petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Crkvena zemlja ponovo ne ide na licitaciju

Drugi put je izrečena privremena mera za raspolaganje državnom zemljom koju je grad pre više od decenije ustupio crkvama
Autor: Aleksandra Isakovutorak, 24.12.2019. u 19:00
(Фото З. Анастасијевић)

Subotica – Državno zemljište koje koristi crkva i dalje se neće naći na licitaciji. Osnovni sud u Subotici, prema sudiji Dušanu Lazičiću doneo je rešenje da se stavlja privremena mera na ukupno 250 hektara zemljišta koje trenutno, po gradskoj odluci iz 2007. godine, obrađuje Subotička biskupija.

U Subotici je u toku licitacija oko 3.600 hektara državnog zemljišta koje se ratarima daje u zakup za narednih deset godina. Tokom tri dana licitacije, veliko je interesovanje za zakup državnog zemljišta, pa je tako već prvog dana izlicitirana i do sada najviša cena za jednu parcelu – 92.000 dinara za hektar peščanog tla u Bačkim Vinogradima. U proseku, parcele se zakupljuju po ceni od 45.000 dinara po hektaru, što je dvostruko više od početne.

Iako su se dve parcele, jedna oko 170 i druga oko 70 hektara, našle na spisku koje je Ministarstvo poljoprivrede odobrilo za licitaciju, na sam dan licitacije 12. decembra one su izuzete upravo zbog privremene mere koja je doneta dan pre.

Ove parcele koje koristi Subotička biskupija deo su dugogodišnjeg spora koji postoji u trouglu između republike, grada i triju crkava, pravoslavne, rimokatoličke i evangeličke. Koreni spora su duboki: grad je 2007. godine, vođen nepoznatim razlozima, odlučio da pravoslavnoj i rimokatoličkoj crkvi dodeli na korišćenje bez naknade po 350 hektara obradivog zemljišta, a evangeličkoj oko 70 hektara. Obrazloženje za odluku je bilo da će crkve ovu zemlju obrađivati do okončanja postupka restitucije, pri čemu crkvama nisu ustupljene parcele koje one potražuju restitucijom, već neko drugo državno zemljište.

Restitucija je pri samom kraju, a kako je za „Politiku” u intervjuu objavljenom pre mesec dana izneo Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, oko 98 odsto crkvene imovine je vraćeno, iako je reč o dosta složenim predmetima. Međutim, crkve na teritoriji Subotice i dalje uživaju koristi koje im je grad omogućio 2007. godine. Doduše, površina parcela koje koriste nešto su umanjene zbog restitucije privatnim licima.

Od trenutka kada je počelo izdavanje državnog zemljišta na obradu, crkve su tražile uvođenje privremene mere na raspolaganje ovim spornim oranicama. Privremena mera je stavljena 2013. godine, čemu su se protivili grad i država, te su započeti postupci u kojima se ovog puta odlučivalo zasebno u slučaju rimokatoličke i pravoslavne srpske crkve. U slučaju rimokatoličke crkve Apleacioni sud u Novom Sadu 10. oktobra ove godine doneo je odluku o ukidanju privremene mere, što je bio signal i gradu i Ministarstvu poljoprivrede da ovih 250 hektara koje je crkva obrađivala stavi na licitaciju. Međutim, ponovo izrečenom privremenom merom, zemlja je izuzeta s licitacije.

To nije jedini spor koji se vodi oko ovog „crkvenog” zemljišta.

Republika je, preko Republičkog javnog pravobranilaštva tužila grad zbog toga što je doneo, kako tvrde, nezakonitu odluku. Grad, koga zastupa gradsko pravobranilaštvo tvrdi da se odluka temeljila u tada pozitivnim zakonima, a u ovaj spor umešane su crkve, preko svog pravnog zastupnika, advokata Bojana Uzelca, koji se, zajedno s gradom, bori za zemaljska blaga crkve. Ovaj spor traje već petu godinu, zbog toga što je nakon revizije postupka, on pred Višim sudom u Subotici krenuo ispočetka.

Prema nezvaničnim saznanjima „Politike” još pre gotovo dve godine, prilikom boravka ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića dogovoreno je da se ovaj spor, u kojem učestvuju praktično neki od nosećih stubova zajednice, reši dogovorom i bez finansijskih opterećivanja strana u sporu, ali takav dogovor očigledno nije postignut.


Komentari1
a32d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
"Државна земља"? Земља коју је комунистичка диктатура отела (од кога?), а држава наследила?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja