četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Kamerom kroz zidove

O profesiji termografer priča Saša Žilić, koji je snimao zidine manastira Sopoćani, kako bi utvrdio stanje maltera na ovoj svetinji, stanje kotlova i cevovoda u TE „Nikola Tesla”, ali i slepe miševe za potrebe izgradnje vetroparka kod Kovina
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 29.12.2019. u 20:00
Храм Светог Саве (Фотографије лична архива)

Ovo je nalik video-kameri, samo što ne prikazuje sliku onako kako je mi vidimo, već toplotu, objašnjava Saša Žilić dok pokazuje svoj alat za rad. Kako bi pojasnio o čemu je reč, usmerava objektiv ka šoljici kafe na stolu. Na displeju se ukazuju konture u svetlim i tamnim nijansama. Konkretno, sto je tamniji, što znači da je njegova temperatura niža od kafe, koja je u svetlijim nijansama, jer je tek skuvana, dakle – topla.

Žilić je po profesiji termografer, obučen za snimanje termovizijskom kamerom – uređajem koji utvrđuje nivo toplote svih objekata u koje je uperen. Budući da sve oko nas zrači nekom toplotnom energijom, od tih kamera se ništa ne može sakriti jer poput rendgena lociraju i ono što se ne vidi golim okom. Ako, na primer, iz vazduha snimamo prašumu običnom kamerom, videćemo samo nepregledne krošnje, ali ukoliko postavimo termovizijsku, ocrtaće nam se konture živog sveta skrivenog u njima. Zato ova tehnologija ima široku primenu: od snimanja zgrada kako bi se utvrdilo stanje instalacija, preko lociranja kvarova na toplovodu, do utvrđivanja brojnog stanja određenih životinjskih vrsta na nekom podneblju.

Mnoge takve zadatke je obavljao i Žilić, koji je od 2006. obavio više od hiljadu snimanja termovizijskom kamerom u najrazličitije svrhe. Tako je u blokovima Termoelektrane „Nikola Tesla” bio angažovan da ustanovi stanje kotlova, cevovoda i drugih sklopova na osnovu toplote koju emituju.

„To su najveći blokovi u Evropi, jedan od njih je visok 130 metara. Peli smo se na galerije duž njih i snimali, kako bismo evidentirali sklopove kojima je potreban remont. Isti posao smo obavili i posle remonta, da bi nadležni u elektrani videli da li je sve dobro urađeno”, ističe Žilić.

Potpuno drugačiji zadatak je imao u naselju Mramorak kod Kovina, gde je nedavno otvoren najveći vetropark na zapadnom Balkanu. Pre izgradnje tog objekta, Žilić je na lokaciji budućeg snimao kretanje – slepih miševa.

Naime, investitore je zanimalo da li postoji rizik da se vetropark ispreči pravcima svakodnevnih migracija ovih sisara.

„Budući da su slepi miševi aktivni noću, teško je pratiti ih običnom kamerom. Ali termovizijom smo mogli da uhvatimo pravce na kojima oni izleću iz sela i love”, kaže Žilić.

On je takođe za potrebe očuvanja kulturnog nasleđa snimao i zidine manastira Sopoćani, kako bi utvrdio stanje maltera na ovoj svetinji, posebno kad je reč o unutrašnjim oštećenjima, koja nisu vidljiva na površini zidova. Na tom zadatku je proveo tri dana, a budući da je radio na niskoj spoljnoj temperaturi, kaloriferom je zagrevao zidove kako bi simulirao idealne toplotne uslove.

„Kad se snima bez kalorifera, zid je hladan, a kad se zagreje, slika postaje šarena. Tamo gde su crvene tačke, malter se odlepio i postoji šupljina između njega i zida. Na tim pukotinama se emituje veća toplota, jer se vazduh u njima zadržava i greje. Zahvaljujući tim snimcima, locirane su takve šupljine koje su potom začepljene smesom koja se utiskuje između cigle i fasade”, objašnjava Žilić.

Među najzahtevnijim snimanjima mu je bio angažman u ovdašnjoj hladnjači jednog stranog lanca supermarketa. Tad je radio na minus dvadeset stepeni, ne bi li ustanovio stanje izolacije u objektu. Na nekim drugim zadacima mu se dešavalo i da ga ono što snimi potpuno iznenadi.

„Prilikom utvrđivanja stanja izolacije u Muzeju nauke i tehnike snimao sam zid s jednim prozorom, a na kameri se prikazivalo da postoje tri prozora. Zapravo, druga dva su bila odavno zazidana. Ali, zbog prolaska toplote različitog termalnog nivoa između ta dva prozora i zida kamera ih je locirala”, navodi Žilić.

Znatno kritičniji primer se desio u krugu jedne fabrike blizu Ade Ciganlije, kad je usred asfaltiranog puta njegova kamera zabeležila ogromno toplotno polje.

„Ispostavilo se da su to bile velike količine vrele vode koje su se iz fabrike izlivale u kanalizaciju. Zatečeni ovim otkrićem, u fabrici su se prisetili da je svojevremeno, baš na tom mestu, jedan kamion propao kroz asfalt, ali nisu mogli da otkriju zašto. A zapravo je ta vrela voda potkopala slojeve ispod površine, zbog čega je naizgled netaknuti asfalt na tom mestu praktično bio stanjen”, ističe Žilić.

Izložba magistarskih termalnih slika

Termovizijska kamera Saše Žilića zaslužna je i za jednu magistraturu na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

„Bilo je to 2009. godine kad mi se javio umetnik Goran Dragaš. On je tada pravio magistarski rad na FLU, na temu termalnih odraza. Zamisao mu je bila da snimim prizore koje je on osmislio, poput presipanja vruće vode iz jednog suda u drugi. To smo i učinili, pa je Dragaš potom napravio izložbu ovih svojevrsnih toplotnih slika i na taj način je magistrirao”, kaže Žilić.


Komentari4
f3038
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki
Termovizijske kamere se odavno koriste u industriji. Imam dve na poslu. Donedavno su bile veoma skupe, pa su se iznajmljivale po potrebi. Sada su im cene postale razumne. I dalje visoke da bi ih pojedinci tek tako kupovali, ali ih sada može kupiti ko se iole ozbiljnije bavi bilo kakvom industrijom, i kome trebaju više od 2-3x godišnje. Neophodne su svakom ko se bavi energetikom, toplotnim uređajima, klimama, rashladnim komorama, izolacijom, ko traži kvarove na industrijskim postrojenjima.
Србин пише ћирилицом
Скривена реклама у тексту. Сад треба сви да му звоне и траже процену како им је зграда или кућа изолирана.
predlog
Ovo bi moglo da se koristi u Beogradu u proceni kvarova na vodovodnim i toplovodnim cevima. Sigurno je bolje nego da kopaju ulice jer ne mogju da pronadju kvar.
Мика Пећинац
A u ostalim gradovima "unutrasnjosti", naravno, ovo je besmisleno. mikrokosmopolitizam.
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja