ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:18

Najveći zagađivači sabotirali samit o klimi

U Madridu izostao dogovor o konkretnim koracima koje treba preduzeti da bi se ispunili ciljevi iz Pariskog sporazuma Australija se danima bori sa jakim požarima
Autor: Jelena Stevanovićutorak, 17.12.2019. u 20:00
(Фото: EPA-EFE/MICK TSIKAS)

Nisu pomogli ni „penali”, maratonska klimatska konferencija u Madridu je i posle dvodnevnih produžetaka završena neuspešno jer su zemlje koje najviše zagađuju planetu odbile da se obavežu da će smanjiti emisiju gasova.

Samit o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija zatvoren je u nedelju usvajanjem deklaracije koja utvrđuje da postoji „urgentna potreba” za delovanjem da bi se poštovao Pariski klimatski sporazum iz 2015. Ipak, delegati nisu odredili šta njihove zemlje treba tačno da urade da bi ispunile pariski cilj da temperatura vazduha neće porasti za više od 1,5 do dva stepena u odnosu na predindustrijski nivo. Najveći emiteri štetnih gasova, Kina, Saudijska Arabija, SAD, Brazil i Australija, nisu pristali na konkretne obaveze u borbi protiv efekta staklene bašte, prenosi AP.

Organizatori su produžili samit za dva dana, nadajući se rezultatima, ali je najduža klimatska konferencija u istoriji svejedno završena fijaskom. Generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres je izjavio da je razočaran. Osim što su se usaglasili da će pomoći malim i siromašnim zemljama da se izbore sa prirodnim katastrofama, učesnici su ostala pitanja ostavili za klimatski samit koji se sledeće godine održava u Glazgovu. Među njima je i trgovina kvotama, smišljena u okviru Sporazuma iz Kjota. Ona podrazumeva da zemlje sa velikom emisijom kupuju ekološki „kredit” od država koje su smanjile štetne gasove više nego što je bilo predviđeno. Dok su pojedini učesnici smatrali da treba prestati s ovom praksom, brazilski delegati su insistirali da sistem ostane na snazi i kad Sporazum iz Kjota prestane da važi sledeće godine. U tome su ih podržali i australijski predstavnici i pored toga što se Australija danima bori sa jakim požarima, koji se uzimaju kao primer ekstremnog vremena izazvanog čovekovim delovanjem.

Prema procenama Svetske meteorološke organizacije, temperatura je danas veća za jedan stepen u odnosu na period pre industrijalizacije. U poslednje 22 godine zabeleženo je 20 najtoplijih godina otkako postoje podaci. Ako se ne smanji nivo ugljen-dioksida u vazduhu, planeta će do kraja veka postati toplija za tri do pet stepeni. Kako objašnjavaju ekolozi, rast od dva stepena gornja je granica posle koje više neće biti moguće zaustaviti poplave, suše, oluje i porast nivoa mora. Dogovor iz Pariza je probao da uskladi politiku sa naučnim podacima, ali je pretrpeo udarac kad je Donald Tramp povukao američki potpis. Istraživanja pokazuju da je emisija gasova porasla za četiri odsto posle samita u Francuskoj i da je potrebno da se u sledećoj deceniji smanji za sedam odsto.

Dok su predstavnici SAD, Kine, Rusije i Indije u Madridu izgledali nezainteresovano, delegati iz Evropske unije i malih zemalja pokazivali su najveću ambiciju, ocenjuje „Pais”. Brisel je prošle nedelje usvojio sporazum o klimatskim promenama koji predviđa ukidanje emisije ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova do 2050. uvođenjem podsticaja za „zelene” investicije i poreza na fosilna goriva. Samo je izuzeta Poljska, koja 80 odsto energije dobija iz uglja. Iako su Češka i Mađarska, koje se takođe oslanjaju na ugalj, izrazile rezerve, pristale su na dogovor kad im je obećano više novca za prelazak na čiste tehnologije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je sto milijardi evra za finansiranje projekata poput bolje izolacije kuća, podizanja vetroparkova i izgradnje stanica za punjenje električnih automobila. Zbog poreza na korišćenje prljavih tehnologija i uvoz iz zemalja koja imaju niže standarde od evropskih, očekuje se poskupljenje proizvoda u EU.


Komentari3
21ced
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ne razumem
prave stedljive sijalice a u isto vreme automobile na struju?
gospodjo radmila
ja ocekivo odgovor na moje pitanje a ono...aj da bude jasnije:kad treba da stedimo struju i pravimo sijalice niske potrosnje,zasto proizvodimo elektricne automobile koji trose mnogo vise struje nego sijalice.opet za vasu licnu informaciju :jaka sijalica ima sto vati a snaga automobila se meri u kilovatima sto je stotinama puta veca snaga(i potrosnja)...
Preporučujem 0
Radmila Mišić
A dok se naprave štedljive sijalice i baterije za električni automobil zagadi se sigurno ogromna količina vazduha i vode!
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja