utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 20.12.2019. u 22:45 Marina Vulićević
INTERVJU: MATIJA BEĆKOVIĆ, pesnik

Ničiji uspeh se ne rimuje sa ovim vremenom

Putin je nedavno rekao da je Lenjin bomba stavljena pod hiljadugodišnju rusku državu. A ko je stavio bombu pod hiljadugodišnju srpsku državu pogodite sami
Матија Бећковић: Већ у три књиге набрајам шта ћу све урадити кад будем млађи (Фото А. Васиљевић)

Akademik i jedan od naših najvećih savremenih pesnika Matija Bećković nedavno je obeležio svoj osamdeseti rođendan i novom poetskom knjigom „Kad se ponovo rodim”, u izdanju Srpske književne zadruge. Reč je o trećem delu trilogije, uz knjige „Kad budem mlađi” i „Kad budem još mlađi”. U Biblioteci grada Beograda, Dragana Tipsarević priredila je izložbu posvećenu njegovom životu i delu, u kojoj se spominje i pesnička zbirka „Mojih 80 – portreti”, kao nastavak prethodne zbirke „100 mojih portreta”, gde je Bećković ovekovečio prijatelje i kolege koji su obeležili njegov život. „Ništa mi ne fali/ Ali toga nisam svestan/ To je moja krivica/Sve su mi objasnili/A što ja nisam slušao/To je druga stvar/ Ali stalno zaboravljam/Zbog čega ono beše važno/Da budem svestan/Da mi ništa ne fali”, stihovi su pesme „Individuacija ili Zbog nečeg je važno”, iz nove knjige Matije Bečkovića.

U vašoj novoj poetskoj zbirci ironija, nikada jača, jedno je od najupečatljivijih stilskih obeležja. Možete li da, tokom svih ovih stvaralačkih godina, pratite njen rast, mene, intenzitet, „prag bola”?

To je samoodbrana od nepodnošljive lakoće postojanja. Za nekog je to ironija, a za drugog najiskreniji vapaj i primalni krik.

Ironijom kažete jedno, a mislite na nešto sasvim drugo, precizno detektujući stvari. Kako se onda osećate u okruženju dominantnog diskursa koji govori jedno da bi prikrio nešto drugo?

U naše vreme čovek u istom danu u jednom trenutku skače s mosta, a u sledećem prima odlikovanje. Smenjuju se crno i belo. Ne tamo nekom pojedincu, nego svima redom.

Da li s tim ima veze vaša misao, citirana na izložbi u Biblioteci grada: „Ne znam u kakvu želju to spada, ali bih voleo da doživim da više ne lažemo i to na svoju sramotu...”? I koja je ta ključna istina sa kojom se treba suočiti?

Time sam se zanosio nekad davno. Kasnije su došli mnogi blistavi trenuci osvešćivanja. Laž je odavno postala istina. I misli su postale organska pojava. Menjaju se iz minuta u minut. Kao leptir u mreži.

U knjizi „Kad se ponovo rodim” iskrsavaju moderni tipovi ljudi koji suštinu života vide u bezglutenskoj ishrani, ginu da shvate kako pravilno jesti laneno seme, veličaju stajling sa crnim džemperom, a u okupaciji traže lepu formu. Kako je stvorena, prema vašem mišljenju, ovdašnja mešavina globalizacije, u čijoj se pozadini ipak nazire „sin poljskog grofa, unuk Franje Josifa, Čerčilov brat...”?

To je rezultat rada na sebi sa jednim jedinim ciljem – kako opstati. S mačkom  u džaku, spremni da je prodamo budzašto, ako kome za bilo šta treba – stihovi su iz knjige „Kad se ponovo rodim”.

Duhovito ste jednom izjavili da je vaš otac bio četnik, a ako biste dobili Nobelovu nagradu, proglasili bi ga Hitlerom. Na koji način objašnjavate i preteranu poviku na Handkeovu Nobelovu nagradu, kao i olako prozivanje za fašizam u našem i evropskom kontekstu?

Handkeu se desilo ono što se moglo desiti mom ocu. Peter je postao Hitler! U svetu su fašisti oni koji to žele, ponose se tim imenom i sebe tako zovu, a kod nas su fašisti oni koje mi tako zovemo. Jednom sam čuo od Koče Popovića da čita na francuskom jeziku neku knjigu o sličnostima fašizma i komunizma i da je zapanjen sličnostima. Kod nas ta knjiga još nije stigla. Putin je nedavno rekao da je Lenjin bomba stavljena pod hiljadugodišnju rusku državu. A ko je stavio bombu pod hiljadugodišnju srpsku državu pogodite sami. Ne bih da sugerišem i zloupotrebljavam ovu priliku.

Da li su nagrade u kulturi, pa i kultura sama, sve više preslikana politika, i da li je uvek bilo tako?

Prošlo je vreme kad se znalo i  nametalo ko je najbolji, najdarovitiji, najlepši. Sad je pitanje šta ćemo sa ostalima. I kako se oni osećaju dok nekog proglašavaju za najboljeg. To ne sme da se zna. To današnji čovek ne može da podnese. Dovoljno je reći da je neko izuzetan pa da toliki skoče da dokažu da nije. Sve je tako dizajnirano da svako ima pravo da kaže ko je za njega izuzetan. Davno je to bilo kad su nagrade imale smisla. Sad je to prevaziđen koncept. Čemu nagrada ako nagrađeni zna šta ga čeka posle nagrade. Ničiji uspeh se ne rimuje sa ovim vremenom. Dovoljno je reći da je neko veliki pa da toliki skoče da dokažu da nije.

Na izložbi u Biblioteci grada, važan deo čine i ljudi. Na koji način su na vaš život uticali Duško Radović, Raičković, Mihiz, Đilas, Ćopić, Desanka Maksimović, Pekić...?

Lako je pogoditi koliko su uticali i šta su mi značili oni koje nikad neću zaboraviti. Oni kojih nema, a samo oni postoje.

Ova izložba uključuje i podsećanje na incident, nacionalistički ispad, u Budvi, tokom vaše pesničke večeri. Kako objašnjavate ovakve i slične događaje?

Sama moja pojava dovoljna je provokacija i razlog za nesporazume. Pogrešio sam što sam bukvalno shvatio da treba da dođem samo zato što su me pozvali.

Nećete prisustvovati sutrašnjem Velikom crkvenom narodnom saboru u Nikšiću, Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke, povodom najavljenog usvajanja predloga zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori?

Iz poznatih razloga neću biti na saboru na kojem verujem neće biti odsutnih. I da nije kako je, nema potrebe da idem da bi se znalo šta o tome mislim. Narod koji nije u stanju da odbrani svoju crkvu nema razloga da brani bilo ko. Ili ćemo je odbraniti ili nestati. To je naše biti ili ne biti. Šta drugo.

Ako biste se ponovo rodili, kako ironično kaže vaš pesnički subjekt, šta biste ponovili, šta biste izbegli da uradite?

Već u tri knjige nabrajam šta ću sve uraditi kad budem mlađi i koliko ću se popraviti kad se ponovo rodim. Odricaću se, makar nemao od čega, i posvetiću se, pogotovo ako nemam kome.

Komentari17
7b348
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana Spasojevic Tinkovic
......kada se ponovo rodim, upoznacu Beckovica licno..... Sa dorcola
Goran Č.
Ovo nije uspelo ni drugu Titu. Svi znaju da je pokojni.
Oskar Skrinjar
Zanimljiv je ovaj clanak, svaka cast onome ko ga je napisao.
Gajo
To je politički intervju u vidu pitanja i odgovora koji su citati iz Bećkovićevog opusa. Ezopovski jezik.
vule
Da bi ponovo došao na ovaj svet moraš prvo da odeš. Čekamo rođendan.
Zlatica
Naglašavanje lične izuzetnosti karakteristika je postmodernog doba kao i relativizacija vremena, prostora, tradicije i kulture. Bećković se tu snalazi kao riba u vodi. Otuda su njegovi lamenti nad sobom neubedljivi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja