ponedeljak, 03.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 19.12.2019. u 20:00 Mirjana Sretenović

Od toplog prijema do hladnog rastanka

Početkom 20. veka ruski umetnik Leonid Brailovski u Beogradu dobija pohvale za spektakularne scenografije ali i osude za otužnu dekorativnost, kič i grandomaniju
Сценографија из опере „Царева невеста” Римски-Корсакова 1924. (Фото: из књиге „Леонид Браиловски” Антонине Шаханове)

Jedan od hiljade ruskih emigranata koji su došli u Kraljevinu SHS nakon Oktobarske revolucije i doprineli evropeizaciji naše prestonice bio je i Leonid Brailovski (1867–1937), sin gradonačelnika Harkova, slikar i scenograf koji je arhitekturu diplomirao u Petrogradu. Bio je jedan od pet vodećih ruskih scenografa, a od 1921. do 1924. glavni scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu gde je opremio 18 predstava.

Kulturni milje glavnog i drugih gradova obeležile su i ruske balerine i pedagozi Jelena Poljakova, Nina Kirsanova, Anatolij Žukovski, ruski scenografi Vladimir Žedrinski i Vladimir Zagorodnjuk, u operi Ksenija Rogovska Hristić, Liza Popova, Evgenija Valjani, reditelj Jurij Rakitin...

Na stvaralaštvo Brailovskog podsetio je istoričar umetnosti Nikola Piperski na međunarodnoj konferenciji „Arhitektonske ustanove i udruženja, umetničke grupe i časopisi u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918–1941)”, održanoj nedavno na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Kako je naglasio, posle uspešnog scenografskog rada u Moskvi, Brailovski odlazi na Krim gde gradi rezidencije, istražuje ruske starine i crtež. Stigavši u Beograd, u Narodnom pozorištu zatiče 126 umetnika, od toga 69 stranaca, mahom Rusa. Kao scenograf debituje 1921. na sceni „Manježa” sa „Romantičnim dušama” i izaziva brojne reakcije, jer se pre njega u štampi ne posvećuje tolika pažnja scenografiji. Ambijent naših predstava slika vatrometom boja i raskošnim ukusom Ruske imperije.

Kritika najpre zapaža da je umetnik talentovan, ali već u „Hofmanovim pričama” vide njegovu bujnu maštu i grandioznu produkciju u spoju Indije, 17. veka i modernog doba, uz opasku da bi sve bilo jeftinije da posao nije bio poveren Rusima.

– Dok u „Uobraženom bolesniku” kritičari primećuju groteskne boje i nelogična rešenja koja odvlače gledaoce od same radnje, i „Faust” na sceni „Manježa” izaziva oprečna mišljenja. Premijera je bila 8. juna 1922. na dan venčanja kralja Aleksandra i kraljice Marije koji su uveče došli na predstavu. Želja za uvođenjem novina dovela je do toga da je izlišni dekorativni kič doveden do krajnosti. Ni „Prodana nevesta” ne prolazi ništa bolje – naglasio je Piperski.

U Nušićevoj tragediji „Nahod” sa Brailovskim sarađuje supruga Rima koja osmišljava kostime inspirisane nacionalnom prošlošću. Kako bi se dočarala atmosfera prošlih vekova on inspiraciju pronalazi u arhitekturi srpskih manastira. Obilazi Ravanicu i Manasiju gde sa fresaka kopira motive na osnovu kojih izrađuje skice za predstavu, čulo se na predavanju. Kritičarima se dopao posebno enterijer crkve, a kostimi su izazvali senzaciju. Prvi put je u pozorištu predstavljena verodostojna srpska srednjovekovna odeća cara i velmoža, od svile, velura i baršuna iz Italije, pa je kostim cara Dušana bio izložen i na Međunarodnoj izložbi primenjene umetnosti u Parizu 1925. godine.

„Uroševa ženidba” Bojića visoko je ocenjena, nakon čega počinje tihi sukob umetnika i kritike povodom baleta „Šeherezada” 1923. Piše se o spektakularnoj scenografiji, ali i protestuje protiv suviše savremene postavke. Istu sudbinu ima i „Karmen” koja je „preterano nametljiva”. Umetniku se čak preti otkazom ako nastavi da provocira svojim eksperimentima, kapricima i scenografskim grimasama.

‒ U „Onjeginu” i „Mletačkom trgovcu” hvali se njegov profesionalizam, za „Manon”, koja prenosi atmosferu starog Pariza, govore da je fenomenalna. Kako ga dramski kritičari hvale, a muzički mahom osporavaju, stvara se ozbiljan konflikt između srpskog i ruskog viđenja budućnosti beogradskog teatra. Dok Brailovski govori da je protivnik pozorišne rutine, kritičari upozoravaju da Srbi zahvaljujući Rusima neće imati nacionalnu operu. Umetnik napušta Beograd pre premijere „Careve neveste” i odlazi u Rim verovatno žudeći za boljim prijemom u Evropi ‒ rekao je Piperski.

Brailovski šalje pismo upravniku Narodnog pozorišta Milanu Prediću, navodeći da se, kao glavni scenograf teatra, trudio da primenjuje principe ruskog imperatorskog pozorišta. Pominje da je scenograf u Rusiji vrlo važan i da teatri imaju potpunu slobodu. Da scenografija nije samo ram za predstavu već nezavisno umetničko delo. Da boje kostima i dekor zavise jedni od drugih i da se sjedinjuju u celinu. „Moja rešenja su se pokazala čudnim auditorijumu u Srbiji”, kazao je Brailovski i želeći drugačije iskustvo napustio je Srbiju i naš teatar.

Komentari2
2b31d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Popović
Na kakav je prijem naišao u Rimu i drugde na Zapadu, imajući u vidu ovu "problematičnost"?
Земунац
Хвала аутору. Дочарала нам је време за које нисмо знали да беше тако занимљиво...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja