sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08
POGLEDI

Forest Gamp generacija

Autor: Vladimir Vuletićutorak, 31.12.2019. u 18:00

Moja (među)generacija (+/- 1965) istorijski posmatrano potpuno je nebitna. Takoreći, Forest Gamp generacija koja je prisustvovala svim bitnim događajima koji određuju današnje vreme, ali ni u jednom nije učestvovala niti ostavila vidljiv trag. Bili smo nedorasli da bismo na bilo koji način doprineli revoluciji 1968, mada je dah i duh tog vremena uticao na naše odrastanje i poglede na život. Bili smo nedozreli i nejaki da se suprotstavimo ili bitno doprinesemo (krvavom) raspadu SFRJ, iako je taj događaj presudno preoblikovao naše živote. Zapalo nam je, protiv naše volje, da budemo nosioci najpre zakasnele i usporene a potom podivljale tranzicije. Ni tu se nismo proslavili. Vaspitavani smo u duhu solidarnosti od roditelja koji su pripadali generaciji koja je ginula za ideale, a od nas se očekivalo da budemo beskrupulozni egoisti i materijalistički nastrojeni neoliberali. To smo vremenom postali, ali nikada dubinski, nikada do kraja, uvek sa rezervom i nekim čudnim osećanjem stida. Sada smo pak prestari da bitno utičemo na put aktuelne istorijske promene i da saniramo posledice (sloma) liberalizma. Ostaje nam samo da gledamo kako i kuda svet plovi upravljan energijom novih generacija.

Pa upravo ta istorijska beznačajnost i neutemeljenost daje nam pravo da laskamo sebi kako objektivnije, ili bar ravnodušnije, ali sa više empatije i razumevanja gledamo na istorijske mene i smenu različitih epoha. Upravo činjenica da nas je svaka od tih epoha dodirnula i zapahnula, ali  da nas ni jedna od njih nije do kraja usisala dala nam je neophodnu distancu prema svetu koji nas okružuje.

Sa setom se sećam da smo kao tek opismenjeni klinci još dospeli da pišemo pisma rodbini na selu, ali ne znam nikoga ko gaji nostalgiju za mirisom hemijske olovke; kao tinejdžeri smo nenajavljeno svraćali kod drugova jer se to nije smatralo nepristojnim kršenjem kućnog reda, ali koliko god to bilo opušteno, a opuštenost smo uvek visoko cenili, tu praksu bi malo ko menjao za privatnost na koju smo navikli. „Banana telefon” je bio otkriće koje nam je pojelo dobar deo euforije pa smo, već kao odrasli ljudi, prihvatili mobilne telefone bez velikog iznenađenja i oduševljenja. Smartfoni su zatim došli tek kao nastavak te tehnološke revolucije koju smo dočekali kao nešto sasvim normalno i bez velike strasti jer smo znali da se i bez hipertehnologije moglo sasvim lepo živeti. Muziku smo slušali i sa gramofonskih ploča i sa kaseta i sa diskova i u digitalnom formatu i svaku smo promenu prihvatali brzo i sa podjednako osrednjim oduševljenjem kao što smo se lako i odricali svakog od tih nosača zvuka pa ni danas ne vidim ispisnike da su prvi u redovima za kupovinu retro pomagala kao što su gramofoni i pripadajuće im ploče.

Odgajani u duhu socijalizma, verovali smo da on može imati ljudsko lice. Oprljio nas je dah nacionalizma, ali da su nacionalisti zavisili isključivo od moje generacije još bismo se bez pasoša šetali od Vardara do Triglava. Bili smo šegrti i pomagači u izgradnji liberalnog kapitalizma i demokratije, a kako smo ih izgradili vidljivo je i golim okom. Razočarani tranzicijom koketirali smo sa socijaldemokratijom, a sa mirom njufaundlenda smo dočekali i posmatrali neokonzervativni zaokret. Niti jedna od politika i ideologija od nas nije imala velike koristi. Život nam je uvek bio važniji od politike. Daleko od toga da smo bili izvan političkih zbivanja i protesta. Deveti mart, sezona jesen–zima ’96/97. i 5. oktobar to potvrđuju. Ali svako preterivanje u tom pogledu moglo se u očima generacije opravdati samo uz lekarski recept u cilju kolektivne terapije.

Efemernost svega, a posebno politike, nauk je koji je generacija stekla dok su kraj nas prolazile epohe od kojih je svaka za sebe tvrdila da je večna i da predstavlja kraj istorije. Možda iz tog razloga teško da bi, poput ranijih vremena, neki filozof, pisac ili režiser mogao da se izdvoji kao simbol koji je obeležio duh generacije.

To ne znači da svako od nas nije imao amblematičnu ličnost. Za mene je to nedavno preminuli američki sociolog Imanuel Volerstin. Ne samo da je prvi, pre pola veka, dvadesetak godina pre nego što je globalizacija postala poštapalica, iz globalne perspektive tumačio događaje i istorijske procese, nego je upravo zahvaljujući toj perspektivi u vreme opšte euforije stvorene krahom socijalizma i trijumfom liberalizma, preciznošću sajdžije najavio kraj liberalizma. Mada jasno ideološki opredeljen, kako je i priličilo njegovoj generaciji veterana, nikada nije dozvolio da mu ideološka strast zamagli pogled na stvarnost. U vreme dok svet još nije postao neproziran pozivao je svakog ko je imao uši da čuje da se pripremi za vreme koje će nastupiti posle liberalizama i kraha američke hegemonije. I zaista ključna pitanja današnjice vezana su upravo za političke odgovore na ova pitanja. Mada je ohrabrivao aktivizam i zagovarao leve odgovore, opreznošću pustinjske lisice upozoravao je da se, kao i mnogo puta do sada, može dogoditi da se sve promeni da se ništa ne bi promenilo. Možda sam Volerstina i zavoleo jer je na taj način mojoj generaciji dao svojevrsnu satisfakciju za istorijsku sićušnost i neznatnost.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari13
c53c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hans
Vuletić nema razloga da se žali - sedi u UO RTS-a prima veliku platu, ima i radno mesto na Filozofskom, prima i tamo lepu platu.
sandra
To gde prof. Vuletić radi veze nema sa suštinom ovog teksta ako ste ga pročitali uopšte i ukapirali.
Preporučujem 3
Боривоје Банковић
Да, ово је суштина. Одличан текст.
Individualac
Grupno razmisljanje nikome nije donelo koristi a pogotovu grupno samo-oplakivanje sudbine. Ima nas Srba na zapadu koji smo prepoznali nastupajucu kolektivnu histeriju na prostoru SFRJ krajem 80-tih. i jednostavno otisli. Nema nas mnogo u poredjenju sa ostalim nacijama ali je vecina uspela da nadje posao u struci. Vrlo je indikativno da sve bogatije nacije imaju mnogo veci broj individualaca po glavi stanovnika.
Velimir
Ne treba biti ni preterano skroman; zaboravljamo da ovakav tekst može da napiše samo neko iz generacije autora; zašto? pa, u svakom NBgd bloku (a naravno i šire) su sedamdesetih bile bar po dve biblioteke, školska i državna; sada su na tim mestima teretane...
Zeljko Gajic
Ја немам намеру ни да коментаришем, ни да оцењујем било шта и било кога, али имам потребу да кажем да сам се у потпуности идентификовао са овом дефиницијом Форест Гамп генерације. Пошто нисам баш био сигуран да сам репрезентативан представник своје генерације (61. годиште), овај текст ми је значајан јер се након њега мање осећам "црном овцом" и схватам да има и других који размишљају слично.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja