utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28
KOBNE POSLEDICE SUDSKIH ZABLUDA

Nevin u zatvoru, krivac na slobodi

Rešenje o obustavi postupka ili pravnosnažna odbijajuća presuda znači da se više ne može voditi postupak, čak i ako se pojave najčvršći dokazi protiv osumnjičenog
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 15.12.2019. u 23:30
(Фото Пиксабеј)

Sudske zablude i nevino osuđeni oduvek su privlačili pažnju javnosti svuda u svetu, naročito kada je reč o najtežim zločinima i smrtnoj kazni, a krivičari su o tome raspravljali na Kopaoničkoj školi prirodnog prava u okviru diskusije o načelu zabrane ponovnog suđenja za istu stvar, koja se stručno naziva „ne bis in idem” (ne dva puta o jednom).

Postavilo se pitanje da li se posle sporazuma o priznanju krivičnog dela može otvoriti mogućnost da se krivica kasnije ipak dokazuje u krivičnom postupku. Naime, kako je rekao dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sporazumevanje okrivljenog sa tužiocem o visini krivične sankcije u praksi ponekad navodi i nevino optužene da priznaju krivično delo. Dešava se da okrivljeni zbog straha od dugotrajnog suđenja i stroge kazne priznaju delo koje nisu učinili kako bi dobili blagu kaznu.

– Od kada je DNK analiza postala rutinska izuzetno pouzdana dokazna metoda, njeno korišćenje doprinelo je velikom uspehu u razjašnjavanju krivičnih dela, a u mnogim državama naknadno je dokazan čitav niz teških sudskih zabluda, usled kojih su nevini ljudi bili osuđivani za najteža krivična dela – rekao je dr Škulić.

Kada je u SAD pomoću DNK analize nesporno potvrđena nevinost jednog osuđenika na smrt, guverner države Ilinois je 2007. godine doneo odluku da se sve osude na smrtnu kaznu u toj državi preinače u kazne doživotnog zatvora. Tada je guverner dao medijima legendarnu izjavu: „Našim pravnim sistemom krstari duh sudske zablude.”

Profesor Škulić naveo je i primer izvesnog Vilijama Gregorija iz Kentakija, koji je dobio odštetu od 3,9 miliona dolara zato što je 1993. godine oglašen krivim za silovanje – zbog pogrešnog nalaza veštaka. Proveo je u zatvoru sedam godina dok nije urađena DNK analiza zbog koje je – oslobođen krivice.

(Foto A. Vasiljević)
Načelna zabrana ponovnog suđenja proizlazi iz vitalnih interesa pravne sigurnosti i pravičnosti

– Pre nego što se izborio za naknadu štete od države, Gregori je dobio i 700.000 dolara kao odštetu od veštaka čiji je pogrešan nalaz doveo do sudske zablude – rekao je dr Škulić.

Osnovni cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osuđen. Međutim, zabrana ponovnog suđenja za istu stvar može u praksi da dovede do situacije da krivac ostane na slobodi čak iako se naknadno pronađu dokazi, jer je već pravnosnažno bio oslobođen usled nedostatka dokaza.

– Načelna zabrana ponovnog suđenja proizlazi iz vitalnih interesa pravne sigurnosti i pravičnosti. To su interesi koji u većini nacionalnih zakonodavstava odnose prevagu u odnosu na princip istine, u situacijama kada se ta dva načela sukobe – objasnio je dr Škulić i dodao da se ljudsko pravo koje proizlazi iz delovanja načela „ne bis in idem” smatra vrstom ličnog prava koje je obuhvaćeno ustavnim garancijama u oblasti kažnjavanja.

Ovo načelo deluje samo ukoliko postoji pravnosnažna odluka, a to može biti presuda ili rešenje o obustavi krivičnog postupka.

Pravnosnažna sudska odluka ne može da se pobija odnosno da se „napada” redovnim pravnim lekovima jer je pravo na žalbu već iskorišćeno.

– Ukoliko je okrivljeni pravnosnažnom odlukom nadležnog suda oslobođen optužbe, odnosno ako je doneta druga sudska odluka koja je za njega povoljna, na primer rešenje o obustavi postupka ili odbijajuća presuda, a koja je postala pravosnažna, protiv njega se za isto krivično delo više ne može voditi krivični postupak, čak i ako bi se pojavili dokazi najvišeg stepena dokaznog kredibiliteta da je on ipak to delo učinio – kaže dr Škulić.

Postupak se ne može ponovo voditi ni u istoj niti u drugoj državi, kao ni pred međunarodnim sudom.

– U većini nacionalnih krivičnoprocesnih zakonodavstava daje se određeni značaj činjenici da je za konkretno krivično delo osobi već suđeno pred sudom druge države, bilo da se tada postojanje pravosnažne odluke tretira kao apsolutna smetnja za ponovno krivično gonjenje, bilo kao relativna smetnja – ako se gonjenje dodatno uslovljava odgovarajućim odobrenjem nadležnog organa, a to je povezano i sa principima važenja krivičnog zakonodavstva određene države – dodaje profesor.

Ukazao je da postoji niz odluka Evropskog suda pravde, odnosno Suda pravde Evropske unije, koje imaju načelni značaj kada je reč o zabrani ponovnog vođenja krivičnog postupka. Ovaj sud je zauzeo stav da pravosnažne oslobađajuće presude, koje su donete zbog nedostatka dokaza, takođe proizvode dejstvo zabrane ponovnog suđenja u odnosu na istu osobu, ne samo u istoj zemlji već i u drugim zemljama EU.

Međutim, kada je reč o obustavi istrage iz formalnih razloga, Sud pravde EU je zauzeo stav da se to ne može smatrati pravosnažnom odlukom koja bi onemogućila da se postupak vodi u nekoj drugoj državi „šengenskog sistema”. Tako je u Poljskoj obustavljena istraga za krivično delo učinjeno na teritoriji Nemačke, zbog nemogućnosti da se saslušaju žrtva i svedok, ali je u ovom slučaju Viši pokrajinski sud u Hamburgu ipak mogao da protiv istog okrivljenog pokrene postupak za to krivično delo.

Ako je slučaj rešen primenom načela oportuniteta krivičnog gonjenja, kada okrivljeni plaća određeni novčani iznos u humanitarne ili druge javne svrhe, leči se od droge ili alkohola ili obavlja neki humanitarni rad, to se takođe smatra pravosnažno okončanim krivičnim postupkom, pa se za isto delo ne može ponovo suditi u drugoj zemlji. Stav je Evropskog suda da i u ovakvim slučajevima takođe deluje načelo „ne bis in idem”.


Komentari6
8c34e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

буки
Чак и да је неко из оправданих разлога признао дело а није га учинио, у поновном суђењу има могућност да то докаже, па не видим разлог да се не суди поново по откривању нових доказа. Овако, ако је једна екипа тужиоца и судија била неспособна или корумпирана, тужени је не само ослобођен - него од државе добија разне накнаде за неосновану оптужбу, па је могуће некажњено удруживање оптужених са истражним и судским органима, како би заједнички оштетили државу. Понављањем процеса би ТО било смањено.
Kadija te tuzi, kadija ti sudi
Narod ce ponovo morati traziti pravdu van suda. Ne zagovaram osvetu, samo konstatujem.
Radenkovic Milivoje
Znaci, pokrene se fiktivni sudski spor, "optuzeni" proglasi nevinim, i zauvek je slobodan. Moze da uziva u pokradenim milionima. Divno pravilo, prepisano iz americkih zakona gde je sa istom namerom i uvedeno. Zato se znaci ovih dana u Srbiji pokrecu fiktivne optuznice? Da se sutra ne bi mogle podici prave.
Боривоје Банковић
Принцип "non bis in idem" није из англосаксонског, већ из римског права. То је универзално правило, садржано у великој већини правних система, а код нас се примењује у континуитету од времена првих закона Кнежевине Србије па до данас. Циљ је да појединац не буде више пута гоњен за исто дело. А боље је пустити сто кривих него осудити једног невиног, зар не?
Preporučujem 11
Драга Мирсин Сибничанин
Наравно, да је начело правде и правичности у томе да се поново суди ако за то поновно суђење иам доказаних разлога. Ако је дошло до неке нове чињенице, неког сигурног доказа да прва пресуад ниеј била заснована на несумњивим доказима. Боље је поново судити него да останее неправедан и неоправдана пресуда. Исто тако, ако је неко признао своје недело, а није га учинио, он је, ипак, макар мало крив, јер је слагао. А лаж је порок и Божји грех.
EvGenije
Otkuda se odjednom pojavilo ovo nakaradno tumačenje da se krivična istraga izjednačava sa sudskim postupkom? Krivična istraga, bez obzira na to ko je vodi, da li policija ili tužilaštvo, NIJE sudski postupak, pa se tu ne može primenjivati pravilo "ne bis in idem".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja