subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 28.12.2019. u 19:07

Šta Hrvatskoj donosi predsedavanje EU, a šta znači za region

Mnogi građani EU, ali i diplomate u Briselu, Hrvatsku poznaju tek kao obalu na kojoj provode odmor, ali sada hrvatska vlada ima priliku da pokaže i neke svoje druge strane, piše Dojče Vele
(Фото EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Hrvatska od 1. januara prvi put preuzima rotirajuće predsedavanje Savetu EU, što, između ostalog, znači da će pokušavati da progura i sopstvene interese i založi se za svoj ulazak u Šengensku zonu, odnosno da će važne teme biti i nadzor granica i migranata, piše Dojče Vele (DV), pojašnjavajući šta hrvatsko predsedavanje EU donosi za region.

Šest meseci predsedavanja Savetu Evropske unije svakoj članici pruža priliku da se pokaže kao dobar domaćin, organizator ili dirigent za složene teme EU. Neke male i stare članice, kao što je Luksemburg, koji je 12 puta predsedavao Uniji, već su uvežbane za taj zadatak i potrebno im je samo par dodatnih saradnika kako bi organizovali sednice i konferencije, počinje svoju analizu Dojče vele, prenosi Tanjug.

Druge, čak i mnogo veće članice, u Briselu su na lošem glasu. Na primer Velika Britanija, koja sad napušta Uniju, tokom svojih predsedavanja redovno se pokazivala kao haotična, loše organizovana i bez mnogo nadahnuća.

Nemačka, najveća članica Unije, koja u drugoj polovini 2020. preuzima predsedavanje, na glasu je kao uporna i efikasna, ali i kao jako birokratska i pedantna. Nemci angažuju na stotine dodatnih diplomata u briselskom predstavništvu kako bi uspešno prebrodili tih šest meseci predsedavanja.

Hrvatska, najmlađa članica, koja je tek 2013. pristupila EU, tako će prvi put preuzeti predsedavanje u gotovo 200 radnih grupa i konferencija Saveta. Mnogi građani EU, ali i diplomate u Briselu, Hrvatsku poznaju tek kao obalu na kojoj provode odmor, ali sada hrvatska vlada ima priliku da pokaže i neke svoje druge strane, piše DV.

To bi moglo da funkcioniše, ocenila je politikolog Luiza Slavkova u jednom intervjuu za nemačku fondaciju „Kerber” nakon što je Bugarska predsedavala EU 2018. godine.

„U zavisnosti od veličine zemlje, predsedavajući uspevaju da u EU postave tek jedan ili dva svoja akcenta. Van toga, u suštini se samo nastavlja politika prethodnika”, rekla je Slavkova.

Ona, ipak, ocenjuje da je „Bugarska tokom svog predsedavanja zaista postala donekle poznatija u određenim krugovima evropskih novinara, političara, ali i preduzetnika.

„U svakom slučaju, bilo je više interesovanja za Bugarsku. To onda može da pomogne da se obori bar nekoliko uobičajenih predrasuda o nekoj zemlji”, smatra Slavkova.

To bi moglo da uspe i u slučaju Hrvatske. S tim što ostaje otvoreno koliko će taj efekat da potraje i koje konkretne posledice to može da ima po turizam, odnosno ulaganja u tu zemlju.

Hrvatske diplomate i službenici predvodiće na stotine sednica u Briselu, ali i predstavljati Evropsku uniju na svetskoj pozornici, na konferenciji o klimi, na sastancima na vrhu ili tokom poseta zemljama Azije ili Afrike.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ima ambiciozne ciljeve. On želi da navede Francusku da odustane od veta kojeg je postavila protiv pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. To francusko protivljenje ove jeseni je bio pravi diplomatski hladan tuš i za Evropsku uniju i za Hrvatsku.

Vrhunac hrvatskog predsedavanja trebalo bi da bude sastanak na vrhu o proširenju koji će se održati 6. i 7. maja u Zagrebu i na kome bi trebalo da se nađe izlaz iz tog ćorsokaka.

Diplomate u Briselu ne očekuju da će novajlija kao što je Hrvatska, koja je 2018. iz blagajne EU primila 660 miliona evra pomoći, biti domaćin koji će uspeti da nametne sporazum u kompleksnim temama kao što je budžet Evropske unije. Jer upravo traje žestoka svađa o srednjoročnom budžetu EU za godine do 2027. i tu se radi o milijardama evra.

Verovatno će te sporove da reši tek Nemačka kao predsedavajuća u drugoj polovini sledeće godine i koja je najveći platiša u budžet EU (13,5 milijardi evra godišnje). Ali Hrvatska može da pomogne i da Nemačkoj pripremi teren za sporazum već ovog februara kada će biti održan prvi vanredni sastanak na vrhu o budžetu EU pod predsedavanjem Hrvatske, ocenjuje DV.

No kada je reč o samom predsedavanju u EU, austrijski politikolog Anton Pelinka je u listu „Standard” povodom predsedavanja te zemlje 2018. upozorio da se ta uloga precenjuje. Savet EU već sada ima svog stalnog predsednika i od decembra je to Belgijanac Šarl Mišel. Zato Pelinka kaže: „Predsedavanje Savetu EU je pre svega dobra prilika da se dobro predstavite. Ili da tu priliku propustite”.

Komentari5
1f0c1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ništa dobro za nas
Šta znači za region su pokazali glasajući u ponoć za "Zakon o slobodi vjeroispovjesti" u CG. I oni i Bošnjaci.
Voz Beograd-Zagreb-Split-Rijeka-Pula
То је добро за Србију.Пословни воз Београд-Загреб је још пре 50 година стизао из Београда у Загреб за непуна 4 сата.На сваких 1 сат воз је ишао ка Загребу и даље у свет.Из Марибора у Београд се стизало за 5 сати. То је било нормално време,а сада је све ненормално. Укинути граничне прелазе између Хрватске и Србије и без ЕУ је задатак за политичаре обе земље због оба народа. Извор за нове воде је: Поштовање!!!
ANTE BAN
Hrvatskoj ovo predsjedanje donosi veći ugled i trajnije sticanje boljeg imidža u EU, ali- i općenito na Zapadu! A- što se tiče okruženja, - donosi kako kome; npr.- iz izjava je bjelodano jasno da će Plenković pokušati ugurati u pristupni proces otvaranja poglavlja Sj. Makedoniju, a- ovisno o stavu Dodika i Komšića- i BiH! Za ostale, posebno Srbiju,- nije za očekivati "guranje" u EU; previše je ostalo otvorenih pitanja, da bi Plenki preko njih mogao preći!
M.M.
Hvala sto ste odani politici, sto nas duze blokirate to je bolje po nas. Kakve veze ima sa nama EU i "integracije"?
liberat
Ништа новог од стране Хрватске. Србија уопште не би се требала обазирати на Хрватску и на њихово евентуална иживљања која ће изводити против Срба и Србије. С обзиром да прогнозе говоре да ће Србија можда у ЕУ за још даљњних 10 година, довољно говоре, да ћемо само губити време са тим непријатељима који поседују доста својих фирми на тлу Србије, па се поставља питање да ли ће Србија знати одговорити на њихову патологију коју буду исказивали....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja