četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 29.12.2019. u 23:23 Jovana Rabrenović
INTERVJU: SINIŠA KRNETA, direktor Beogradske berze

Tržište kapitala još nije lokomotiva razvoja

(Фото Београдска берза)

Beogradska berza upravo je proslavila dva jubileja – 125 godina postojanja i 30 godina obnove rada – a njen direktor Siniša Krneta kaže da je 125 godina postojanja podsetnik o kakvoj je instituciji reč, imajući u vidu da, uz Narodnu banku Srbije, predstavlja najstarije svedočanstvo srpske ekonomske istorije. I ne samo ekonomske. Istovremeno, ovaj jubilej je i velika opomena. Naime, berza u Srbiji još nije postala deo nacionalne ekonomske jednačine u kojoj bi mogla i trebalo da bude lokomotiva ekonomskog razvoja.

Kakav je promet na berzi? Koliko je manji nego u zlatnom periodu?

Ako aludirate da je zlatni period Beogradske berze onaj od 2001. do 2007. godine, mogao bih da uzvratim da govorimo o iluziji koja je tada neosnovano stvorena, rabi se još neosnovanije i danas, zbog čega i dalje plaćamo cenu tavorenja. Naime, ni do tada ni od tada berza nije iskorišćena u svojoj primarnoj misiji: kao mehanizam koji obezbeđuje prikupljanje kapitala za finansiranje rasta i razvoja kompanija, ulaganje u inovativnost i uspešnije igranje tržišne utakmice, na domaćem i inostranom tržištu. Valja se prisetiti da nijedna privatizacija u Srbiji nije sprovedena inicijalnom javnom ponudom (engleski IPO), pa otuda i ne čudi što privatni sektor izbegava ulogu ledolomca. Naš problem nije znatno manji promet danas u poređenju s onim iz nazovi-zlatnog perioda, već nedostatak šire ponude kvalitetnog tržišnog materijala.

Zašto preduzeća izbegavaju berzu? Prošle godine je bila prva inicijalna ponudu akcija jedne kompanije, saopšteno je da je prikupljanje kapitala bilo uspešno, pa zašto druge nisu krenule njenim putem? Kakvi su uopšte efekti takvog IPO-a gde su prometi više nego minorni?

Od početka srpske tranzicije u tržišnu privredu 2001. godine do danas, na Beogradsku berzu je svojom voljom došla jedna jedina kompanija. Upravo ona koja je 2018. godine, nakon 78 godina, u Srbiji sprovela prvu inicijalnu javnu ponudu akcija (Fintel energija). Ostalih, dakle, oko 2.800 kompanija koliko ih je kroz Berzu prodefilovalo, pojavilo se silom privatizacionih propisa i to sa manjinskim paketima, gde je berza poslužila kao mehanizam dopunske konsolidacije vlasništva, čime joj je dodeljena uloga apsorbera uglavnom gorkih emocija. Osim na Beogradskoj, nijedna srpska kompanija, ni državna ni privatna, nije u međuvremenu debitovala ni na jednoj drugoj berzi ni u regionu, niti bilo gde u svetu. To mnogo govori. Projekat koji smo nedvano sproveli sa EBRD-om Srbija: IPO Go, potvrdio je svu dubinu i višeslojnost problema kojim se Beogradska berza nosila najčešće sama u poslednjih 19 godina. Naime, privatne srpske kompanije doživljavaju bankarski kredit kao gotovo unikatan izvor eksternog finansiranja. Nadalje, kod tih kompanija, odricanje od dela vlasništva zarad prikupljanja kapitala, uglavnom nije opcija za vlasnike, te se poslovni hazard čini primamljivijim. Takođe, poslovne banke su tržište kapitala do sada smatrale uglavnom konkurentskim delom finansijskog tržišta kojim apsolutno dominiraju, a bez njihovog vođstva izlazak na tržište kapitala kompanijama je neprimereno težak, gotovo nemoguć. Naposletku, gotovo sve oči uprte su u državu od koje se očekuje ledolomac velike tržišne kapitalizacije koji bi ispeglao sve eventualne neravnine uglavnom nekorišćenih propisa i svojim kvalitetom potom privukao nedostajuće institucionalne investitore. Prošlogodišnji IPO nije bio takve tektonske moći koji bi, kao usaljemljen i izolovan slučaj, sam promenio sistemski ambijent. On je više potvrda mogućnosti, hrabrosti, vizije i smelosti vlasnika, te takav kakav jeste, predstavlja istorijsko dostignuće na koje smo profesionalno ponosni.

Ove godine je Sojaprotein napustio korpu Beleks15 i sada je u toj korpi svega 10 akcija. Da li je moguće zaustaviti osipanje najboljih kompanija iz ovog referentnog indeksa?

Sojaprotein nije samo napustio indeksnu korpu, već berzu u potpunosti. To je još jedan ceh ispostavljen berzi kao posledica koncepta privatizacije, regulatornog okruženja koje favorizuje konačnu konsolidaciju vlasništva i sledstveno napuštanje tržišta. To je samo jedna u podužem nizu kompanija koje su sa Berze otišle onako kako su i došle: bez strategijske namere da koriste mehanizme tržišta kapitala za finansiranje svoje poslovne strategije. Beogradska berza ulaže vanredne napore da svoje indekse održi aktivnim, koliko god to izazovno bilo. Nažalost, bez novih komapnija na tržištu, taj proces ima svoju, sada već etabliranu putanju. Ipak, i takav, Beleks15 je od svoje najniže do najviše vrednosti tokom 2019. godine, ostvario je pozitivan raspon od preko 17 odsto.

Zagrebačka berza je pre nekoliko godina preuzela Ljubljansku, a ove nedelje je ušla u vlasničku strukturu Makedonske berze. Da li bi strani strateški partner doprineo razvoju tržišta?

Vlasničke konsolidacije najvećih berzi širom sveta su već duže od decenije realnost. Koristi takvih sinergija su se prelile i u naš deo sveta, najpre u centralnu, a evo sada i u jugoistočnu Evropu. Potpuno razumljivo, s obzirom da govorimo o poslu, reč je o brakovima iz interesa. Odatle, u ovom trenutku, ceneći stanje i formu srpskog tržišta kapitala, nije realno očekivati da bi Beogradska berza mogla da zaintrigira partnere za poslovno interesni brak. Berza već sada sprema alternativna rešenja za ono vreme u kojem će konačno imati rastući miraz.

Komentari7
6da24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mr
Крнета је неко ко је био присутан на берзи у то време 2004-2008, и врло добро зна шта је и како је било. Одлично зна и који су узроци свега тога и ако их је једва кроз зубе процедио, тачније речено неке и није. Према томе ово што сада прича је јасно да је празна прича, јер човек који је све оно прошао не може да има овакве резоне које он сада као директор саопштава. Дакле просто речено, човек седи тамо и прима плату коју очигледно није могао на другом месту да заради, тј бољу.
Das Kapital
Kakav je to kapitalizam u kome trgovina kapitalom (berza) ne radi? To onda nije kapitalizam. E, sad socijalizam, kao prohibicija na privatni kapital, to sigurno nije. I onda sta je?
nikola andric
Obligacije i akcije se kod nas ne vide kao finasiski izvori za preuzeca nego kao nepoznati nacin za formiranje imovine. Imovina se ne razlikuje od svojine dok fiksacija na svojinu stvari u fizickom smislu ometa shvatanje funkcija ''hartija od vrednosti''. Vikendice izvan gradova te putovanja u inostranstvo za farmerke i druge ''potrebe'' pokazuju gde Srbi ulazu svoj visak dohotka. Bogatstvo se vidi kao skladiste stvari dok se ''dohodovni tok'' mesecnih prihoda uopste ne vidi kao potrazivanje.
Radovanka
Naravno da sam potpuni laik,ali moje je ubedjenje da berza kod nas radi po sistemu "videla zaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu". Pa i sama privatizacija je bila pljackaska.Sa rasulom i haosom. Skoro otimacka. Namirivanje prvo onih koji su pomogli oteravanju ondasnjeg predsednika i vracanje takvih dugova. Ima jos mnogo vode da protekne ispod savskog mosta dok pocnemo da licimo na nesto. Za sada smo "ja bosiljak sadim, meni Fridrih Nice".
сивошевић
3. излобирајте да се профит на инвестиције смањи са 15 на 5%. 4. створите берзу која ради 24 сата (то нико нема) 5. дајте мало маште и смелости.. 6. привуците макар 10% муштерија из кладионица (не постоји адреналинског узбуђења као на берзи)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja