subota, 29.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:59

U genocidu je stradalo milion i po Jermena

Autor: Dr Vladislav B. Sotirovićsreda, 25.12.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Pre samog čina genocida, osmanska jermenska zajednica je posedovala oko 2.600 crkava, 450 manastira i 2.000 škola. Međutim, nakon Velikog rata oko 3.000 jermenskih naselja je bilo depopulizovano. Današnja jermenska zajednica u Turskoj ima samo šest crkava i nijednu školu ili manastir

Masovno uništenje osmanskog (pravoslavno-hrišćanskog) jermenskog stanovništva u 1915–1916. verovatno je najmasovniji organizovani ratni zločin počinjen tokom Velikog rata i sigurno je prvi slučaj genocida počinjen u 20. veku, kada je sistematski pobijeno do 1.500.000 etničkih Jermena od strane osmanlijskih vlasti i njihovih saradnika Kurda. Iako je od ovog zločina prošlo više od jednog stoleća, pitanje osmanskog genocida nad Jermenima je nesumnjivo još živo naročito u vodama dnevne svetske politike što se nedavno jasno videlo kada je Senat SAD izglasao posebnu rezoluciju kojom se ovaj zločin proglašava genocidom bez obzira na to što se u međunarodnom pravu termin i formulacija genocida zvanično primenjuju tek od 1945. Na ovaj način, SAD se priključila nekolicini zapadnoevropskih zemalja (npr. Francuska i Nemačka) u osudi ovog zločina u formi genocida što zasigurno daje smernice i drugim zemljama povodom pitanja ovog istorijskog problema. Kada će neko i zvanično da osudi zločine genocida administracije SAD nad domorodačkim (indijanskim) stanovništvom ostaje da se vidi ali je najverovatnije za sada da će to biti Turska.

Da se podsetimo, istrebljenje Jermena je započeto 24. aprila 1915. u osmanskoj prestonici Istanbulu i ubrzo se proširilo na celo carstvo kada su hiljade poznatih i dobrostojećih Jermena prvo uhapšeni i zatočeni, a kasnije mučeni i ubijani. Organizovani genocid (ili etnocid) završen je u avgustu 1916, kada je okončana druga faza (od marta do avgusta 1916) masovnih ubistava Jermena koji su u to vreme bili deportovani u Sirijsku pustinju, u Del el Zor ili u njegovu okolinu. Danas se procenjuje da je u genocidu stradalo do 1.500.000 Jermena, što praktično znači da je Veliki rat preživela samo manjina predratnog jermenskog stanovništva (otprilike jedna četvrtina). Tako je na primer danas veoma teško pronaći Jermene koji žive u unutrašnjosti Male Azije (Anatolije).

Genocid nad Jermenima je u svakom slučaju bio akcija sistematskog razaranja, pogroma, deportacija, prisilne asimilacije, izgladnjavanja, etničkog čišćenja i uništavanja materijalnih spomenika jermenske kulture i nacionalnog postojanja na teritoriji Osmanskog carstva. Prvobitno je genocid započet masovnim ubistvima ekonomske, verske, političke i intelektualne elite jermenskog društva u Istanbulu ali je ubrzo istanbulsko iskustvo postalo obrazac za genocid najširih razmera nad svim segmentima jermenskog naroda u carstvu. Celokupni viši društveni slojevi Jermena su eliminisani tokom samo nekoliko nedelja do juna 1915. Pogubljenja Jermena iz viših društvenih slojeva su organizovana čak i na javnim mestima (trgovima) što je u velikom broju slučajeva i dokumentovano fotografijama koje se mogu naći u Muzeju jermenskog genocida u Jerevanu.

Pre samog čina genocida, osmanska jermenska zajednica je posedovala oko 2.600 crkava, 450 manastira i 2.000 škola. Međutim, nakon Velikog rata oko 3.000 jermenskih naselja je bilo depopulizovano. Danas se jermensko stanovništvo u Turskoj praktično može naći samo u Istanbulu. Današnja jermenska zajednica u Turskoj ima samo šest crkava i nijednu školu ili manastir.

Dokazi o osmanskom genocidu nad Jermenima su brojni i pored toga što je najvrednija arhivska građa zauvek nestala kada su 2. novembra 1918. ultradesničarski pripadnici vladajuće partije u carstvu spalili dokumente pre nego što su vladini vodeći političari i glavni organizatori genocida pobegli iz zemlje u nemačkoj podmornici za Odesu.

Nova liberalna vlada Osmanskog carstva je 5. februara 1919. osnovala u Istanbulu specijalni sud za ratne zločine koji je prethodnu (ratnu) vladu Mladih Turaka službeno optužio za „deportaciju i masakr”, ali tek nakon britanskih diplomatskih pritisaka. Kao konačni rezultat sudske procedure, kompletna ratna vlada je u aprilu 1919. godine osuđena na smrt a sud je proglasio da uništavanje Jermena nije bio lokalni ili izolovani događaj već rezultat odluke koju je donela vlada, a zločini su se sprovodili na osnovu pisanih naloga i usmenih naređenja.

Na kraju se treba podsetiti da je upravo ovaj osmanski genocid nad Jermenima direktno poslužio Hitleru i nemačkim nacistima za organizovanje i sprovođenje holokausta nad Jevrejima u sledećem svetskom ratu. Ovde ne treba zaboraviti i osmanski genocid nad maloazijskim Grcima koji je trajao čitavih deset godina od 1913. do 1923. za koji je ako ništa drugo bar na osnovu komandne odgovornosti direktno odgovoran i Kemal paša Ataturk (Otac Turaka) koji je između ostalog spalio grčki grad Smirnu (Izmir) 1922. pred očima britanske flote koja je bila ukotvljena ispred grada.

Predavač na Univerzitetu primenjenih društvenih nauka u Vilnjusu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari8
67165
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
Niste spomenuli Bitku na Galipolju ,iskkrcavanje ANZAC trupa na Canakaleu i istovremenu oruzanu pobunu Jermena i Grka Duboko u pozadini iza linija fronta prema Rusiji i Britancima/Francuzima,naoruzani ruskim oruzjem,,tek da bi se dobila malo sira slika dogadjaja i istorijski kontekst ratnih zlocina. Naravno radi se o parama ,kao i uvek ,a o cemu bi drugo?A da li ce i ko ce prisiliti Tursku da Jermenima izgradi drzavu i plati stetu,to je vec pitanje na koje ni baba Vanga ne bi mogla odgovoriti.
Срба, Велика Британија
“Пре самог чина геноцида, османска јерменска заједница је поседовала око 2.600 цркава, 450 манастира и 2.000 школа.” Уф та грозна нетолерантна Турска, где потчињени народи нису имали никаква права.
Иван Грозни
Колико је наш народ био необавештен говори и податак да су грађани јурили јерменског патриоту који је пуцао у турског амбасадора у Београду пре тридесетак година. Да су знали шта је позадина тог догађаја, мислим да би помогли јерменском патриоти да се сакрије.
Djura Nikolajevic
Zao mi je studenta koji je poginuo prilikom potere za atentatorima bio je to posao za miliciju a ne za civile. Hvatanje i kaznjavanje atentatora je bilo obaveza tadasnje Jugoslavije, kao sto je recimo Svedska kaznila ubice Jugoslovenskog ambasadora.
Preporučujem 2
Zoran Markovic
"У геноциду је страдало милион и по Јермена". Tacno, ali je i U genocidu u Hrvatskoj stradalo je milion i po Srba. Mozemo li i o ovome? Zasto NIKADA i NIJEDNA vlada Srbije, od 1945. godine do danas, nije pokrenula pitanje genocida nad Srbima? Ili cekamo 50 godina, da se opet ponovi (1941-1991-2041-...)? Druge zemlje mogu priznati genocid nad nekom nacijom samo ako taj narod ili drzava to zatraze. A mi? Mi cutimo. I opet okrecemo drugi obraz. Ovo nije pitanje za prof. Sotirovica, vec za sve nas.
Саша
Миодраже то "ми" су комунисти. Постоје врло тачне студије које само за Јасеновачке логоре говоре око 850000 убијених док се укупан број убијених Срба сматра преко милион. То "ми" који не знају држите за себе, комунисте и неокомунисте. Ови "други" знају то врло добро јер нису учили из службено Титоистичке историје.
Preporučujem 10
miodrag
Mi još jvek neznamo koliko sraba je ubijeno u Jasenovcu. Ušpešne države počivaju na urednoj Evidnciji. To je temenj. A mi nemamo popis nepokretne imovine, a kamoli ljudi, koji menjaju boravište....
Preporučujem 24
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja