petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 20.12.2019. u 19:41 Dragan Vranješević
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Bolje da pričam sa robotima

Kad vidim šta su ljudi u stanju sve da izgovore a da se ne zacrvene, kada vidim šta sve tabloidi napišu samo da bi zaradili, samo pomilujem moga robota i zahvalim mu se na poslušnosti i učtivosti. Kada Srbinu uspete da utuvite u glavu da puno razmišlja a malo priča, stvorili ste od njega perfektnog pojedinca.
Фото Пиксабеј

Zbog nesrećnog rata 1991. godine završio sam u Švajcarskoj. Ne, neću reći da sam zahvalan tadašnjoj hrvatskoj vlasti što sam napustio Hrvatsku i što sam tu gde sam, ali da nije bilo tog rata verovatno nikada ne bih napustio prostor Jugoslaviju „trbuhom za kruhom”.

Nisam nešto vičan pisanju proze ili poezije, pripovetki, basni, romana. Slučajno, moj život je otišao u jednom drugom smeru. Ja pričam sa robotima, mašinama koje nam olakšavaju svakodnevni život, kompjuterima. Ponekad pomislim da je bolje tako.

Kad vidim šta su ljudi u stanju da izgovore a da se pri tom i ne zacrvene, kada vidim šta sve tabloidi napišu samo da bi zaradili, samo pomilujem moga robota i zahvalim mu se na poslušnosti i učtivosti.

Posao me vodio po gotovo svim evropskim i dosta svetskih zemalja. Nekada sam čak  vodio statistiku o spavanja u raznim hotelima. Odustao sam kad je brojka prešla tri stotine, umaralo me, sve je postalo radna rutina.

Foto Piksabej

Prijatelji mi često zavide na silnim putovanjima, međutim nikako da im objasnim da ja ništa ne vidim i ništa ne doživim u turističkoj smislu. Dok putujem u glavi imam viziju posla koji moram obaviti ili nekog predavanja koje moram održati. Ta predavanja su malo specifična jer gotovo svaka tačka, svaki zarez, svaka reč ima određeno tehničko-operativno ili izvršno značenje i ne može biti sinonimski zamenjena. Onog časa kada Srbinu uspete da utuvite u glavu da puno razmišlja a malo priča, stvorili ste od njega perfektnog, temeljitog pojedinca, jer sve drugo Bog mu je dao poreklom i rođenjem.

Moja prva životna lekcija koja me naučila da manje pričam, a više razmišljam dogodila se u novembru 1994. godine, prilikom mog prvog boravka u Švedskoj, u gradu Borasu.

Od Ciriha do Kopenhagena putovao sam tadašnjim švajcarskim ponosom kompanijom „Sviser”, a odatle sa „SAS-om” do Geteborga. Ostatak puta prošao sam „Volvo” džipom. Tražio sam rešenje za određena filamentska vlakna koja su oko 100 puta tanja od ljudske dlake. (Skandinavci zbog brodogradnje imaju milenijska iskustva sa vlaknima).

Nakon prvog radnog dana izveli su me na večeru u jedan manji restoran u starom delu Borasa. Sećam se da je tu kao konobar radio i jedan zemljak, izbeglica iz Bosne.

Dok smo mi zabavno ćaskali došao je konobar po narudžbu. Hteo sam da probam nešto novo, nešto što ranije nikada nisam jeo i pio. Posle kraće serije pitanja čovek mi preporuči norvešku rakiju koja se zove „linija”. Pravi se tako što se u friškom stanju sipa u burad, do tri četvrtine bureta, a potom pečati, burad se tovare na brodove koji plove do Australije i nazad. To mućkanje koje traje mesecima ili čak godinama izaziva dozrevanje rakije što je čini neponovljivom.

Foto Piksabej

Za jelu preporučili su mi pečenje sa krompirom i tradicionalnim sosom od nečega što nisam razumeo šta je, niti sam znao kako izgleda. Prihvatio sam. Jelo i piće su bili odlični a atmosfera još bolja.

U blizini je pucketao kamin sa otvorenom vatrom bez dima, a kroz prozor se napolju video sneg od pola metra. Po stolovima sveće, prigušeno svetlo, tih i ugodan žamor, vrlo tiha i jedva čujna muzika.
Posle dva sata opraštamo se, a ja zamolih konobara da mi kaže ime jela koje sam probao. Dopalo mi se pa da znam ako opet budem dolazio. Ljubazno mi odgovori: „Jeli ste „Bog”. Molim,  Bog? Čekajte, ko ste Vi, pitam ga? Zašto Vas to zanima, odgovori mi. Pogledam ove moje Šveđane a oni izbečili oči, nije im jasna naša konverzacija, niti moja reakcija.

Posle sam celu noć razmišljao o tome, kako neko jelo može da se zove Bog. Možda me neko zavitlavao. Sutra dan u firmi pitam Šveđane da li se zaista jelo tako zove i dobih potvrdan odgovor. Pokušao sam da im objasnim da u našem žargonu postoji i drugačije značenje ove reči. Tek tad njima nije bilo ništa jasno.

Šest meseci kasnije dolazim u Dansku, na sličan zadatak. I Danci me izvedu na večeru. Prilazi ljubazna devojka i pita me šta želim da naručim. Kažem da sam probao jedno odlično skandinavsko jelo i da bih voleo da ga naručim.

Mogu li da dobijem najbolji Bog?

Ona pocrvene, ode od stola kao ošamarena. Danci izbečili oči, a ženski deo grupe pocrveneo. Dolazi šef sale i vrlo oštro me upita: „Šta bi gospodin  želeo?”.

Foto Piksabej

Kažem da sam bio u Švedskoj i da sam tamo jeo jedno ukusno jelo koje se zove Bog. Pokušao sam da mu opišem kako izgleda. On se umiri i posavetova me da u Danskoj nikada ne poručujem u restoranima to jelo. Kasnije su mi objasnili da ta reč kod njih ima višesmisleno žargonsko značenje koje označava „prodavačicu najstarijeg zanata” ali i stari jako prljavi, zapušteni, sanitarni čvor.

Bila mi je to prva oštra jezička životna lekcija koje se uvek prisetim kad se nađem u nekoj novoj sredini. O opasnosti korišćenja jezika i pojmova koje nedovoljno poznajem a naročito o njihovom značenju u drugim kulturama, iako se identično pišu ili izgovaraju. O akcentima da ne govorim.

Još veći šok sam doživeo u Japanu u „Tojoti”. Ali o tome neki drugi put.

Jezik je čudo!

 

Dragan Vranješević

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

Komentari13
e622e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neko
1994 tesko da su svedjani imali Volvo dzipa AL ajde, nas si nema veze..
Dragan Pik-lon
Sta ce tek reci obican gastarbajter kad cuje rec -''homosapiens'' i tu tec cuje u nekoj slobodnoj zemlji:Kanadi,Holandiji,Belgiji,Norveskoj....a da je nije cuo u postojbini.Gde su je culi svi koji su isli u skolu.Mislim na obicnu,nikako na mega-trend skolu.Zato imam pravo da kazem da nije dobro pricati samo sa robotima.treba malo odvojiti vremena i na obicne ljude.Posebno na komsije.U suprotnom idemo u autizam-potpunu izolaciju....!
Irene
Vi ste tu nesto pomesali. Nije cudno posle tako jakog pica. ”Bog” na svedskom znaci meso sa plecke a na danskom knjiga (slicno reci bok - knjiga na svedskom. Nije neobicno da slicne reci imaju razlicito znacenje. Sa vasim obrazovanjem, standardom i zivotnim iskustvom sigurno var je poznata aplikacija Google Translate. Upotrebite je sledeci put kad ne razumete neku stranu rec. Sretna vam nova godina!
tja
Ja vise ne upadam u takve probleme. Uvek pitam "sta mi preporucujete?" Jednom mi se desilo u Spaniji da sam usao u restoran koji se zvao "Hay lo que hay" (ima sta ima), i trazio jelovnik. Rekli su mi da ce mi oni reci sta imaju, a to su jela napravljena samo od svezeg mesa ili ribe sto su dobili tog dana. Prisetio sam se da mi se desavalo u Srbiji da pitam sta imaju i dobio verovatno saljiv odgovor "nema sta nema", da se kasnije ustanovi da jedva imaju i ono sto imaju.
Tom Sojer
Svaka čast, odavno nešto ovako poučno nisam pročitao.
Beogradjanin Schwabenländle
Linie Aquavit, je norvesko zestoko pice sa oko 41.5% alkohola. Posle destilacije puni se u burad, obavezno od hrastovine u kome se predhodno nalazilo seri( Sherry ) vino iz Portugala. Ukrcavaju se na brod koji ce na svom putovanju preci ekvator, svejedno da li za Australiju ili sto je cesce bio slucaj, za Juznu Ameriku.To putovanje treba da traje najmanje 19 nedelja, ali Ekvator je obavezan. Prija veoma dobro, sa ledom gubo svojstvo i ukus. Volim tu i tamo da popijem casicu posle dobrog jela.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja