sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
INTERVJU: dr JOVAN KURBALIJA, direktor Fondacije „Diplo”

Internet nikada neće biti isti za sve

U tehnološkom hladnom ratu između SAD i Kine, Evropa može da napravi pomak u regulativi i da sa zemljama koje ne žele da se svrstavaju napravi neku vrstu trećeg bloka
Autor: Jelena Kavajaponedeljak, 30.12.2019. u 22:55
(Фо­то Di­plo Fo­un­da­tion)

Tehnološki rat dve najjače svetske sile, potezi Rusije s ciljem da stavi pod kontrolu svoj segment interneta i polemika o razvoju veštačke inteligencije obeležili su godinu za nama. Na tom planu će u 2020. verovatno prvo biti još gore pre nego što postane bolje, smatra dr Jovan Kurbalija, osnivač i direktor Fondacije „Diplo” iz Ženeve, koja je osnovana pre skoro 20 godina kako bi istraživala uticaj informacionih tehnologija na međunarodne odnose i društvo.

„Tenzije oko 5G tehnologije vrlo verovatno će se nastaviti do momenta kada ćemo morati da donesemo odluku da li ćemo koristiti sve prednosti globalne međuzavisnosti, ili ćemo se odlučiti da kao društvo idemo u dezintegraciju i fragmentaciju. Ja sam optimista jer smatram da ćemo zbog ekonomskih, političkih i ljudskih razloga doneti pravu odluku. Treba raspršiti opšte priče i doći do stvarnih interesa”, kaže srpski ekspert za digitalnu diplomatiju, donedavno koordinator visokog saveta UN za digitalnu saradnju, kojim su predsedavali Melinda Gejts i Džek Ma.

Nazivaju vas ambasadorom interneta. Kako vam trenutno izgleda globalna mreža?

Internet je nastao s velikim nadama i obećanjima i uglavnom je promenio život nabolje, ali to često zaboravimo videvši trenutne probleme. Od tehnološke nade postao je deo društva i u tom procesu je na neki način pokupio i probleme, postao je ogledalo društva. Jedna od njegovih karakteristika, da pojačava društvene pojave, postala je previše rizična i to se sve više koristi u negativne svrhe, kroz lažne vesti, na primer. U poslednjoj deceniji ubrzali su se negativni trendovi zbog uvođenja veštačke inteligencije, zbog sve jačih alata, sve većeg broja ljudi koji su onlajn i naše sve veće zavisnosti od interneta.

Kakvi su rezultati saveta UN, u kojem ste učestvovali?

Predali smo izveštaj s pet zaključaka. Prvo, omogućiti svima pristup internetu jer je trenutno samo polovina čovečanstva onlajn. Drugo, da se osnuju centri za pomoć gde će građani, kompanije, pa čak i vlade, moći da nađu rešenje za svoje digitalne probleme, od pitanja društvenih mreža i bezbednosti do e-trgovine i poreza. Treće je pitanje poštovanja ljudskih prava, pogotovo u vezi s veštačkom inteligencijom. Četvrti je pitanje poboljšanja sajber-bezbednosti, i peti je stvaranje međunarodnog tela za upravljanje digitalnim razvojem, koje mora da bude drugačije od tradicionalnog jer su danas najmoćniji igrači u sferi tehnološkog razvoja i inovacija privatne kompanije.

Odavno se upozorava na opasnost od fragmentacije interneta. Rusija je ove godine napravila značajan korak ka „nacionalizaciji” interneta. Gde su uzroci tog procesa?

Od Snoudenovih otkrića pitanje zaštite podataka dolazi u centar svetske politike jer podaci su nafta 21. veka. EU je donela Generalnu regulativu o zaštiti podataka (GDPR) podižući nivo zaštite podataka svojih građana na viši nivo, i što je mnogo značajnije, šireći evropsku regulativu širom sveta. Sve više vlada govori o tome koju vrstu podataka bi trebalo da sačuvaju na svojoj teritoriji, a koje mogu da ide preko interneta, i u tom kontekstu Rusija, i još mnogo država, pokušava da nađe balans. Na sve to, razvoj sajber-naoružanja država i sve češći i razorniji politički motivisani sajber-napadi dodatno motivišu države da omoguće „isključenje” svojih nacionalnih mreža s globalnog interneta u slučaju potrebe. Konačno, kreiranje nacionalnih mreža olakšava nadzor nad nacionalnim komunikacijama.

Pominje se mogućnost da se Rusija isključi s globalnog interneta.

Treba biti oprezan s ovakvim izjavama, mediji nekad samo pokupe naslove. Rusi su razvili sistem koji omogućava da se u mnogo država razvija. Vi tehnički možete da se izolujete, ali postoje ekonomski, bezbednosni, politički i socijalni rizici. Ne verujem da Rusija ide u tom pravcu.

Moskva kaže da je novi sistem zaštita i za slučaj da im SAD ukinu pristup internetu. Da li je to moguće?

Teoretska mogućnost postoji, ali u društvenoj realnosti je to nemoguće sprovesti. Amerikanci su uvek imali mogućnost da državama ukinu pristup internetu, čak i Srbiji u sklopu sankcija. Pa ipak, Amerika nikad nije isključila nijednu državu iako je imala pravnu, tehničku i političku moć, zato što bi to značilo urušavanje celog sistema domena koji vodi jedna međunarodna organizacija. Nešto najbliže ovoj mogućnosti bio je sudski postupak u Kaliforniji u kojem je iranska dijaspora tražila da se kontrola nad iranskim domenom prebaci od iranske vlade na iransku dijasporu. To je bio prilično ozbiljan postupak, ali sud je odbio zahtev.

Da li se na međunarodnim skupovima čuju kritike na račun toga kako Kina i Rusija vode politiku o internetu?

Postoje dve vrste kritika. Jedne su prilično pojednostavljene, ali postoje i ozbiljni razgovori o tome kako povećati zaštitu podataka, privatnosti, ljudskih prava. Postaje sve očiglednije da je internet veoma jedinstven tehnološki, ali veoma različit sociološki. Vi ne možete primeniti ista pravila u SAD i u Evropi, da ne govorimo o Kini i arapskim državama. Nedavno je pravljena anketa o tome koga treba da usmrti autonomno vozilo u situaciji da mora da bira: majku sa detetom, starijeg čoveka ili biznismena. U Evropi bi većina ljudi spasila majku i dete. U azijskim državama, pogotovo Kini, većina bi zaštitila starije ljude.

Znači, iluzorno je težiti tome da internet bude jednak za sve?

Tehnološki će verovatno ostati isti za sve, i to bi bilo odlično, ali će pravila korišćenja biti različita, i što više bude ulazio u društveno tkivo, toliko će pravila biti drugačija. Ovo se već dešava sa GDPR-om, ili s veštačkom inteligencijom, jer se kroz nju prikazuje odraz društvenih vrednosti. Potrebno je mnogo mudrosti da sačuvamo zajednički internet, njegove ekonomske i komunikacijske potencijale i ljudska prava, ali u isto vreme moramo da prilagodimo regulativu kulturnim kontekstima država. Ja sam zagovornik ozbiljnih razgovora umesto senzacionalizma koji često nose novinski naslovi zamagljujući suštinska pitanja. Postoje zloupotrebe i politička cenzura, to je realnost, ali ne treba sve trpati u isti koš.


Komentari2
155c0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
Na njihovom web sajtu stoji da su osnivaci Vlada Svajcarske i Vlada Malte.Eh sto ti je Internet?Hehe
SrdjanM
Piše gore nešto o naslovima, ali džaba. Founded i established su dva različita pojma, mada je tačno da je Kurbalija osnovao GIP pod pokroviteljstvom i švajcarske vlade a da je samo jedan od osnivača Diplo i sada samo jedan od direktora.
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja