subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.12.2019. u 14:58 Olga Janković
NEOBIČNE GRAĐEVINE: SEKELj-KAPIJA

Ukras života

Potomci etničke grupacije Mađara na banatskoj zemlji uspeli da sačuvaju svoj dijalekt, jedinstvenu kulturnu baštinu, nošnju, običaje, kuhinju, čak i pismo
Цветови лала су традиционални орнамент, уз грбове Панчева и Савеза буковинских Секеља (Фото О. Јанковић)

„Ona treba da širi vest da ovde žive ljudi koji poštuju svoje pretke, kulturu i Boga svojih predaka.”

To kažu u pančevačkom naselju Vojlovica, u kom ulaz u jednu avliju krasi velelepna Sekelj-kapija. Dvorište pripada Mađarskom kulturno-umetničkom društvu „Tamaši Aron”, čijih više od 150 članova su potomci Sekelja – etničke grupacije Mađara, koja je sa istoka 1833. stigla u ove krajeve i u sela Skornovac i Ivanovo. Poveo je tada sveštenik Karolj Tomko oko četiri stotine porodica iz Transilvanije, tačnije rumunske regije Bukovina, u „obećanu zemlju”, banatsku ravnicu.

„S jednog puta po Transilvaniji i mi smo se vratili s idejom da i ovde podignemo kapiju koja tamo krasi ulaz svakog domaćinstva Sekelja. Taj važan zadatak ostvarili smo 2016. godine, a sada je slika upotpunjena i etno-kućom. Ova istorijska celina sada je simbol 137 godina u Vojlovici, u kojoj živimo i mi bukovinski, reformatski Sekelj Mađari”, priča Ilona Lečei, sekretarka MKUD „Tamaši Aron”, čije sedište je prošireno kupovinom susednog placa, pa je etno-kuća postoji zahvaljujući požrtvovanom i dobrovoljnom radu članova ove nevelike zajednice, a kapija, razigrane konstrukcije i ornamentike u drvetu, rukotvorina veštog rezbara Zoltana Embelija.

„Sekelj-kapija je ukras Sekelj-kuće. Gazda iseče drvo u šumi i umesto nestalog života stvara novi, jer kapija živi i učestvuje u svakodnevnoj borbi porodice kojoj pripada. Sekelj joj udahne svoju dušu dok je gradi i urezuje ime boga krasnim rukopisom. Ona je ukras života, a život je sve što se dešava unutar kapije”, veli Embeli i sam pripadnik grupacije Sekelja

Etno-kuća: ručni rad na jastucima u spavaćoj sobi, molitvenik na stolu

Trebalo je tri meseca rada, truda i umeća da se podigne, da kao i svaka štiti kuću i oglasi poreklo svog vlasnika, ali je pre svega izuzetan tradicionalni, verski i estetski detalj. Ova vojlovačka visine je četiri i širine preko pet metara, sa okvirnim stubovima, velikim i malim vratima i gornjim pokrovnim delom od drvene ploče ispunjene kružnim otvorima za ptice – jedinstvena i velelepna, baš kao i njene „bliznakinje”, svuda gde ovi ljudi žive.

Ukrašena je bogatom ornamentikom, kojom se granaju tradicionalni cvetovi lala, dominiraju grbovi Pančeva i Saveza bukovinskih Sekelja iz Mađarske, a u godove iznad male kapije utisnuti su simboli Sekelja – Sunce i Mesec uokvireni stihovima pesnika Alberta Vaša „Svetoj veri svojih predaka i korenima svog naroda, brate, ne budi neveran nikada.” I zaista, pod teretom teškog života, na pragu 19. veka, ovi ljudi su se raseljavali svetom, ali uspeli da sačuvaju svoj, među etnografima priznat i cenjen dijalekt, jedinstvenu kulturnu baštinu, nošnju, običaje, kuhinju, čak i pismo, iako izolovani od matice.

Dnevna soba sa zidanom peći

Tek deo toga, ali lep i umiven, predstavlja novopodignuta etno-kuća, verna slika tradicionalne, po idejnom projektu arhitekte Miodraga Mladenovića i podignuta rukom i dušom jednog Slovaka, majstora Jana Šimaka iz Padine. Dnevna soba sa kaminom, kuhinja sa šporetom i furunom koja još radi. Tu su i kredenac s devojačkom spremom, peškiri, posteljina – tkanje koje zamire, ali je po koji komad snesen s tavana i izvučen iz škrinja. U dvorištu, na desetine sačuvanih poljoprivrednih alatki i oruđa.

Tako opremljeni i s četiri gostinske sobe sada su ovde spremni da prihvate i goste iz Mađarske kojih je sve više. Biće za njih i stručnog vođenja, priča o prošlim vremenima i generacijama, ali i o uspesima, nagradama i priznanjima kojih su pune vitrine „Tamaši Arona”, u kom žele da zahvale Vladi Mađarske koja je uložila više od stotinu hiljada evra da bi oni dosanjali svoj san.

Tradiciju doneli Huni

Geografska rasprostranjenost Sekelj-kapije poklapa se sa istorijskim kretanjima Huna, te se pretpostavlja da su oni doneli tradiciju ove gradnje i ostavili je svojim naslednicima. Rimski istoričar Priskos Retor, ostavio je zapise o Hunima i Atilinoj kući, „koja je od svih kuća sjajnija i raskošnija”.

Komentari0
603a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja