utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 19.12.2019. u 20:00 Jovana Rabrenović

Svetska banka: moguć dugoročan rast od sedam odsto

Tek u ovoj godini Srbija dostiže nivo BDP-a iz 1990. godine
(Фото Танјуг)

Srbija može da ostvari dugoročan rast od sedam odsto godišnje uz novi ambiciozni program reformi, koji bi joj omogućio da za deset godina udvostruči BDP, navode stručnjaci Svetske banke (SB), koji su juče medijima i stručnoj javnosti predstavili Ekonomski izveštaj o Srbiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”.

Linda van Gelder, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, rekla je na konferenciji za novinare da je Srbija pred izazovom, jer iako trenutne stope rasta povećavaju dohodak građana, ipak im ne omogućavaju da brzo dostignu prosečni životni standard u EU. Ona smatra da je realno da Srbija ostvaruje rast od sedam odsto godišnje i da su za to potrebne nove reforme, koje bi otklonile prepreke i povećale produktivnost i konkurenciju. Po njenim rečima, Srbija je već sprovela program ambicioznih reformi, a sada kada usporava rast u globalnoj privredi, trebalo bi da sprovede smeo program koji bi omogućio rast na duži rok, a koji bi bio usmeren na povećanje investicija i njihove produktivnosti, kao i program kojim se podstiče pristup bolje plaćenim poslovima.

Pre dva dana o tome su stručnjaci Svetske banke razgovarali sa predsednikom Srbije i premijerkom i Van Gelderova kaže da je Vučić zatražio da tim ove međunarodne finansijske institucije tesno sarađuje sa premijerkom i vladom na izradi akcionog plana za privredni rast Srbije.

– Tražio je da dođemo ponovo pre kraja decembra da mu damo dodatne informacije o aktivnostima. Do sada je realizovano nekoliko važnih reformi, kao što je jačanje sistema za upravljanje javnim investicijama. To može da stvori brži i bolji rast u narednoj godini – rekla je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.

Galina Andronova Vinslet, menadžer globalne prakse u SB, navela je bi se uz godišnji privredni rast od pet odsto dohodak po glavi stanovnika udvostručio tek za 14 do 15 godina. Na pitanje novinara da li je neka zemlja u Evropi u periodu posle Drugog svetskog rata imala stopu rasta od sedam odsto u kontinuitetu, ona je odgovorila odrično. Ali to ne znači da Srbija ne može da ga dostigne, rekla je. Po njenim rečima, dobar primer kontinuiranog visokog privrednog rasta je Poljska, koja u poslednjih 25 godina nije imala nijednu epizodu recesije, kao i baltičke zemlje.

Novinare je interesovalo i da li su stručnjaci Svetske banke uzeli u obzir činjenicu da su iduće godine u Srbiji redovni izbori, na šta je Stiven Ndegva, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, rekao da su to delimično uzeli u obzir, da izbori obično usporavaju ekonomske aktivnosti, ali je i naglasio da je veoma bitno da se prihvati nova agenda.

– Izbori su u demokratiji stvar koja se prirodno dešava, ali oni daju i priliku za razgovore o ovakvim velikim reformama. Oni ne moraju da budu remetilački faktor, nego neka vrsta mobilizacije i prilika da se stvori konsenzus u društvu da treba sprovesti novu agendu – rekao je Ndegva.

Vodeći ekonomista u SB Ekaterina Vostroknutova rekla je da će tek u ovoj godini Srbija dostići nivo BDP-a iz 1990. godine, da se privredni rast u poslednjih nekoliko godina ubrzao i iznosio između tri i četiri odsto, kao i da je nezaposlenost smanjena.

– Sproveli smo simulaciju na osnovu modela da vidimo šta bi se desilo kada bi Srbija imala ambiciju da dostigne Nemačku za 20 godina, izračunali koja je stopa rasta za to potrebna i utvrdili smo da bi ta stopa rasta bila sedam odsto – rekla je ona. Izvori rasta su više javnih i privatnih investicija, unapređenje kvalifikacija radnika, povećanje produktivnosti i izvoza, pospešivanje konkurencije i efikasnosti, kao i finansiranje firmi u ekspanziji.

Prema nalazima iz izveštaja Svetske banke, mikro, mala i srednja preduzeća imaju najveći potencijal za rast, ali istovremeno najmanji pristup izvorima finansiranja. Takođe, izvoznici su u proseku dvostruko produktivniji od ostalih preduzeća, a povećanje izvoza sa 50 na 80 odsto BDP-a podstaklo bi privredu. Navode da je samo mala grupa firmi nosilac rasta zaposlenosti, a takozvane brzorastuće firme čine tek pet odsto firmi u Srbiji i doprinele su sa 77 odsto otvaranju novih radnih mesta. Smanjenje prisustva države u ekonomiji, posebno putem smanjenja državnog udela u vlasništvu ili ukidanjem pogodnosti koje uživaju državna preduzeća, umanjilo bi prepreke konkurenciji, a kako procenjuju u SB, moglo bi da doprinese uštedi od najmanje jedan odsto BDP-a. Takođe, navodi se da bi drastično smanjenje državne pomoći između jedan i 1,5 odsto i preusmeravanje tih sredstava u produktivnije svrhe, kao što su javne investicije, povećalo rast. Radi održavanja visokih stopa rasta, u SB procenjuju da je potrebno ostvariti ukupnu vrednost investicija, i javnih i privatnih, od najmanje 25 odsto BDP-a godišnje, pri čemu bi javne investicije činile pet odsto BDP-a.

Komentari7
4f145
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matko
Isto kao kad lekar kaže pacijentu na samrti da je moguce da preživi!
ЗОРАН ШУНДИЋ
Коме то стручњаци Светске банке хоће да угоде? То је већ - како ми моја веома јака интуиција наговештава - прелазак из обичног у еуфорично претеривање. Домаћа стручна јавност после узима тај полуфабрикат на дорађивање. Па испада: 1,5% - 2,0-2,5- 3,0 па ове године од 2,8 до 3,2 на 3, 0 до 4,0% !? Да ли се то когод некоме из неких опипљивих разлога сервилно улагује? Али, зашто би Светска банка једној танкој економији? Нисмо ми Кинези, нисмо ни Немци, ни привреда у коју је профитно уграђена свест!
Растко Дијаспорац
Директорка Линда каже - нове реформе... Ако би Србија увела закон о конопљи, који је на снази у високо развијеним земљама, и ако би ту индустрију подржала повољним кредитима, обезбедила би сигурно, врло високу стопу раста током следећих десет година. А то би било довољно да покрене и друге секторе привреде. То би значи био један добар замајац за континуирани и убрзани раст.
Растко Дијаспорац
@Ема Бовари, Хвала на одобрењу мог предлога. А што се тиче отпора иновацијама то јесте наш проблем. Али тога је било и у земљама које су сада далеко испред нас. Они су прошли кроз то. То значи можемо и ми, само ако будемо упорни и тактични. Немци су, например пружали отпор гајењу кромпира, и да би се тај отпор превазишао власти су посадиле кромпир и поставиле стражу, али - само дању. А ноћу су дошли неки и крали “ту драгоценост коју чува стража”. И тако, мало по мало...
Gustav Floberka
To svakako treba uraditi, ali malo je to. Treba hrabro (i tiho) početi nešto sasvim novo, što će druge države da rade tek za 20 godina. E, ali, gde su nama vizionari, a i kad bi se neki pojavio bio bi ismejan i najuren...
Саша
Свако ко је био у Немачкој по већим градовима увидеће да је она за 50г изгубљена. Мало ко говори да се добар део економије заснива на увозу странаца који раде за мале паре па када одлуче да то ндће ето нових странаца. У међувремену капиталисти својом грамзивошћу подстичу миграције и демографске немире. Србијо, живим у Холандији као зубар и свакодневно сусрећем људе који немају да плате зубара, који немају да отплате дугове.
содаџија за бозаџију
Догод ишттете наше кредите, ви сте набољи!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja