nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 20.12.2019. u 17:00 Živojin Rakočević
SVETI NIKOLA U PRIŠTINI

Da se kandilo ne ugasi

Već dvadeset godina, bez obzira na stanje u kojem se hram Svetog Nikole u centru Prištine nalazi, slavi se slava i reže kolač
(Фотографије Живојин Ракочевић)

Pet Srba koji stalno žive u Prištini i oko sto pedeset bivših žitelja ovog grada, gostiju i vernika sa raznih strana okupilo se juče u hramu Svetog Nikole. Već dvadeset godina, bez obzira na stanje u kojem se ovaj hram u centru Prištine nalazi, ovde se slavi slava i reže kolač.

Prištinskim Srbima je i na zgarištu posle 17. marta 2004. godine bilo važno da, kako kažu, ne zaborave Svetog Nikolu, koji se proslavlja i kao gradska slava i zaštitnik grada.

„Lepo je kad nam ljudi dođu. Radujemo se svakome, ali nije lako kad se ostane sam, a mi smo najčešće sami”, kaže Mileva Kovačević iz Prištine. Naslonjena na sto za prodaju sveća, gleda ko dolazi u njenu crkvu.

Dvorište i ovaj hram su neka vrsta ostrva gde postoji sloboda. Iza njegovih zidova svima je nekako sigurnije. Ilija Trajković je bio crkvenjak i njegova najveća briga je bila da se kandilo ne ugasi.

Pedeset metara dalje nalazile su se tri kuće njegove porodice. Sve su ih uništili, a Ilija je najviše žalio za crkvom. Iako je oteran iz grada, on svake godine, nasmejan i radostan, donosi kolač.

„Ostrvo” Svetog Nikole je mesto susreta, ali i stalnog pitanja: Koga nema ove godine? Nedostaje novinar Nikola Bešević, a negde pred kraj liturgije, uz pomoć drugih i sa štapom dolazi starica Leposava Stojanović. „Treba, dete, da zapalim sveću mrtvima”, govori više za sebe.

Obnova stare Crkve Svetog Nikole u Prištini je izmoljena od turskih vlasti i sultana u prvoj polovini 19. veka. Tada je više ličila na običnu kuću, ukopanu u zemlju, da ne bude vidljiva i da ne upada u oko. Kako bi pred svojim očima prištinski hrišćani imali lepu crkvu, platili su slikaru da na južnom zidu živopiše vitki hram sa visokim kubetom, koje njihova crkva nije imala.

Od celog slikarstva i živopisa, posle paljevine 17. marta 2004. godine ostala je samo ta lepa crkva na zidu. Vatra joj je sagorela boje, tako da danas izgleda kao neka vrsta negativa.

Ispod nje su juče sveštenici Zoran Gođevac i Saša Mirković, koji tu žive sa svojim porodicama, prerezali slavski kolač. Upravo njima se i obratio u besedi iguman Fotije iz Devinih Voda: „Vi nam ulivate nadu u duhovni preporod.” Na liturgiji su pojale monahinje iz manastira Gračanica, zajedno sa svojom igumanijom Stefanidom.

Ovogodišnji domaćin slave u Prištini bio je Bata Nikolić, a za sledeće godine to će biti novinarka Milena Todorović i Aleksandar Čolić.

„Priština, nažalost, nije jedini grad gde su Srbi retko zajedno i gde mogu da gaje sećanje na svoj život pre 1999. To je sudbina mnogih naših gradova, svih južno od Ibra”, rekao je Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Republike Srbije.

Obeležavanju hramovne slave u Prištini prisustvovali su predsednik Privremenog organa grada Prištine Ljubinko Karadžić i šef Ruske kancelarije na Kosovu Andrej Lisovoj.

Komеntari0
70af1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja