja u stanovima ko ce to da uradi. Sada uzmes kesu i kada podjes je bacis i gotovo. Da ne pricamo o tome da se u nekim soliterima zidali vertikalni bunkeri od vrha do dole za bacanje smeca. DA LI SU KESE OD PLASTIKE VREDNE RAZVODA ????
dzordz
sad je na redu koca kola. kisele vode i sl. inace dzaba sve.
dr Vladan Kocic, DVM, spec, PhD candidate
Odličan efekat zabrane.Sad su na redu PET flaše, pod hirno kaucija. Eu je zabranila plastični pribor i pakovanja za hranu od plastike, to moramo i mi. Ljudi ne znaju za mikroplastiku, najveću opasnost za čovečanstvo (i ostali živi svet...) posle globalnog zagrevanja. A tek nanoplastika...pročitajte na netu. Obavezno na svakoj mašini za pranje uvesti obavezu da ima filter za mikro plastiku jer se pranjem samo 5kg veša u životnu sredinu emituje preko 700.000 čestica mikroplastike koja izaziva rak

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja