ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 26.12.2019. u 14:51 Aleksandra Mijalković

Savršeni parovi

Namirnice bi trebalo tako kombinovati da ne opterete sistem za varenje i da doprinesu najboljoj iskorišćenosti sastojaka u hrani
(Фотографије Ансплеш)

Bezbedno uživanje u ukusnom jelu podrazumeva ne samo ispravne, kvalitetne namirnice, već i takav način pripreme i takve kombinacije sastojaka koje će prijati organizmu. Naime, različite vrste hrane se drugačije vare i pod drugačijim uslovima iz njih dobijamo ono najkorisnije što je potrebno telu. Nije svejedno da li ćemo obrok početi salatom, a završiti sirevima, kao što rade Francuzi, ili krenuti od supe, pa preko mesa i povrća stići do slatkiša, kakav je kod nas običaj, kao što nije svejedno da li ćemo uz meso jesti pržene krompiriće ili bareni karfiol. Posledice zanemarivanja ove činjenice su osećaj težine u stomaku, nadutost, gorušica...

Nutricionisti upozoravaju da se osnovni nutrijenti koje namirnice sadrže apsorbuju tek na kraju procesa varenja, kad je hrana razgrađena do poslednjeg molekula, pa ako ne postoje uslovi da se to dogodi, ostaci nesvarene hrane ostaju u crevima, pa dolazi do tegoba.

Dakle, šnicla ili drugi proizvodi životinjskog porekla, kao i riba, posluženi s krompirićima, pirinčem, testeninom ili hlebom nisu dobra ideja jer kad se kombinuju proteini i ugljeni hidrati varenje traje i do 12 sati, umesto sat-dva za ugljene hidrate i tri-četiri sata za proteine. Meso, jaja, mlečne proizvode, ribu ili plodove mora, pa i orašasto voće i soju preporučljivo je jesti dva sata nakon namirnica s ugljenih hidratima, a ove potonje tri sata posle proteina.

Obe ove grupe namirnica, međutim, sasvim lepo se kombinuju s povrćem koje ne sadrži skrob (kao što je recimo slučaj s pasuljem, graškom i sočivom), a loše s mastima i uljima – dok se proteini vare, masti čekaju, i pri tome oblažu creva i sprečavaju lučenje želudačnih sokova. Zato, pored ostalog, svi stručnjaci za zdravu ishranu osuđuju prženo meso, a preporučuju bareno.

Kombinovanje voća i povrća, koje je postalo pravi trend u kulinarstvu, pogotovo u takozvanim obrok salatama (u koje se dodaju i meso, sir, razne semenke, orašasti plodovi....) takođe ima pravila. Voće se brže razgrađuje, pa je zato bolje jesti ga sat vremena pre ili posle obroka, umesto uz druge namirnice. Važno je i znati da neke plodove, koje tradicionalno smatramo povrćem i jedemo kao salatu uz jelo, u stvari su voćke, recimo paradajz koji spada u kiselo voće kao što su limun i pomorandža.

Stručnjaci sve namirnice dele na kisele, bazne i neutralne, što nema veze sa njihovim ukusom već s hemijskim sastavom i, sledstveno, uticajem na naš sistem varenja. Većinom se hranimo tako da povećavamo kiselost tela, čime narušavamo prirodno stanje našeg organizma, koje je bazno, i to nepovoljno utiče na apsorbovanje hranljivih materija iz hrane, smanjuje sposobnosti detoksikacije i otpornost na bolesti, a povećava telesnu težinu. Zato bi trebalo tako kombinovati namirnice da se očuva ravnoteža kiselosti i baznosti, savet je da prvih u ishrani bude 30 odsto, naspram 70 odsto ovih drugih.

Kiselost tela povećavaju proteini životinjskog porekla (što se može neutralisati svežim povrćem), žitarice i brašno, šećer, kafa i crni čaj, alkohol, pržena hrana, topljeni sirevi, masni namazi, sve vrste mesa, ribe i morskih plodova, orašasti plodovi, sojino i pirinčano mleko.

Bazne namirnice su smokve, mango, dinja, limun, lubenica, mandarina, nektarina, crni i beli luk, sočivo, razno povrće – pre svega zeleno lisnato, ali i brokule, keleraba, crvena paprika, špargla, šargarepa, celer, đumbir, kesten, rogač, kukuruz, patlidžan i bundeva, od napitaka mineralna voda i zeleni čaj, a od začina biber.

Dobre kombinacije namirnica su i one koje podstiču apsorpciju korisnih hranljivih materija. Tako, na primer, limunov sok (zbog sadržaja vitamina Ce) pokapan preko spanaća pomaže da bolje iskoristimo gvožđe iz ovog povrća. Masnoće su potrebne za bolju iskorišćenost vitamina u crvenom, narandžastom i tamnozelenom voću i povrću (šargarepa, paradajz, paprike, spanać i brokule) pa se u jela od ovih namirnica može dodati malo sira, maslaca ili maslinovog ulja.

Komentari3
2f412
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
" nutricionisti ", postoje samo u Srbiji, po principu ovce su za sisanje.
Zoran Markovic
Ma ima ih u svim zemljama. A princip i cilj su isti, klao sto ste vec naveli.
Zoran Markovic
Ma ima ih u svim zemljama. A princip i cilj su isti, klao sto ste vec naveli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja