Ankara je pokrenula inicijativu za održavanje međunarodne donatorske konferencije kako bi se obezbedila ogromna sredstva za zbrinjavanje nekoliko miliona migranata koji su se privremeno smestili u Anadoliji. Prema prvim računicama, za to će biti neophodno obezbediti najmanje 27 milijardi dolara. Turska na taj način pokušava da reši dva problema: da očisti pogranične prostore od „kurdskih terorista” i da se oslobodi mnoštva migranata koji su iz Sirije pobegli od rata.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio da je oko prikupljanja tog novca u kontaktima s predsednicima Amerike i Rusije Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom, kao i katarskim emirom Tamimom el Thanijem. Takođe, naveo je da će o tome razgovarati i s liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
Turska se od početka migrantske krize, koja se zaoštrila posle dolaska „arapskog proleća” u Siriju 2011. godine, zalaže za stvaranje zone bezbednosti na severu susedne zemlje. Na tu inicijativu mnogi od početka sumnjičavo vrte glavom, pošto ona otvara mnoge nepoznanice. Na sever Sirije trebalo bi da se vrati najmanje milion izbeglica, mada se u Ankari pominje i dvostruko veći broj.
U Turskoj više ne znaju šta da rade s izbeglicama, koji još uvek stižu iz Sirije, Palestine, Iraka, Avganistana, Bangladeša. U prvih deset meseci ove godine registrovano je 340.000 novih migranata, skoro sto hiljada više nego lane. U Anadoliji je privremeno utočište našlo ukupno četiri miliona izbeglica.
Bezbedna zona na severu Sirije biće dugačka 120, a široka 30 kilometara i prostiraće se sve do iračke granice. Na tom prostoru treba obezbediti elementarne uslove za bitisanje mnoštva izbeglica: naselja za stanovanje, okućnice za bavljenje zemljoradnjom i stočarstvom, treba podići prodavnice, bolnice, škole, obdaništa kako bi ti ljudi tu mogli da žive i prežive.
Posle prekograničnih operacija „Štit Eufrata”, „Maslinova grančica” i „Izvor mira”, dobar deo severa Sirije sada kontroliše turska vojska, koja je odatle uglavnom proterala „kurdske teroriste”. U tome joj pomaže i Sirijska slobodna armija, opoziciona grupa koja se bori protiv režima u Damasku. To je i bio prevashodni cilj Ankare koja želi da očisti pogranično područje od pripadnika terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK) i jedinica sirijskih Kurda koje tretira kao njene filijale. U tome je dobila prećutnu saglasnost Vašingtona i Moskve.
Bogate zalivske zemlje, izuzev Katara, rezervisane su prema ovoj Erdoganovoj inicijativi.
„One dosad nisu uputile ni peni pomoći državama u regionu Bliskog istoka, koji je poslednjih godina u dubokom previranju. Umesto toga kritikuju Tursku zbog operacija u Siriji iako je ona pružila utočište mnogim Arapima. To je sramno”, kaže Erdogan.
Mnoga pitanja tek čekaju odgovore, pošto ova inicijativa u svetu nema primer na koji bi se ugledala.
„Zemlje Evropske unije su više puta nagovestile da neće dati ni evro za oporavak Sirije pre nego što se pronađe trajno političko rešenje višegodišnje krize u toj zemlji, one neće da ulažu pare u privremena naselja. Turska inicijativa će otvoriti i druge probleme: područje gde će se graditi bezbedna zona dosad su većinom naseljavali Kurdi. A oni koji se vraćaju iz Turske uglavnom su Arapi, što će još više zaoštriti etničke probleme”, tvrdi Serkan Demirtaš, poznati kolumnista istanbulskog „Hurijeta”.
Pitanje je kako će na to reagovati i režim u Damasku, koji, uz pomoć Moskve i Teherana, kontroliše većinu zemlje i traži da se sa sirijske teritorije povuku „turske okupacione snage”.
Kako će na ove turske planove reagovati izbeglice, takođe nije do kraja jasno. Potpredsednik Turske Fuat Oktaj doduše tvrdi da se ove godine u pogranična područja Sirije koja je „oslobodila” turska armija već vratilo 370.000 izbeglica. U organizacijama koje se bore za ljudska prava upozoravaju da Ankara u poslednje vreme na silu vraća izbeglice iz susedne zemlje, što u vladi demantuju.
