ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:42
U SVETU STALNO RASTE BROJ PRITVORENIKA

Tri miliona ljudi čeka pravdu iza rešetaka

Poslednjeg dana prošle godine u Srbiji je 1.607 osoba bilo u pritvoru, što je za 86 zatvorenika više nego godinu dana ranije
Autor: Dorotea Čarnićnedelja, 22.12.2019. u 23:30
(Фото Д. Жарковић)

Dve trećine svih država sveta ima problem gužve u zatvorima. Iza rešetaka je svake godine sve više osoba, kako onih koje služe kazne, tako i onih koje tek čekaju da sud odluči o njihovoj sudbini. Dok ukupan broj zatvorenika u svetu već prelazi 11 miliona, istraživanja pokazuju da čak tri miliona ljudi u zatvorskim ćelijama provodi vreme bez presude.

Stručnjake posebno zabrinjava stalan rast broja pritvorenika, uprkos razvijenoj praksi da se isti cilj ostvari blažim metodama, na primer elektronskim nadzorom. Za pritvorenike važi pretpostavka nevinosti, a često prođu godine dok se o njihovoj krivici ne utvrdi istina.

To, prema oceni stručnjaka Instituta za istraživanje kriminala i politike pravosuđa Birkberk iz Londona, izaziva ekonomsku i socijalnu štetu, pojačava pritisak na zatvorske uslove i povećava rizik od kriminala. Istraživanje koje su potpisale Ketrin Herd, direktorka Svetskog programa za istraživanje zatvora i njena saradnica Helen Fer govore o istražnom pritvoru u deset zemalja – SAD, Mađarskoj, Keniji, Južnoj Africi, Brazilu, Indiji, Tajlandu, Engleskoj i Velsu, Holandiji i Australiji. Sve ove države, osim Holandije, imaju problem prenaseljenosti u zatvorima.

Isto važi i za Srbiju. Prema podacima koje je „Politika” dobila u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, poslednjeg dana prošle godine 1.607 osoba bilo je u pritvoru, što je za 86 zatvorenika više nego godinu dana ranije.

„Iako je pritvor izuzetna mera obezbeđenja prisustva, to je u praksi češće norma. Problem je retko sam zakon, već širi društveno-ekonomski i sistemski faktori koji utiču na njegovu pogrešnu primenu”, navodi se u istraživanju britanskog instituta.

Veća je verovatnoća da će ljudi slabijeg imovinskog stanja biti uhapšeni, a zatim i pritvoreni. Oni često nemaju novca za plaćanje jemstva, manje je verovatno da će imati dobrog advokata i veliki su izgledi da će biti u pritvoru dok traje suđenje.

Prenaseljeni zatvori, ocenjuju autorke, posledica su raznih problema sa kojima se suočava krivično pravosuđe u mnogim državama. Policija i tužilaštvo često nemaju dovoljno ljudi i sredstava za brze i efikasne istrage. Pravna pomoć je spora i neadekvatna, a infrastruktura i tehnologija su zastarele. Autorke su kao problem uočile i to što sudije, određujući nekome pritvor, često daju nepotpuna obrazloženja i samo pretpostavke o riziku od bekstva, dok suviše lako odbacuju argumente odbrane. Nije zanemarljiv ni strah sudija od kritike medija. Zato se događa da osumnjičeni provode mesece ili čak godine čekajući da njihovi slučajevi stignu do suđenja ili da im se izrekne kazna.

„I pored toga što se vođenje krivičnog postupka osavremenjava, pritvor kao tradicionalna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka i dalje ima široku primenu u praksi. U postupanju sudova za prethodni postupak, inercija je i dalje dominantan faktor kada se odlučuje o predlogu tužilaštva za određivanje pritvora. Retke su situacije u praksi, mada ne i potpuno zanemarljive, kada se sud osmeli, pa odbije da uvaži predlog tužilaštva”, kaže advokat Ivan Simić.

On izdvaja primer kada je jedna sudija beogradskog suda, u vreme kada su mediji svakodnevno detaljno izveštavali o tragedijama i porodičnom nasilju u centrima za socijalni rad, odbila predlog tužilaštva da jednom čoveku odredi pritvor zbog bračne razmirice. Tužilaštvo je svađu okarakterisalo kao nasilje u porodici. Žena je sačekala svog supruga da bude pušten iz pritvorske jedinice suda i zajedno su otišli kući. Posle desetak dana, vanraspravno krivično veće, po žalbi tužioca, ukinulo je rešenje o odbijanju pritvora i puštanju na slobodu okrivljenog.

Uhapšen je ponovo u liftu svoje zgrade, dok se zajedno sa suprugom vraćao sa pijace, noseći cegere i odveden je u pritvor. Supruga je od suda zahtevala da ga posećuje u zatvoru.

„Zabrinjavaju namere savremenog zakonodavstva koje dodatno ograničavaju ovlašćenja postupajućeg sudije. Koliko god da su zvučni i optimistični nazivi novoustanovljenih instituta poput ’tri udarca’, time se u stvari sužava okvir postupanja sudova i robotizuje rad sudija”, ocenjuje Simić.

U jednom pomoravskom gradu, krivični postupak vodi se protiv okrivljenog koji istovremeno ima i svojstvo oštećenog, jer je prilikom događaja i sam veoma teško povređen. On je zadržan u pritvoru da ne bi uticao na svedoke, zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, bez obzira na to što ranije nije osuđivan, kao i zbog uznemirenja javnosti. Drugi učesnici istog događaja osumnjičeni su da su krivično delo učinili na njegovu štetu, ali im nije određen pritvor, jer se smatralo da nemaju interes da utiču na svedoke, iako je jedan od njih ranije osuđivan.

„Postavlja se pitanje da li su u ovoj situaciji stvorene pretpostavke za nesmetano vođenje krivičnog postupka u odnosu na sve osumnjičene ili je ovo presedan. Jer, nemaju svi osumnjičeni jednak procesni tretman, a situacije kada se ranije osuđenom ne odredi pritvor zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela izuzetno su retke”, zaključuje advokat Simić.

Nepotrebno korišćenje mere pritvora nosi ogromne troškove i teške posledice. U našoj zemlji jedan dan u zatvoru državu košta oko 15 evra, dok je na primer u Engleskoj ta cena čak 90 funti dnevno po osobi. Britanske autorke istraživanja zaključuju da bi ozbiljne države trebalo da, kad god je to moguće, daju prednost upotrebi manje restriktivnih načina da se spreči da osumnjičeni pobegne, uništi dokaze ili utiče na svedoke tokom postupka.


Komentari0
1394c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja