subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.12.2019. u 16:39 Ivan Cvetković
TEMA NEDELjE: ČEKAJUĆI FUDBALSKO PROLEĆE

Možda nam se nekad i posreći

Za razliku od košarke i odbojke, a naročito od vaterpola, u našem fudbalu ne učimo od malih nogu one koje izdvajamo za reprezentaciju da treba da budu najbolji na svetu, pa oni sebe kasnije i ne mogu tako da zamisle
Наша репрезентација на путу за Монтевидео, где је одржано прво Светско фудбалско првенство: Бек, селектор Симоновић, Марјановић, Марковић, Ђокић, извештач „Политике” Јовановић, Спасојевић, Тирнанић, Арсенијевић, Најдановић (стоје), Хрњичек, потпредседник ЈНС др Хаџи, путница са кћерком, вођа пута др Андрејевић, Ивковић, Стојановић (средњи ред), Јакшић, Тошић и Вујадиновић (Фото из албума др Милана Андрејевића))

Fudbal je bio i ostaje naša omiljena sportska grana, iako nam je retko kada ispod nje srce bilo puno. Mnogo nam je puta bilo prevruće, mnogo puta smo i cvokotali. Ali i dalje ga volimo sa svim rizikom koju velika ljubav nosi.

Prošlost je, nekako, uvek lepa i kako vreme odmiče sve je lepša. Ko zna, možda će kroz pola veka i ovo današnje da izaziva nostalgiju.

Prilikom upoređivanja današnjeg stanja u našem fudbalu s onim što je bilo nekada izmiče nam da su to dve potpuno različite stvari, jer poistovećujemo ondašnju Jugoslaviju i sadašnju Srbiju.

O tome da li je bilo teže nekada ili sada da se, na primer, sastavi reprezentacija ili osvoji prvenstvo države mogu da se lome koplja. Ranije se, recimo, podrazumevalo da tim koji predstavlja državu treba da bude sastavljen po „nacionalnom ključu”. Sada toga nema, ali je baza neuporedivo manja nego nekada.

Ili, u onoj Jugoslaviji je liga bila mnogo jača nego sada i u Srbiji, i u Hrvatskoj, a o ostalim osamostaljenim jugoslovenskim republikama da i ne govorimo, pa je kudikamo bilo teže da se postane šampion. S druge strane, sada ne samo igrači nego i klubovi imaju mnogo veće mogućnosti da igraju na najvećoj sceni. Iz Srbije su u jugoslovenskoj Prvoj ligi duboko korenje pustili Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina, OFK Beograd i niški Radnički, dok su ostali duže ili kraće bili u njoj, pa se onda ponovo borili za povratak. Dakle, šest-sedam klubova, a danas ih je na glavnoj sceni čak 16.

S onim što ima Hrvatska je nadmašila Jugoslaviju – 1998. je bila treća na svetu, a prošle godine čak druga. U zajedničkoj državi uspeh je bio plasman na veliko takmičenje, a Slovenija, koja u doba Jugoslavije nikada nije smatrana za fudbalsku zemlju, sa samostalnom reprezentacijom upisala se među učesnike svetskog i evropskog prvenstva.

Bugarska, s kojom su nekada „plavi” muku mučili (ako ništa drugo pamti se onaj Radanovićev gol u Splitu u poslednjim trenucima kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 1984), ove godine u grupi nije mogla da pobedi jednu jugoslovensku republiku (Crna Gora), a od jedne srpske pokrajine (Kosovo) čak je izgubila kod kuće i bila ispod nje na tabeli?!

Kako to da se objasni? Naše istočne komšije nisu preživele ono kroz šta smo mi prošli u poslednjih 30 godina. Štaviše, bili su i u svetskom vrhu (polufinalisti 1994).

Da, na ekonomsko stanje može mnogo šta da se svali. To navodimo kao dokaz kad treba da se opravdamo, ali ga zanemarimo kada obrazlažemo neku našu pobedu. Kada se naši timovi, kako reprezentacije, tako i klubovi, sastanu s predstavnicima onih zemalja, koji su svoje ambicije ostvarili samim tim što su tu, mi ih predstavljamo kao vukove u jagnjećoj koži.

Fraza da danas svi igraju fudbal postala je nezaobilazna. Ali može da se kaže da danas svi igraju i košarku ili odbojku, a tu su naše reprezentacije u svetskom vrhu. Naš vaterpolo je verovatno u težoj situaciji od svih, ali srpska reprezentacija postiže ne samo veće uspehe od jugoslovenske nekada, nego godinama ne ispušta tron.

Kako je to moguće? I zašto je u fudbalu drugačije?

Uspesi u košarci i vaterpolu, pa i u odbojci (iako nije imala takve medalje bila je u usponu pri kraju jugoslovenskog doba), mogu da se objasne kao plodovi jugoslovenske škole. U fudbalu takva škola nije postojala uprkos tome što je pokušavano.

Bilo je, ipak, nešto zajedničko – na ceni su bili dribleri. Žalili smo što nemamo „radnike”, a sada uglavnom stvaramo „ratnike”. Nedostajala nam je disciplina u igri, takođe i psihička i mentalna snaga da izdržimo do poslednjeg minuta, pa smo mnoge već, što se kaže, dobijene utakmice izgubili, kao na primer polufinale Evropskog prvenstva u Beogradu 1976. kada smo vodili s 2:0 protiv Zapadne Nemačke na poluvremenu. Ili smo ispustili da naplatimo ono što smo mogli kao, recimo, 1962. u Čileu, gde smo u polufinalu izgubili od Čehoslovačke, a u utakmici za treće mesto od domaćina, zatim četvrtfinale, takođe na Svetskom prvenstvu, 1990. u Italiji od Argentine na penale, iako Maradona nije dao gol s 11 metara.

Trijumfi kao što su bili protiv Brazila 1930. u Urugvaju, Džajićevo remek-delo (1:0) u polufinalu Evropskog prvenstva 1968. protiv tadašnjeg svetskog prvaka Engleske, dva dragulja D. Stojkovića protiv Španaca (2:1) u osmini finala Svetskog prvenstva 1990, penal, koji je V. Stojković odbranio protiv Nemačke i gol koji im je tada, u Južnoj Africi 2010, dao Jovanović pamte se kao dokazi da smo mogli mnogo više da uzletimo...

Mi nikada, a pogotovo u poslednje vreme, nismo odgajali fudbalere da budu najbolji. U košarci i odbojci, a naročito u vaterpolu, to se usađuje deci čim počne selekcija igrača za reprezentacije. U fudbalu, čak i kada se desi da se popnu više od svih ostalih (Srbija je 2013. bila evropski omladinski prvak, a 2015. i svetski), shvatamo kao plod slučajnosti – eto, posrećilo nam se. Kod vaterpolista, košarkaša i odbojkaša zbog toga se igra, a pravi zadatak je da se kroz podmladak stvore igrači koji će u seniorskoj konkurenciji da veruju da su najbolji i da uprkos teškoćama i pritiscima, pravdama i nepravdama u igri to i ostvare.

Podmladak, koji nas je oduševio trijumfima na Svetskom i Evropskom prvenstvu, neslavno je prošao na ovogodišnjem šampionatu Starog kontinenta. Nismo umeli da iskoristimo njihova prethodna dostignuća za divljenje. Umesto da njihov pobednički duh s kojim su se vratili iz Litvanije i Novog Zelanda unesemo u naš fudbal, da iskustvo trenera koji su ih doveli do titula primenimo u daljem radu, sve je to ostalo u uspomenama, pa čak ni tamo ne tako upečatljivo.

I, prosto, nisu krivi selektori, niti generacije fudbalera što ne zauzimamo ono mesto koje priželjkujemo. Oni se menjaju, ali suštinski ništa ne mogu da poprave jer nema sistemskog prilaza tom poslu.

Ne oseća se da su savez i klubovi na istom zadatku, nego svako radi kako zna i ume, pa šta mu bog da. Ne vidi se, kao kod Holanđana i Belgijanaca, u novije vreme čak i kod Islanđana, da postoji bar neki najmanji zajednički sadržalac u igri, koji povezuje podmladak i seniore. Ni u reprezentaciji, ni u klubovima. Promeni se selektor ili trener, on dovede svoje saradnike i – niko mu se ne meša u posao! Sadašnji takozvani stručni štabovi su više trenerov ili selektorov kabinet. U našoj stručnoj javnosti nema principijelnih polemika o stručnim pitanjima – to je postalo nepristojno. Ni u klubovima ni u savezu onaj ko je otišao ne ostavlja onome ko dolazi svoja zapažanja. Sve počinje iznova, od nule i bez jasno određenog cilja. Ali, možda će nekad da nam se posreći.

Komentari0
566b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja