subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:06
TEMA NEDELjE: SRBIJA MEĐU NAJZAGAĐENIJIM DRŽAVAMA NA SVETU

Zataškavanje problema izmiče kontroli

U TE „Kostolac” došlo je do tri puta veće emisije sumpor-dioksida, a u TE „Nikola Tesla” skoro šest puta u odnosu na dozvoljenu granicu
Autor: Gordana Grujićponedeljak, 16.12.2019. u 14:00
(Фото А. Васиљевић)

Iako propisi u oblasti zaštite vazduha regulišu pravovremeno, nedvosmisleno i precizno obaveštavanje javnosti o kvalitetu vazduha, nadležni organi ne objavljuju rezultate merenja o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu i na načine koji bi bili razumljivi i lako dostupni svim građanima. Sve veći protesti građana širom Srbije pokazuju da dosadašnje zataškavanje ovih problema od strane nadležnih institucija izmiče kontroli. Javnost ostaje uskraćena za blagovremene informacije koje se odnose na prekoračene koncentracije koje su opasne po ljudsko zdravlje kao i o izvorima emisija zagađujućih materija.

Do sada se pokazalo da su glavni problemi nedostatak pouzdanih podataka zbog delimičnog i diskontinuiranog merenja zagađujućih materija u pojedinim gradovima, zaostajanje u primeni aktuelnih međunarodnih standarda, loših zakonskih propisa i nesprovođenja propisanih mera za smanjenje zagađenja.

Najveći izvori prekoračenja emisija azot-dioksida i PM čestica tokom cele godine u gradovima je pre svega sagorevanje fosilnih goriva u drumskom i avio saobraćaju (vozila s evro 2, 3 i dizel motorima) i industrijskim postrojenjima. Termoenergetska postrojenja, toplane, individualne kotlarnice dovode do njihovog znatnog povećanja samo tokom zimskog perioda. Klimatski uslovi bez vetra, neuobičajeno visoke temperature u zimskom periodu omogućavaju da se ove čestice duže zadržavaju u vazduhu što dodatno otežava situaciju.

Na osnovu dostupnih podataka, kvalitet vazduha u Beogradu je bio konstantno loš (treća kategorija) od 2010. do 2018. usled značajnog prekoračenja azot-dioksida i PM čestica i to pre svega iz saobraćaja. U prilog ovoj tvrdnji govore carinski propisi o zabrani uvoza korišćenih motornih vozila koji su od 2001. do 2004. godine omogućavali uvoz motornih vozila koja nisu starija od šest godina, zatim od 2004. do 2009. godine uvoz je omogućen samo za vozila s motorom evro 3 do tri godine starosti, od onda tokom desetogodišnjeg perioda od 2009. godine do danas vozila su mogla biti uvezena ukoliko je proizvedeno s propisanom normom evro bez obzira na datum proizvodnje. U Beogradu je u velikoj meri sprovedena gasifikacija.

S druge strane, zagađenje vazduha azot-dioksidom u Novom Sadu je primer uticaja industrijskog postrojenja koje se pripisuje Rafineriji NIS koja se nalazi u Novom Sadu. Na to ukazuju izveštaji o naglom skoku prosečne godišnje koncentracija azot-dioksida od 2009. do 2012. u Novom Sadu u odnosu na period 2003–2009. U tom periodu je bilo znatno povećanje emisije azot-dioksida u procesnoj proizvodnji Rafinerije NIS jer se prvenstveno koristilo ulje za loženje za proizvodnju i preradu sirove nafte, transport, skladištenje. Od 2012. do danas beleži se smanjenje emisija usled rekonstrukcije reaktora u Rafineriji i korišćenja prirodnog gasa kao pogonskog goriva.            Instrumenti politike i planiranja na nacionalnom nivou javnosti su još nejasni i često zbunjujući. Strategija zaštite vazduha još nije doneta, a čije je usvajanje prema Zakonu o zaštiti vazduha bilo predviđeno još 2015. godine. S druge strane, ambiciozna namera nadležnih da sprovode Nacionalni plan smanjenja emisija zagađujućih materija (sumpor-dioksida, azot-dioksida i PM čestica) iz starih i velikih postrojenja za sagorevanje (NERP) u periodu 2018–2017. (kao alternativni plan za primenu strogih ograničenja direktive EU za velika ložišta emisije), a da se prethodno nije izjasnila javnost, a ni Vlada, do sada nije pokazala nikakve efekte. Na to ukazuju nezavisna istraživanja Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu na osnovu sprovedenog vanrednog inspekcijskog nadzora nad termoenergetskim postrojenjima, prema kojima je tokom 2018. godine došlo do znatnog prekoračenja emisije sumpor-dioksida nego što je to propisano merama NERP-a. Osnovni izvor sumpor-dioksida u vazduhu su sagorevanje fosilnih goriva koja sadrže sumpor, odnosno uglja i nafte, i to u TE, rudnicima prilikom prerade sulfidnih ruda, ruda olova, cinka i bakra, proizvodnji sumporne kiseline i papira i u rafinerijama nafte. U TE „Kostolac” došlo je do tri puta veće emisije, a u TE „Nikola Tesla” skoro šest puta u odnosu na dozvoljenu emisiju. Nadležni se nisu izjasnili da li su mere zabrane emisija bile donete.

Ništa bolja situacija nije ni na lokalnim nivou. Uprkos trendu kvaliteta vazduha, koji je u pojedinim gradovima konstantno veoma loš u proteklih deset godina, o čemu svedoče godišnji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine (koji se objavljuju nakon godinu dana do dve od zagađenja), lokalni planski dokumenti o kvalitetu vazduha s propisanim merama za smanjenje zagađenja ostaju samo mrtvo slovo na papiru.

Lokalni plan za kvalitet vazduha za Beograd, koji je donet još 2016. godine koji je propisao mere za smanjenje zagađenja i to preko 80 odsto, praktično nije pokazao nikakvo poboljšanje jer je nakon toga kvalitet vazduha ostao u rangu treće kategorije zbog povećane koncentracija azot-dioksida i čestica PM 10. Istu sudbinu dele građani koji dišu vazduh u Pančevu, koji je u istom periodu bio pet godina kategorisan kao veoma loš (treća kategorija) zbog prekoračenja PM čestica i azot-dioksida. Takođe zbog zagađenog vazduh zabrinuti su i građani u Subotici, Smederevu, Kosjeriću, Kraljevu, Užicu, Valjevu i Kragujevcu, dok je u Boru vazduh bio loš zbog povećane koncentracija sumpor-dioksida. Lokalni planovi s merama za smanjenje za Pančevo (2017), Smederevo (2018), Užice (2016), Bor (2013) praktično ne pokazuju nikakve rezultate.

Objavljeni meteorološki uslovi koji se odnose na temperaturu i vetrove koji duvaju ostali su za građane jedino utočiše od zagađenog vazduha.

Master geohemije


Komentari16
fe138
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko
Uvesti kazne za zagadjivace uz nezavisnu inspekcijsku kontrolu
Александар Михаиловић
У питању је неодговорност и бездушност власти које немају времена за народ и здравље нације уз непрестану изборну кампању и саморекламерство. Држава својим неодговорним поступањима годишње убије 3 пута више грађана него су то урадиле НАТО звери, само преко загађења ваздуха, а када се узме и све друго то је прави геноцид, а онда се хвалимо смањењем процента незапослених. Још мало па ће се сви запослити у погребним службама. Овде нема пардона, цинцулирања, цензура и гурања истине под тепих.
Boki
I za ovo su stranci i NATO krivi
Мунгос
Хвала мастерици геохемије на илустрацији овог врло поучног чланка. Нека сви они који нису зелени виде како се блок термоелектране Костолац комплет усијао од абнормалне емисије диоксида. …..Сва ће та загађења да поправе еколошке таксе које ће се наплаћивати од ових убица ваздуха. Предлажем да се те таксе уплаћују директно на рачун Европског комитета заштите животне средине, чији ће стручњаци умети да то правилно распореде борцима против аеро-загађења.
LXLXL
1)A kada ce se zabraniti ugalj bez klase loziti i prodavati? 2) Kada ce nesavesni gradjani poceti placati kazne?koi sagorevaju svu vrstu plastike i pamperse decije u kotlovima,u dvoristu na otvorenom, i u metalnim buradima vani ili u supama skriveno! umsto da to odlazu da komunalno odvozi,vecina vecina njih to spaljuje,a ostatke od voca i povrca bacaju u kantu za odvoz,iako su selu i imaju dvotiste sa povrtnjakom!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja