nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.12.2019. u 22:00 Peter Handke

Handke: Radost je jedina ispravna moć

Objavljujemo odlomak iz govora Petera Handkea povodom prijema Nobelove nagrade, a koji čine fragmenti iz piščeve drame „Kroz sela”, pisane 1981. godine
(Фото ЕПА/Andres Wiklund)

Ovde sam jedino ja, izdanak nekog drugog sela. Budite, ipak, sigurni: iz mene govori duh novog vremena, i, evo, on vam se sada obraća. Postoji opasnost – i govoriću samo: protiveći se tome. I čujte sada moju dramatičnu pesmu.

– U redu je što više ne sanjate, ali ne budite jedan drugoga psećim lavežom. Niko od vas nije krivac, a baš ste u vašim nastupima očaja možda primetili da čak uopšte niste očajni. Očajni, pa bili biste već mrtvi. Ne igrajte se u nevreme usamljenih ljudi. Svakako, tačno je da u vašoj povesti nema nijedne pouzdane utehe. Ali pustite to mozganje o biću ili nebiću: biće jeste, i biće i dalje predmet razmišljanja, a nebiće je nezamislivo. Znate li koliko ste svi isti – znate li koliko ste isti? Samo ja kažem to. Ali ja nisam samo ja. Ja-ja mogu biti ono najlakše i najnežnije na svetu, istovremeno i ono sveobuhvatno – ono razoružavajuće. ”Ja!” sam jedini junak – a vi treba da razoružavate. Da, Ja je čovekova priroda koja održava čoveka! Rat je daleko odavde. Čete naše vojske ne stoje sivo na sivom na sivim betonskim pistama nego žuto na žutom na žutim cvetovima. Da, klanjanje cveta je moguće. Ptici u granju se možeš obratiti. Pobrinite se u svetu sazdanom od veštačkih boja za ponovo oživele boje prirode. To Plavo planine jeste – ono Smeđe korica za revolver nije; a te i to što sa televizije znamo, zapravo i ne znamo. Naša su ramena tu za nebo, a voz između zemlje i neba prolazi samo kroz nas. Idite sporo i postanite i sami oblik, bez kojeg nijedna daljina ne poprima svoje obličje. Priroda je jedino pouzdano što mogu da vam obećam. Ona, naravno, ne može biti ni pribežište ni izlaz. Ali ona je merilo: njega moraš svakodnevno da imaš na umu. Oblaci koji se vuku, čak i kad jure, usporavaju vas. Ko kaže da je stradanje nužno? Nije li vaš rat prošao? Stvarnost u miru daje snagu i mir preživelima. To što je izdaleka bila preteća glava smrti postala je, kad mu se približiš dečja igra. Protresite vaš hiljadugodišnji krevet. Preskočite te sumnjičavce, deci strane. Ne čekajte na neki novi rat: najmiroljubiviji su oni naspram prirode. Ne ostavljajte svojim potomcima đavolji profil. Kuća snage je lice drugoga. Sada je ovde proslava zahvalnosti. Ne ponavljajte se, kako mir niste iskoristili: jer vaša dela treba da deluju – darujte. Ali davati mogu samo oni koji vole: volite jedno – to je dovoljno svima. Vole te, dolaziš sebi. Ali ako većina i ne može da se uzdigne: budite oni koji to mogu. Pogled dalje od dvonožaca poput stoke! Budite stvarni. Sledite muziku karavana. Idite dugo, sve dok se u zbrci ne ukažu linije bekstva; samo sporo, tako da vam svet ponovo pripadne, toliko sporo dok ne postane jasno da vam ne pripada. Da, ostajte uvek podalje od moći koja nastupa kao moć. Ne žalite se da ste sami – sami ste daleko više. Prenosite dalje to šumljenje. Pripovedajte o horizontu, da lepo ne bude opet ništa. Pripovedajte jedni drugima slike života. To što je dobro, treba da bude. Usporavajte se – izmišljajte:  preobraćajte vaše neobjašnjive uzdahe u krik neba! Ne dopustite lepoti da se izgovara – Lepota koju smo stvorili mi ljudi je potresna. Odgonetajte zagonetku koja ujedno pojašnjava taj Jedan Rebus. Zapamtite: čim vas neko od dece koja vam idu u susret tupo pogleda, razlog tome ste vi. Mnoge zamumuljenosti prihvatite, biće to vaša sudbina, a poneku veselu nesvesticu pretpostavite svakoj zvaničnoj istini. Glumite pozu svakodnevlja. Izgubiti se, to je deo igre. (Pa ipak: ponosno ide samo nezakukuljeni!) Izađite napolje u nepoznati deo zemlje, i pustite deziluzionirane da se zlo smeše: iluzija daje snagu viziji. Da, širite dalje, čežnjivo obuzeti oblicima, taj sveti svet – podrugljivo smejanje tome nije nesvesno, to su glasovi krepanja lešine duše. Mrtvi su vaša dodatna svetlost. Ne činite iz svoje nesposobnosti ništa da ih oslovite: dovoljan je jedan slog. Ali još više se sećajte naših nerođenih. Začnite dete mira! Spasavajte vaše junake! Oni treba da odluče: rate, ostavi nas na miru. Ljudi ovdašnji: vi ste nadležni. Ne dopustite da vas ubede da ste vi ti besplodnici kraja vremena. Vi ste tako blizu izvora, kao nikada. Možda nema više mesta nekoj divljini. Ali to divlje, uvek novo, postoji i dalje: to vreme. Tiktakanje časovnika ne govori ništa. Vreme je ono vibriranje koje pomaže i tokom prokletog stoleća. Vreme, imam te! Sada je sveti dan. Delotvorno radeći, možete da ga osetite. Možda i nema više razumne vere, ali razumne vere ima u božanskim žmarcima. Pogledajte to čudo i zaboravite ga. Sačinite tu veliku rečenicu. Radost je jedina ispravna moć. Tek kada se radujete, čista su posla.

Uništitelji radosti su svuda. Pod suncem radosti gutamo svim bićem pilulu gorčine. Dragi ljudi ovdašnji: krici užasa čuće se večno... Začnite dete mira! Spasavajte vaše junake!

– Svakako, ostaje činjenica da u našoj sveopštoj povesti nema pouzdane utehe. Ko odlučuje? Decoubice, koje su na vlasti, nestaju nekažnjene. Tišina je samo epizodna: vodoskoci se slivaju oko barikada. Nada je pogrešni udar krilom. Uništitelji radosti su svuda. Pod suncem radosti gutamo svim bićem pilulu gorčine. Dragi ljudi ovdašnji: krici užasa čuće se večno. Vaše preklinjanje za milost budi samo znakove ničega. Prema tome, uspravljajte se i gledajte muškarca u tamnom odelu i beloj košulji. Gledajte ženu koja sa one strane reke stoji na osunčanom balkonu. Dokaži, svojim sredstvima, naš ljudski ponos! Svakom tako ovlašnom poljupcu blagoslov. A sada svako natrag na svoje mesto! Demonizirajte prostor, ponavljanjem. Forma je zakon, a on vas čini. Večni mir je moguć. Slušajte muziku karavana. Mereći-znajući, krećite se ka nebu. Držite se ove dramatične pesme. Idite uvek u susret. Idite kroz sela.

Prevod: Žarko Radaković

Komentari20
1fc64
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zagorka
Mozda je ovo jezik buducnosti,savremen nije,narocito nije Vukov jezik.Osim Matije Beckovica,nijedan nas pisac nije se oglasio u vezi sa Nobelovom nagradom.Citalac moze da bude obeshrabren kada cita Handkeov tekst.Kako li su ga doziveli svi oni veliki koji su prisustvovali svecanosti?A Andrica razume i seljak i car.Velicanstven je bio Andricev govor prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade.Razumeo bi ga i seljak i car.Odmah je citirao Njegosa.
Draskone
Da ne kvarimo ovaj uzvišeni lirsko- epski pozdrav čoveku i prirodi. Ovu besedu bogova i retkih mudraca civilizacije. Njegove misli su kao glas prorika i bliže su hiljadama milja nebu nego naš ubogi žamor dole na zemlji. Dobro je što ga zapadni svet najzad čuje na pravi način. Ako budu iskreni proneniće im stvarnost. I nece primetiti koliko su bliže surovoj istini o ljidskom grehu i koliko su bliže putu radosti koja je jedina vodilja. Danke her Hadke !
Ziko Zupski
Mocan govor!
Milosav Popadic
Molim da ovaj tekst ostane duze na ovom mjestu. Osjecam potrebu da mu se ponovo vrtim. I to ne jednom. Ne znam to objasniti, ali ljekovit je
Nikola Kiric
Nije sve mracno u gluvo doba, bjelasaju se pokrovi vampira. - U mraku trulog Zapada, utopizam je najvise sto svijetli um moze da proizvede, a danas je jadniji cak i od engleskog iz 18. vijeka. Valjda zato sto nije cist, dolazi uz zelju za zaradom, a to se ne bi desilo da otvoreno kaze sta misli. Od bestseller-a, postao bi worstseller. Stari utopisti su zaradivali na drugi nacin, pisanje je bio oblik izraza.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja