utorak, 21.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:10

Ko trguje digitalnim valutama sam snosi finansijski rizik

U Zakonu o NBS nije propisano da ova institucija izdaje dozvole za obavljanje bilo kakvih aktivnosti povezanih s virtuelnim novcem
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 15.12.2019. u 23:30
(Фото Пиксабеј)

Upotreba digitalnog novca sve je raširenija. U Hrvatskoj se, na primer, automobili mogu kupiti kriptovalutama. Agencije su ovih dana izvestile da je tamošnja kompanija „Karić automobili” omogućila plaćanje automobila kriptovalutama kao što su bitkoin keš, etereum, bitkoin i gokripto token. Kod nas se digitalnim valutama može plaćati u nekim restoranima i kafićima, kupiti računarska oprema, platiti članarina u teretani. Moguća su i onlajn plaćanja. Kriptovalute se već godinama mogu kupovati i prodavati za dinare preko digitalnih platformi.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da oni virtuelne valute ne smatraju ni valutama, niti sredstvom plaćanja.

– U više navrata smo upozoravali na to da, na primer, bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji i da ne postoje mehanizmi zakonske zaštite lica koja posreduju ili kupuju, prodaju ili menjaju virtuelne valute, tako da svako ko se upušta u bilo koje takve aktivnosti čini to na sopstvenu odgovornost i snosi finansijske i druge rizike. One se pre mogu posmatrati kao vid špekulativne imovine, koja se koristi prvenstveno za trgovinu i ostvarenje brze zarade, ali, nažalost, i za pranje novca i druga krivična dela, zbog čega je u svetu sve češća praksa regulisanja ove oblasti i iz tog ugla. Zbog toga što se virtuelne valute mogu koristiti za pranje novca i druga krivična dela, sva lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta prepoznata su kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Dakle, lica koja posluju s virtuelnim valutama u Srbiji subjekt su nadzora NBS, u delu primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kažu u NBS.

Dodaju da treba imati u vidu da u Zakonu o NBS nije propisano da ona izdaje dozvole za obavljanje bilo kakvih aktivnosti povezanih s virtuelnim valutama, kao što su kupovina, prodaja ili zamena virtuelnih valuta, niti registruje lica koja obavljaju takve aktivnosti.

– Prethodno navedeno ne znači da se ne sprovode dodatne detaljne analize i konsultacije u pogledu budućih koraka. S tim u vezi, jedan od predloga je da se prilikom naredne izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma eksplicitno definiše i pojam „virtuelne valute”, koji bi podrazumevao digitalne zapise vrednosti koje nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koji nisu nužno vezani za zakonsko sredstvo plaćanja i nemaju pravni status novca ili valute, ali ih fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i mogu se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski, odgovaraju u centralnoj banci.

Posebno ističu da je dinar zakonom utvrđen kao novčana jedinica i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih na ovoj teritoriji izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinar, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno.

– Bez obzira na eventualni budući status virtuelnih valuta i njihovu buduću zakonsku definiciju, zakonsko sredstvo plaćanja biće dinar, i nagoveštaji da će virtuelnim valutama moći da se kupuju na primer automobili, u ovom trenutku nemaju realnu osnovu. Čak i kad je reč o vesti koju su preneli naši mediji, da je u Hrvatskoj omogućena kupovina automobila kriptovalutama, ukazali bismo da je prema tim navodima istaknuto da prodavac automobila koji je dao takvu mogućnost u svakom slučaju na kraju dobija na svom platnom računu novčani iznos u kunama. Dakle, i u tom slučaju je reč o kupovini koja se na kraju realizuje zakonskim sredstvom plaćanja u Hrvatskoj, a kupcima je jedan prodavac samo dao mogućnost, ili ih uputio na to, da preko određene platforme, sa svog kriptonovčanika, zamene određenu kriptovalutu za kune i da tako dobijeni iznos u kunama bude uplaćen na račun tog prodavca automobila, kažu u NBS.

Njihov stav ne razlikuje se, kažu, od stava centralnih banaka drugih uređenih zemalja. Virtuelne valute nemaju osnovne funkcije novca – nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, a s obzirom na ogromne skokove i padove vrednosti, ne mogu se ni u kojem slučaju smatrati ni čuvarima vrednosti, zbog čega se i koriste najviše u špekulativne svrhe i konačno, nisu obračunske jedinice. Virtuelne valute ne mogu, saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača.

Takođe, pored NBS, i Komisija za hartije od vrednosti je u prethodnom periodu objavljivala upozorenje ulagačima u kriptovalute i digitalne tokene, u kojem je ukazivala na rizike koji mogu biti vezani za ulaganje u kriptoimovinska prava i savetovala potencijalne investitore da budu oprezni prilikom ulaganja kapitala u kriptoimovinska prava.


Komentari7
6d7c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бојан
Такође у случају биткоина укупна емисија валуте је ограничена. Нема даљег "штампања" новца. НБС изгледа зна како се ради у Хрватској и притом изјављује неистине да продавац добија куне. Продавац од купца преузима износ у биткоинима а вероватно након тога тај износ за себе претвара у куне. Биткоин систем не контролише појединац јер је тако и устројен. Вредност биткоина дефинише тржиште а тренутно је оно врло нестабилно.
Бојан
По коментарима бих рекао да се у Србији још увек мало зна о криптовалутама и блокчејн технологији која их омогућава. Једина тачна информација је да је вредност криптовалута подложна променама - уосталом као и свака друга валута. Сетимо се 90их и вредности динара и поверења у НБЈ тада - штампао се новац на тоне без покрића. Код криптовалута не постоји централни ауторитет који контролише валуту. Појединац не може да утиче на функционисање система.
Зоран Маторац
Какву подлогу имају криптовалуте?
Иван Грозни
Никакву, баш као ни остале валуте што немају.
Preporučujem 32
mrljavko
ovo pokazuje svu iluziju novca. Zvanicne valute imaju banke, sudove, policiju i vojsku kao cuvare te iluzije, da bi vecinski svet verovao u njenu vrednost. Kripto, ako nije podvucene pod slovo zakone i nije nista, vec kockarske karte. Iluzija o njenoj vrednosti imaju samo oni koji se kockaju. Iluzija o pravilima traje dok je sami kockari postuju. Prica o sigurnosti i o pracenju porekla je salabajzerluk, jer ako nema ko da cuva iluziju ona onda caskom i nestane. Samo manipulatori ipak zarada.
Aleksandar Njegic
Koja glupost. Ako neko hoce da radi nesto ilegalno pa najradice ce da koristi neobelezene novcanice i da transakciju izvede u kesu. Bitcoin je nalosije sredstvo za krivicna dela jer svakako moze da se udje u trag ko je kupio i ko je prodao. Kes tj dinari je najgore moguce jer je najlakse prebaciti iz ruke u ruku za na primer drogu ili oruzije. Drugo ovo kao cuvar vrednosti svakako je isto glupost jer dugorocno gledano ko nema Bitcoin danas je po meni ili glup ili lud.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja