sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:11
FILATELIJA

Krsna slava

Izdanje pušteno u opticaj 3. decembra sadrži marku nominalne vrednosti 27 dinara, koverat prvog dana (FDC) i prigodan žig, a štampano je u tiražu od 25.000 primeraka.
ponedeljak, 23.12.2019. u 20:00
(Фотографије Пошта Србије)

Krsna slava (slava, krsno ime) predstavlja ritual posvećen nekom hrišćanskom svecu za koga porodica veruje da je njen zaštitnik i davalac blagostanja. Proslavljanje sveca zaštitnika praktikuje većina pravoslavnih hrišćanskih porodica na teritoriji Srbije kao značajan porodični praznik u kojem učestvuju pojedinačne porodice i njihovi gosti – članovi šireg srodstva, susedi, prijatelji. Srbi doživljavaju slavu kao način iskazivanja nacionalnog identiteta i oni su nosioci ove tradicije, ali proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuju i pravoslavne hrišćanske porodice još nekih etničkih zajednica u Srbiji.

U domu porodice se na dan slave tokom obavljanja rituala pali slavska sveća, čita molitva „Oče naš” i obavlja ritualno sečenje slavskog kolača – koji obavezno ima utisnut simbol IS HS NI KA – tako što se preliva vinom, seče u obliku krsta, zatim se okreće i lomi na četiri dela uz podizanje uvis. Tokom rituala izgovaraju se zahvalnosti svecu i molitve za blagostanje.

Ritualno sečenje kolača obavljaju članovi porodice u svom domu, ali je, s druge strane, uobičajena praksa i da se slavski kolač nosi u crkvu, a u nekim porodicama sveštenik dolazi u kuću da seče slavski kolač. Važan deo proslavljanja sveca zaštitnika je slavska gozba koja okuplja porodicu i njene srodnike i prijatelje. Slava je vitalan element našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa i 2014. godine upisana je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Sveti Sava – Savindan, posvećen prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju srpskom, obeležava se 27. januara. Jedan je od najvećih porodičnih praznika u srpskom narodu. Proglašen je za školsku slavu, a svetkuju ga i mnoge zanatlije.

Motiv na marki: Sveti Sava (ikona, 2016. godina, sestrinstvo manastira Svetog Nikole – Končul) iz hrama Svetog Save na Vračaru.

Motiv na kovertu: svećnjak, šaralica i kandilo, eksponati Etnografskog muzeja u Beogradu (autor fotografija Ivana Masniković Antić MA), ikona Svetog Save.

Stručna saradnja: Etnografski muzej u Beogradu.

Grafička obrada izdanja: Nadežda Skočajić, akademski grafičar.


Komentari5
dda3d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Postoje dve vrste Krsne Slave; porodicna i devojacka Krsna Slava.
Крсна Слава
Ми Славу доживљавамо као начин да угостимо наше госте, пријатеље и ближње, и да се на неки начин одужимо и захвалимо за љубав, подршку и помоћ у току године. Српски Thanksgiving.
Jelena
Potpuno neodgovarajuce poredjenje, i istorijski i kulturoloski...
Preporučujem 6
др Слободан Девић
По принципу ако неће Мухамед брегу, онда ће брег Мухамеду, прихватање Хришћанства у Срба није баш ишло лако. И како Срби нису били ради ићи у цркву, црква је улазила у српске куће и на дан заштитника породице (старо паганско веровање) свештеник би био дошао да честита славу и том приликом убеђивао домаћина да је светац кога је црква славила тог дана у ствари његов предак који штити његову породицу ...
артиљерац
Крајем 19.века аустријски етнолог Клаус(Краус?) обилази све крајеве бивше СФРЈ,од Словеније до Македоније.Пошто је био Јеврејин из Славонског Брода говорио је српски.И у књизи која је изашла 1912 у Лајпцигу каже како Срби(у Србији) јако слабо иду у цркву.Иду жене,деца(мушка до 10 година)и старци.Одрасли мушкарци врло ретко,2-3 пута годишње.Другачије је у Босни и Херцеговини.
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja