sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:14

Gas može u Srbiju s pet strana

Osim pravca Rusija–Ukrajina, kojim gas sada jedino stiže, naša zemlja može da računa na gasovod „Turski tok”, pravac iz Rumunije, iz Grčke preko Bugarske i iz Slovačke
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsubota, 21.12.2019. u 22:00
(Фото Србијагас)

Ruski predsednik Vladimir Putin obradovao je juče veći deo Evrope i zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje gas dobijaju preko Ukrajine, da će se ovaj tranzit nastaviti i posle 1. januara 2020. godine. Za Srbiju je ta vest od izuzetnog značaja, jer naša zemlja sada gas dobija jedno pravcem iz Ukrajine preko Mađarske. Putin je na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za medije najavio da će Rusija nastaviti da isporučuje gas Evropi preko Ukrajine, o čemu pregovaraju ruski „Gasprom” i ukrajinski „Naftogas”.

Pošto bi ovo trebalo da bude i definitivan dogovor dve zemlje o tranzitu plavog goriva za ostatak Evrope, može da se odahne, ali samo na tren. Jer, bez alternativnih gasovoda i izvora gasa svaka od zemalja sa trase Ukrajine može u svakom času ostati bez ovog energenta ukoliko ova zemlja zbog problema s Rusijom prekine tranzit, kao što je bilo 2009. godine.

Srbija zato ubuduće računa na četiri različita pravca snabdevanja gasom. Jedan je „Turski tok”, drugi stiže iz Rumunije, treći je interkonekcija s Bugarskom, za šta je Srbija dobila 50 miliona evra od Evropske komisije, i četvrti je konekcija Grčka–Bugarska–Srbija. Gasovodom bi iz Aleksandropulosa preko Bugarske do Srbije stizao američki gas, pa se ova ruta zove američka.

Srbija, inače, ovih dana privodi kraju radove na svojoj deonici gasovoda „Turski tok” od Bugarske do Mađarske i prema najnovijim podacima sve cevi su već isporučene i raspoređene po trasi. Zavareno je 395 od ukupno 403 kilometra cevi, a do kraja godine će biti zavaren i preostali deo.

Kako potvrđuje izvor „Politike”, ostaje još da se urade blok, merne i čistačke stanice, kao i kompresorska stanica koje su bile predviđene za narednu godinu. Inače, ovim gasovodom plavo gorivo će iz Turske preko Bugarske, Srbije i Mađarske dolaziti do najvećeg evropskog skladišta gasa – Baumgartena u Austriji.

Gas će se, kada se „Turski tok” završi, preuzimati na tri mesta – u Paraćinu, Beogradu i Zrenjaninu. Ukoliko bude potrebe, „Srbijagas” će, kako je nedavno potvrdio generalni direktor Dušan Bajatović, snabdevati i Federaciju BiH. Inače, „Srbijagas” radi i na interkonekciji s Rumunijom, koja je i sada veliki proizvođač gasa, a kada krene isporuka gasa iz Crnog mora postaće i izvoznik.

Rumunija gradi gasovod i Srbija pregovara da poveća mogućnosti domaćeg transportnog sistema do Beograda, čime bismo imali i četvrti pravac dotoka gasa. Koliki će biti kapacitet ovim pravcem znaće se posle raspisivanja tendera i toga koliko interesovanje postoji za ovaj gasovod, ali je najvažnije da i Srbija i Rumunija imaju para za ovaj projekat.

Naša zemlja računa i na gas alternativnim pravcem Bugarska–Grčka–Srbija, iz Aleksandropulosa. Reč je o gasu koji bi dolazio iz Kaspijskog regiona.

Sve i da do dogovora Rusije i Ukrajine o nastavku isporuka nije došlo, Srbija bi imala dovoljno gasa tokom ove zime. Jer, u podzemnom skladištu gasa „Banatski Dvor” već ima 550 miliona kubika, a još 300 miliona kubika obezbeđeno je za pokrivanje mogućih rizika. Srbija je, osim toga, jedina zemlja u okruženju koja ima ugovorene cene gasa s „Gaspromom”, kojem je veoma stalo da isporuče dogovorene količine.

Srbija bi od 2022. godine trebalo da dobija gas pravcem Srbija–Bugarska, jer bi do tada ovaj gasovod trebalo da se nađe u funkciji. Dobijena je građevinska dozvola i uskoro treba da bude raspisan tender.

Postojeći gasovod preko Rusije, Ukrajine i Mađarske nema nikakve veze s budućim „Turskim tokom”. Reč je o dva različita gasovoda. Inače, najvećih problema u isporuci gasa u slučaju prekida preko Ukrajine imale bi Srbija, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina i Moldavija.

Mađarska je takođe zainteresovana za diversifikaciju gasnih pravaca. Danas ovaj gas stiže sa istoka, ali oni računaju i na pravac s juga, odnosno na trasu „Turskog toka”. Srbija ima još jednu, petu alternativu da se snabdeva gasom u slučaju prekida dopremanja preko Ukrajine, i to iz Slovačke, što je Rusija ponudila kao mogući pravac. Transportni pravac preko Slovačke korišćen je i tokom gasne krize 2009. godine. Ovim pravcem mogla bi da se transportuju oko dva miliona kubika dnevno, dok bi se tri do četiri miliona kubika dopremala iz Banatskog Dvora.


Komentari10
7d2ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djepeto
Bice gasa ko drva!!!!!!!!
Данило
Како смо пре живели без гаса док Русија није крчмила своје ресурсе?
артиљерац
Шта ће Руси,имају па крчме.Има се,може се.
Preporučujem 8
Panta SD
Da parafriziram neki narodnjak * Ni sa Istok, ni sa Zapad ni Sever ni Jug nigde više bez Rusa se još vrtim u krug...
Александар Поповић
А када се реши да гас имамо колико треба, онда би Србијагас могао и да инвестира у проширење мреже. Како бисмо смањили опасно загађење ваздуха због грејања на угаљ, углавном слабијег квалитета. Пошто многе породице небмогу да скупе неколико хиљада евра, нека Србијагас са банкама омогући људима да на рате исплате прикључење на мрежу. Тако бисмо сви били на добитку.
miroslav sarcanski
Kada je rec o Turskom toku, dobro bi bilo da javnost sazna vise detalja. U nekim medijima su se pojavile informacije da ce nas deo od 400 km kostati znatno vise od bugarskih 500 km. Takodje da su podaci o njegovom uticaju na rast BDP-a naduvani, posto je gradjevinarstvu dodao neverovatnih 700 miliona evra novostvorene vrednosti. S druge strane, ako je to tacno, radi se o velikoj zaradi za koju ne znamo kome ide. Konacno, iz kog izvora se ceo taj projekat finasira, ako je kredit, koji su uslovi?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja