sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.12.2019. u 20:00 Mirjana Sretenović

Sudbine, progoni i uspesi naših naučnika

Podsećamo na zasluge srpskih intelektualaca rođenih u Rumuniji: lekara Radenka Stankovića, biologa Jovana Hadžija, teologa Miloša Erdeljana i inženjera Mirka Milića
Раденко Станковић (Фото Википедија), Јован Хаџи (Фото Википедија), Милош Ердељан (Фото Википедија), Мирко Милић (Фото САНУ)

Izuzetni naučnici: lekar Radenko Stanković, biolog Jovan Hadži, teolog Miloš Erdeljan i inženjer Mirko Milić, ostvarili su značajan doprinos u društvenom i političkom životu Jugoslavije i Srbije. Kao prilog proučavanju srpske intelektualne elite u 20. veku, povodom 140 godina srpsko-rumunskih diplomatskih odnosa, sa istoričarom Dragomirom Bondžićem razgovaramo o ovim univerzitetskim profesorima, Srbima rođenim na prostorima koji danas pripadaju Republici Rumuniji.

Radenko Stanković rođen je 1880. u selu Leskovica, u blizini Bele Crkve, koje danas pripada okrugu Turnu Severin u Rumuniji. Studirao je medicinu u Budimpešti, Insbruku i Beču gde je diplomirao 1903. Do 1906. radio je u klinici Hermana Notnagela u Beču, pod rukovodstvom Karla Landštajnera, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za otkriće krvnih grupa.

– Stanković je bio profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i prvi je u Srbiji primenjivao elektrokardiografiju. Bio je stipendista Rokfelerove fondacije u Njujorku gde je radio na istraživanju krvnih grupa. Objavio je više radova u zemlji i inostranstvu, na srpskom, francuskom i nemačkom jeziku – kaže Dragomir Bondžić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

Kako dodaje, ovaj kardiolog je postao lični lekar kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 1929. Kraljevim ukazom postavljen je za senatora 1932. i iste godine za ministra prosvete Kraljevine Jugoslavije u vladi Milana Srškića. Posle ubistva kralja Aleksandra, prema njegovom testamentu, postao je član Kraljevskog namesništva, uz kneza Pavla Karađorđevića i dr Ivu Perovića, koje je obavljalo vlast u ime maloletnog Petra Drugog Karađorđevića.

– Posle sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. Stanković je interniran u Beč. Odbio je zahtev Nemaca da formira vladu u okupiranoj Srbiji, a 1943. je vraćen u zemlju, penzionisan i živeo je u kućnom pritvoru u Beogradu. Po dolasku komunista na vlast posle Drugog svetskog rata, skupo je platio za predratni politički angažman. Ne samo da nije vraćen na Medicinski fakultet, već je u dva navrata hapšen i osuđen 1949. na kaznu zatvora od 12 godina sa gubitkom građanskih prava i konfiskacijom celokupne imovine. Kaznu je služio u Sremskoj Mitrovici. Pušten je 1954. i iscrpljen, bolestan, slabo pokretan umro je u Beogradu 1956. Konfiskovana mu je vila u Čortanovcima koja je podignuta 1930. po projektu arhitekte Dragiše Brašovana, na imanju od 30 hektara na Fruškoj gori. Naučno veće Medicinskog fakulteta je 2001. izvršilo moralnu rehabilitaciju Stankovića i ostalih profesora koji su tokom prve posleratne decenije trpeli posledice zbog političkog progona. Od pravosudnih organa je tada zatraženo da izvrše reviziju političkih procesa, što je i učinjeno 2006. kada je Stanković i sudski zvanično rehabilitovan – navodi Bondžić, podsećajući da je njegov sin Radeta, vajar, bio profesor na Likovnoj akademiji.

Drugi Srbin, Jovan Hadži rođen je u Temišvaru 1884. Školovao se u Zagrebu i Beču, bio je profesor zoologije na Ljubljanskom univerzitetu, član SANU, kao i slovenačke i čehoslovačke akademije nauke. U Beču je 1907. odbranio disertaciju „O nervnom sistemu hidre”. Boravio je po zavodima za biologiju mora u Napulju, Mesini i Trstu i usavršavao se u bakologiji (svilarstvu) u Padovi, Trentu i Goriciji.

– Hadži je bio istaknuti zoolog u svetskim razmerama. Napisao je oko 900 naučnih studija i desetak monografija. Autor je jedine zoogeografske karte Jugoslavije. Reformisao je Hekelovu teoriju o razviću višećelijskih organizama i izazvao brojne reakcije u naučnom svetu. Kako je naglasio njegov kolega sa Oksforda, „uneo je promaju po pitanjima koja su se činila definitivno rešena”. Njegov učenik, biolog Miroslav Zei je naveo da je Hadži držao predavanja studentima na maternjem, srpskom jeziku, sve do nekoliko godina pred Drugi svetski rat, iako je mnogo ranije sasvim dobro savladao slovenački. Tek posle rata je predavanja potpuno držao na slovenačkom, dok je u razgovorima sa prijateljima i dalje koristio srpski. Zei je rekao i da je Hadži sprečen da postane rektor univerziteta jer je Senat smatrao da Srbin ne može biti rektor na slovenačkom univerzitetu. Preminuo je 1972. u Ljubljani. Njegov sin Dušan bio je hemičar i član SANU – naglašava Bondžić.

Treći značajan naučnik je Miloš Erdeljan, rođen 1907. u Devi. Poticao je iz porodice koja je dala više sveštenika. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu gde je postao profesor. Išao je na simpozijume u Sofiju, Amsterdam, Kopenhagen, Bon, Bukurešt, Palestinu o kojoj je ostavio dnevničke zapise. Znao je hebrejski, grčki, latinski, ruski, engleski, nemački, bugarski, italijanski i rumunski. Umro je 1976. u Beogradu. Njegov sin Borivoj ostvario je karijeru kao novinar i spoljnopolitički dopisnik „Politike”.

Mirko Milić rođen je u Galcu 1932. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde je postao redovni profesor. Bio je član SANU. Naš sagovornik podseća da je Milić boravio na Imperial College of Science and Technology u Londonu kao stipendista Britanskog saveta i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju kao profesor po pozivu. Citiran u celom svetu, autor je više od sto radova, predsedavajući gotovo svih sednica evropskih konferencija iz teorije i projektovanja kola, međunarodnih simpozijuma iz teorijske elektrotehnike i iz teorije mreža. Preminuo je 1993. u Bernu.

Dragomir Bondžić podseća da je evidentan međunarodni uticaj naših naučnika, putem učešća na kongresima, studijskih putovanja, objavljivanja u inostranstvu i poznavanja stranih jezika. Svi su ostavili dubok trag u srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj nauci.

Komеntari3
9264d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Глас Народа
Треба објавити имена тих злочинаца који су конфисковали имовину Станковића и отерали га на робију.
v stepanovic
Jos jedan primer, zasto se srbe na bave svojom istinskom istorijom, nego je zamenjuju mitologijom, legendama, dogmom, sujeverjem....Istina je suvise bolna.
Bozidar Vukcevic
Vecnaja Pamjat Mirku Milicu, najmladjem doktoru elektrotehnike svog vremena na Univerzitetu u Beogradu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja