Vodovodna preduzeća u Srbiji prosečno godišnje gube više od 10 milijardi dinara prihoda. Razlog tome je što trećina proizvedene pijaće vode nestane na putu od proizvođača do korisnika, a petina vodovodne mreže gubi više od 50 odsto vode.

Ovo je pokazao izveštaj Državne revizorske institucije o  „Svrsishodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom”.

Duško Pejović, generalni državni revizor i predsednik DRI,  na konferenciji za novinare je rekao da poslednji podaci zvanične statistike za 2018. pokazuju da je u Srbiji u distribuciji izgubljeno 230 miliona kubika vode za piće, odnosno više od 35 odsto proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima.

– Posle značajnih ulaganja u periodu od 1950. do 1980, poslednjih decenija znatno su smanjene investicije u vodovodnu infrastrukturu, što se, uz probleme u  poslovanju preduzeća za vodosnabdevanje, odrazilo na velike gubitke vode u mreži. Gubici vode su tokom celog revidiranog perioda bili znatno viši od ciljanog nivoa od 25 odsto koji je planiran Strategijom upravljanja vodama do kraja planskog perioda 2034. – rekao je Pejović.

Prema njegovim rečima gubici se mogu smanjiti investicijama u obnovu i izgradnju vodovodne mreže, za šta su, po državnim procenama, potrebna ulaganja od preko 800 miliona evra.

Državna revizorka Nada Tošić rekla je da su gubici vode u Holandiji u proseku pet odsto godišnje, u Nemačkoj sedam odsto, Sloveniji 27 odsto, Rumuniji 38 odsto, a u Srbiji 35 odsto.

Revizija je rađena u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja od 2015. do 2018.

Revizija, uz upitnik koji je poslat u 148 preduzeća za snabdevanje vodom, pokazala je da deset odsto preduzeća ne meri vodu, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo pet odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača.

Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže. U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a deset odsto mreže u dužini od 400 kilometara starije je od 55 godina. U  Nišu, Prokuplju i gradskoj opštini Lazarevac  mreža je stara 40 godina .

Beogradski vodovod i kanalizacija je od 2015. do 2018. godine investirao 68 odsto novca za amortizaciju, niški Naisus svega devet odsto, dok lazarevački i vodovod iz Prokuplja nisu imali investicija u tom periodu.

– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i pored utvrđenog stanja i sprovedenih mera za smanjenje gubitaka vode, nije preduzelo mere i predložilo je Vladi Srbije donošenje propisa ili preduzimanje mera koje bi dugoročno smanjile gubitak vode – rekla je Tošićeva. Potom Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije dalo predlog za donošenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. i nije utvrdilo odgovarajuće aktivnosti, njihove nosioce, učesnike i način sprovođenja, kao i izvore finansiranja.

– Posledica rasutih nadležnosti u oblasti vodosnabdevanja, kao i nedostatka sistemskog pristupa u postupanju ministarstava je rizik da će nivo gubitaka vode u vodovodnim sistemima i dalje biti visok a da se delatnost vodosnabdevanja neće razvijati – objasnila je Tošićeva.

Na pitanje da li je neko snosio odgovornost za stanje u bilo kojoj vodovodnoj mreži u Srbiji,  Duško Pejović je rekao da je cilj revizije bio da ukaže na sistemske propuste i nedostatke, a da se „po ko zna koji put potvrdilo da interne kontrole nisu efikasne”.