Osam žrtava huliganskog rata

Osam ljudi je poginulo u 182 incidenta u kojima su učestvovale ekstremne navijačke grupe, od kada važi Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama od 2013. do 2018. godine.

Ovo su rezultati prvog istraživanja o primeni ove strategije, koje je juče predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).

Autori istraživanja su Ivana Jeremić, saradnica BCBP-a i urednica portala „Balkan insajd” i Saša Đorđević, istraživač BCBP-a. Izveštaj je zasnovan na analizi skoro 200 nasilnih incidenata, 133 sudske presude i 20 intervjua.

„Članovi huliganskih grupa su muškarci od 15 do 44 godine. Tri četvrtine incidenata je zapaženo na fudbalskim stadionima i sportskim centrima, a nešto više od jedne petine na javnim površinama. Najmanji broj incidenata se desio u ugostiteljskim objektima, svega pet, od kojih su tri beogradski klubovi”, navodi se u izveštaju.

U glavnom gradu Srbije se odigralo najviše, skoro četvrtina, nasilnih incidenata u kojima su učestvovale navijačke grupe. Više od 70 odsto desilo se van sportskih objekata. Samo u Beogradu je zabeleženo 13 od 15 slučajeva upotrebe vatrenog oružja, koliko je pribeleženo na nacionalnom nivou. Za čak 60 odsto nasilnih incidenata u glavnom gradu nije bilo moguće dokazati da je u vezi sa sportom.

„Nemoguće je precizno utvrdi da li je smanjen ili povećan broj incidenata od 2013. do 2018. godine, u odnosu na prethodni period. Primetno je manje nasilja na utakmicama međunarodnog karaktera. Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno vodi najsveobuhvatniju evidenciju povodom nasilnih incidenata i povreda pre, za vreme i nakon sportske priredbe, ali podatke nisu dostavili”, navode autori ovog istraživanja.

Oni smatraju da je utisak da poslednjih godina ima manje nasilja kada je reč o sportskim događajima zbog dogovora političkih aktera i huliganskih grupa, koji je verovatno postignut još 2014. Od tada, kako naglašavaju autori, i parade ponosa prolaze sa minimalnim brojem incidenata. Istovremeno je primetan drugi trend, naročito posle 2016, a to je da mediji sve više pišu o obračunima u kojima stradaju vođe huliganskih grupa.

„Osobe koje su osuđene za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu su često povratnici, ranije osuđivani za nanošenje teških i lakih povreda, ubijanje i zlostavljanje životinja, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja, krađe. Sudovi izriču kaznu zatvora u većini slučajeva, ali većina osuđenika kaznu nije odležala jer je izrečena uslovna osuda”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da su novčane kazne za ova dela skoro u polovini slučajeva 10.000 dinara, što je druga najmanja kazna po visini. Tužioci su u proseku odbacili 37 odsto krivičnih prijava protiv huligana, koje najčešće podnosi policija, zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Takođe, namera je tužioca da, u nešto više od polovine slučajeva, reše krivičnu prijavu sporazumom o priznanju krivice. U 25 odsto slučajeva, viši javni tužilac je podneo optužni predlog, a naredbu o sprovođenju istrage u svega četiri odsto predmeta.

„Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim događajima iz 2013. godine je ’prazno slovo na papiru’. Nije uspostavljen sistem koji bi trebalo da prati, procenjuje i izveštava o primeni ove strategije, a ta tema nije se našla nijednom na dnevnom redu sednica Nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja i Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu. Pomenuta je jednom u smislu potrebe da se uradi procena učinka ovog dokumenta”, zaključuju autori.

Međutim, to ne znači da se nije radilo na prevenciji nasilja u sportu. Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, sportski savezi i klubovi su od 2013. do 2018. godine sprovodili preventivne aktivnosti.