petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 23.12.2019. u 09:30 Milica Dimitrijević

U SANU o Ilji Jefimoviču Rjepinu

Славни руски сликар (лево), са изложбе Рјепинових радова у САНУ 1986–1987.

Svečani skup posvećen obeležavanju 175 godina od rođenja slavnog ruskog slikara Ilje Jefimoviča Rjepina (1844–1930) na programu je u Srpskoj akademiji nauka danas od 11 sati. U Svečanoj sali okupiće se poštovaoci dela ovog umetnika i stručnjaci koji njegov rad poznaju, a to su akademik Dušan Otašević, zamenik sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, potom Tatjana Borodina, upravnik Muzeja imanja Ilje Jefimoviča Rjepina, koja će govoriti na temu „Pozni Rjepin”, dok će izlaganje o „Dva junaka na jednom platnu. Tajna slike I. Rjepina iz fonda beogradskog Vojnog muzeja” održati Irina Guskova, predsednika Fonda V. A. Teljakovskog iz Moskve. Obratiće se i Irina Subotić, profesor emeritus, koja će evocirati Rjepinovo učešće na Velikoj izložbi ruske umetnosti u Beogradu 1930, kao i Nenad Makuljević, profesor, koji će se baviti recepcijom Rjepinovog slikarstva u srpskoj javnosti krajem 19. i početkom 20. veka, dok će se Jelena Mežinski Milovanović, zamenik upravnika Galerije SANU, pozabaviti temom „Rjepin u Kuokali i njegovi đaci u Kraljevini SHS/Jugoslaviji”. Na skupu će biti predstavljen manje poznat deo opusa renomiranog majstora i njegove veze sa našom sredinom, a biće emitovan i video-materijal iz arhiva RTS-a i dokumentacije Galerije SANU. Takođe, biće prikazani Rjepinovi radovi iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu i Vojnog muzeja u Beogradu.

Podsećanja radi, ovaj čuveni portretista školovao se na Carskoj akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu, gde je kasnije radio kao profesor, a potom je boravio u Italiji i Parizu. Glavni je predstavnik realizma u ruskom slikarstvu 19. veka, ujedno i osnivač ruskog kolorizma. Bio je član Srpske kraljevske akademije. Izvršio je veliki uticaj na mlađe umetničke naraštaje. Umro je 1930. godine u Kuokali (mesto je 1948. dobilo naziv Rjepino, u čast Ilje Rjepina), gde se danas nalazi njegov memorijalni muzej Penati. Pre više od tri decenije, od decembra 1986. do februara 1987, Galerija SANU organizovala je izložbu njegovih radova.

Komеntari0
60b1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja