sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:07
INTERVJU: ANA CIGANKOVA, primabalerina

Tražim zlatnu sredinu između belog i crnog labuda

U „Labudovom jezeru” večeras u Centru „Sava” igraju Ana Cigankova i Konstantin Alen, prvaci Holandskog nacionalnog teatra
Autor: Biljana Lijeskićutorak, 17.12.2019. u 14:00
(Фотографије Народно позориште)

Ana Cigankova, primabalerina amsterdamskog Holandskog nacionalnog teatra i rado viđena gošća na scenama Rima, Beča, Londona, Pariza i Budimpešte nastupiće kao Odeta i Odilija u „Labudovom jezeru”, večeras u 19.30 na sceni Centra „Sava” u Beogradu. Njen partner u ulozi princa Zigfrida biće velika zvezda Konstantin Alen iz Indijanopolisa (SAD), takođe prvak Holandskog nacionalnog teatra. Cigankova, poreklom iz Novosibirska, po završetku baletske škole na početku karijere bila je solistkinja Boljšog teatra, a Alen je bio stipendista čuvenog Kirov baleta. Kod ovog umetničkog para primetna je sinteza različitih umetničkih igračkih škola i uticaja što im daje posebnu draž u baletskim interpretacijama velikih dela.

Naša publika moći će da vidi ove velike zvezde uz ansambl baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a novu koreografiju „Labudovog jezera” potpisuje Konstantin Kostjukov. Raskošne kostime dizajnirao je Renato Balestra, a specijalno sa Cigankovu i Alena su naše krojačnice uradile kostime za naše „Labudovo jezero”. Orkestrom nacionalnog teatra dirigovaće Đorđe Pavlović.

Ovakva gostovanja su uvek jedinstvena prilika da naš baletski ansambl stiče prekopotrebna iskustva i dobije dodatnu motivaciju za odlična izvođenja baletskih dela. Konstantin Alen je kod nas prvi put, a Ana Cigankova treći. Veoma smirena i otvorena juče je razgovarala sa beogradskim novinarima u Narodnom pozorištu.

– Kod vas sam već igrala u „Don Kihotu” i „Labudovom jezeru” u staroj verziji, a sada prvi put igram u ovoj novoj varijanti „Labudovog jezera” koje potpisuje Konstantin Kostjukov. Radujem se tome – rekla je slavna balerina na početku razgovoru za „Politiku”.

Posle značajnih rola odigranih širom sveta, naročito Odete i Odilije, belog i crnog labuda, kako danas gledate na njih?

Niko od nas ne može kroz vreme da ostane nepromenljiv. Tako i ja. Sve što doživim u životu utiče na mene. Od kad sam postala mama pre tri sezone sasvim drugačije gledam na sebe i svoju umetnost. „Labudovo jezero” sam prvi put odigrala kada sam imala 16 godina i bila još u baletskoj školi. Posle niza predstava na velikim svetskim scenama, posle životnog iskustva u kom je bilo i sreće i tuge, menjala se i moja interpretacija. Kao vrlo mlada trudila sam se da sve bude tehnički savršeno i u fizičkom smislu tačno odigrano, kako zakon scene zahteva, a sada sam više okrenuta duhovnom. To mi je uvek bilo važno, ali sada posebno. Svakako nije sve u vizuelnom, postoji čitav spektar osećanja koja morate dočarati i proživeti na sceni.

Da li se sa nekoliko reči mogu odrediti emocije kojima biste opisali belog i crnog labuda onako kao ih danas, sa iskustvom, doživljavate?

Kao što su oči ogledalo duše, tako je nama igračima telo odraz duše i unutrašnjeg života. Ono je naše osnovno sredstvo kojim pričamo priču publici. Ne može se ukratko opisati ni beli ni crni labud, oni na kraju ipak nisu odvojene uloge koliko se obično misli. Kao i u životu, ništa nije ni sasvim belo, ni skroz crno već i jedno i drugo ide zajedno. Nije reč o dobru i o zlu, već je reč o tome kako stvari doživljavamo, kako ih prisvajamo i kako formiramo mišljenje u odnosu na njih. Drugim rečima, danas tražim zlatnu sredinu u tumačenju belog i crnog labuda, a i u životu da bih nastavila da živim dalje.

Koje biste uloge izdvojili od onih koje ste odigrali do sada i koje su vam i inače omiljene?

Imam veliku sreću sa svojim ulogama i želela bih da izdvojim Margaretu iz „Dame sa kamelijama” koreografa Džona Nojmajera, koju sam igrala nekada, a potom je ovo delo obnovljeno pre dve godine. U stvari svaka uloga mi je draga i nastojim da je najbolje odigram. Naše novo pozorište u Amsterdamu veoma je udobno za igru i tu stvarno uživam, imamo i klasiku i savremena dela na repertoaru. Sarađivala sam i sa Nacionalnim baletom u Budimpešti, igrala sam tamo Skarlet O’Haru u baletu „Prohujalo s vihorom”, Lilije Parte, koreografa, pre nekoliko sezona, ali taj teatar se sad renovira. Pomenula bih i balet „Mata Hari” koji je postavio Ted Bransen, predstava je bila snimljena i prikazana na Meco kanalu i publika je volela. Novih izvođenja ima, očekuje me uskoro u Amsterdamu „Pepeljuga”, a i gostovanje u Parizu.


Komentari1
d4c4c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ciga
Bravo Ciganova, labudice moja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja