subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 17.12.2019. u 22:55 J. Rabrenović

I privreda i građani se sve više zadužuju

U septembru dvocifreni rast kredita, jedan od najvećih među zemljama regiona
(Фото А. Васиљевић)

Krediti u Srbiji bujaju kao pečurke posle kiše. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u septembru je rast kredita odobrenih privatnom sektoru iznosio 10,4 odsto i jedan je od najviših među zemljama regiona. U prethodnoj godini više kredita odobreno je privredi nego stanovništvu, što je dobra vest i ukazuje na investicionu aktivnost, tako da je međugodišnji rast kredita privredi ubrzan na 11,6 odsto u septembru.

Međutim, rast kredita stanovništvu i dalje je visok, 9,3 odsto. Građani se sve više zadužuju, uprkos tome što i međunarodne finansijske institucije upozoravaju da je to opasno. Zaduženost po stanovniku premašila je 1.000 evra. Narodna banka je reagovala skrativši rokove otplate za ovu godinu na osam godina, dogodine na sedam, u 2021. godini na šest godina, s tim da ukupna kreditna opterećenja ne mogu biti veća od 60 odsto zarade, a u slučaju manjih primanja i 40 odsto zarade.

Ekonomista Saša Đogović kaže da Narodna banka Srbije (NBS) sada vodi fleksibilniju monetarnu politiku, što se vidi po tome što je ove godine u nekoliko navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi 2,25 odsto, pa su tako dinarski krediti stanovništvu i privredi pojeftinili. Razlog sve većeg zaduživanja on ne vidi samo u niskim kamatama, već i u tome što je povećana zaposlenost, pa novozaposleni uzimanjem keš kredita nadomešćuju ono što ranije nisu mogli da kupe.

– Povećavaju se i zarade, više u javnom sektoru, a manje u privatnom, pa i po tom osnovu ljudi nadoknađuju ono što ranije nisu mogli da kupe. Pitanje je da li su oni koji se puno zadužuju ispravno odmerili svoje mogućnosti, jer se keš krediti otplaćuju na rok od sedam, osam godina. To su dugi rokovi i postoji rizik od nesolventnosti – kaže Đogović, dodajući da bi centralna banka trebalo da preduzme dodatne proceduralne mere da se pooštre uslovi odobravanja zajmova.

U NBS kažu da su, zahvaljujući ublažavanju monetarne politike, i dalje niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca, sniženoj premiji rizika zemlje i povećanoj konkurenciji među bankama, uslovi finansiranja privatnog sektora povoljniji nego u drugom tromesečju. Uz rast ekonomske aktivnosti i povoljne trendove na tržištu rada, to je doprinelo da kreditna aktivnost nastavi da beleži dvocifren međugodišnji rast.

Oni smatraju da, iako kreditna aktivnost ubrzava, učešće kredita u BDP-u i dalje je ispod dugoročnog trenda, što ukazuje na to da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost.

Krediti privredi su u trećem tromesečju porasli za 41,9 milijardi dinara i nastavili su da pružaju podršku održivom privrednom rastu, pošto su, kao i ranije, pretežno korišćeni za finansiranje investicija i široko rasprostranjeni među delatnostima. Tokom trećeg tromesečja najviše su kreditirana preduzeća iz oblasti trgovine, saobraćaja i građevinarstva. Iznos novoodobrenih kredita privredi u trećem tromesečju, isključujući refinansirane kredite kod iste banke, bio je za 13,3 odsto viši nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je više od 63 odsto novih kredita odobreno segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, a najzastupljeniji su bili krediti za obrtna sredstva i investicioni krediti.

Krediti stanovništvu su tokom trećeg tromesečja povećani za 32,3 milijarde dinara, a najveći doprinos su dali gotovinski i stambeni krediti. Oni namenjeni potrošnji, pre svega gotovinski krediti, blago usporavaju rast, uz tendenciju smanjenja ročnosti do osam godina, čemu su doprinele mere usmerene na ograničavanje nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima, koje je NBS donela krajem 2018. Nastavlja se oporavak stambenog kreditiranja, na šta ukazuje i odobravanje novih stambenih kredita, čiji je iznos, bez kredita refinansiranih kod iste banke, u devet meseci ove godine za blizu 22 odsto viši nego u istom periodu 2018.

Komentari9
a9f3e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Јовановић
Ништа вам ово није тачно. Зашто би се грађани све више задуживали кад плате незадрживо расту а незапосленост вртоглаво опада?! А тек привреда, са оваквим инвестицијама и привредним растом... Нећете ваљда да кажете да ови на телевизијама лажу?!
Milos miokovic
....raspisite zajam za Srbiju,daj da malo pomognemo... ali da dobije svako neku vrednosnu pohvalnicu,kojom smo u starosti umanjili vrednost plaćanja gerontološkog,ovako prica zrtvovao sam se za Srbiju, sto trazi predsednik od svakog, nitko neće uvaziti u starosti...a ta salonska polemika univerzitetskih penzionera i njihovo razumevanje,ne trazi te od onih cije su plate i penzije 5 puta manje.....
vox populi
Imam 64 godine, a od 1990. nisam kreditno sposoban. Eto, to je sudbina nas generacije 50-ih. Načeo Slobo, dovršava Aco. Ima i nešta dobro u svemu tome; nisam mogao ni jemac za kredit biti.
nikola andric
Nemci su prvi nazvali modernu ekonomiju ''kreditna ekonomija''. Pretpostavka je da preduzimaci rade uzajmljenim novcem. Novac se zajmi od banaka , emisijom obligacija i prodajom akcija. Kad se kod nas zamislja ''bogatstvo'' na Zapadu onda se misli na ''skladiste'' pokretnih i nepokretnih stvari a ne kao skup hartija od vrednosti. Marks je pomenuo akumulciju kapitala ali je prevideo ''akumulaciju dugova''. Drzave su nadmasile gradjane pa je i stecaj drzava moguc. Ishod su stecajevi i izvrsitelji
Milanka Milosevic
Zaduzenos od 60% a cak i 40% su prevelike! Vrlo lako se daju krediti a da se pri tome ne vodi racuna dali ostaje dovoljno novca da te porodice mogu da normalno zive! Banke moraju uzeti u obzir dali potrosacu ostaje dovoljno za normalni zivot. Ali ocigledno da je bankama stalo samo do profita. Ima ih na svakom cosku!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja