četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 02.01.2020. u 12:00 Aleksandra Mijalković
NE SAMO O POSLU: Katarina Žutić

Buntovnica na sceni i u životu

Poznata glumica se odnedavno oprobala i kao pozorišna rediteljka komadom „Noževi u kokoškama” u kojem, pored ostalog, ukazuje na položaj žene u patrijarhalnoj i zatucanoj sredini
Катарина Жутић (Фотографије Н. Неговановић)

Dve decenije nakon svoje diplomske predstave „Preferans” – zasnovane na romanima „Bele noći” i „Braća Karamazovi” Fjodora Mihajloviča Dostojevskog – koja je dve sezone igrana u Beogradskom dramskom pozorištu, glumica Katarina Žutić se oprobala kao rediteljka. Komad „Noževi u kokoškama” Dejvida Harovera postavila je na scenu Ateljea 212 kao svoju master predstavu za Fakultet dramskih umetnosti. Premijera je bila u septembru.

– Ovaj me je komad na prvo čitanje osvojio načinom pripovedanja, trilerom u osnovi, bajkovitom i basnolikom atmosferom i feminističkom idejom koja se krije iza kritike jednog slabo razvijenog, kvazisrednjovekovnog društva. Predstava ima i elemente fantastike, horora i na neki način groteske, ako uzmemo u obzir lik Poni Viljema koji je poput kentaura „pola čovek, pola konj” i u svom „vlasništvu” drži Mladu Ženu – objašnjava Katarina.

Ta bezimena Mlada Žena, sputana lošim brakom i teškim seoskim životom, zaljubljuje se u Mlinara, uz koga počinje da otkriva jedan drugačiji svet... ali ipak ne uspe da se odvoji od sopstvene skučenosti i strahova. Iako ima potrebu da osvoji slobodu govora i mišljenja, jednostavno nema ideju šta joj sloboda zaista pruža.

– Zbog toga se komad i zove „Noževi u kokoškama”. Naime, kokoška je ptica koja ima krila, ima sve uslove da poleti, a ipak to ne čini jer ne veruje da je tako nešto moguće. U komadu su, kao i u naslovu, prisutni noževi: dva muška lika, postavljena u dijametralnoj suprotnosti. S jedne strane muž, oličenje patrijarhata, lokalne moći i animalne snage, a sa druge lažni prorok, umetnik i revolucionar. Priča o bezimenoj ženi, kao problem nasleđa savremenog društva, nadilazi kontekst komada i tiče se rodne i klasne nejednakosti, mizoginije, ksenofobije i drugih nepravdi sa kojima se i dan-danas suočavamo – ukazuje rediteljka.

Kako dodaje, predstava bi trebalo da razdrma i probudi žene u našem društvu jer im se na ovom pozorišnom primeru pruža prilika da shvate da mogu da se oslobode stega na koje, često, svojevoljno pristaju, da razviju svoja metaforična krila i same stvaraju svet u kojem žele da žive.

Pauza za „Kamikaze”

Snažna feministička komponenta, prisutna u predstavi, svojstvena je Katarini Žutić. Mnogo puta u životu svojim je izjavama i postupcima pokazala otpor stereotipima i ograničenjima vezanim za položaj žene u našem društvu, onim tradicionalnim, ali i ovim savremenijim – recimo, da kao uspešna glumica bude deo srpske „estrade”.

Umesto svega toga, buntovna Katarina je odlučila da, uz sjajne uloge koje su joj donele i nekoliko nagrada, pre nekoliko godina počne da svira bas gitaru i peva u bendu „Kamikaze” (sa svojim partnerom Nemanjom Aćimovićem, bubnjarom, i gitaristom Ninoslavom Filipovićem). Ideja sa kojom je, kako kaže, krenula u osnivanje benda bila je da pokuša da skrene pažnju na probleme koji se tiču ekologije, naš neodgovoran odnos prema prirodi, nesvesni koliko je zagađujemo.

A onda se vratila na FDU i završila master studije režije. Uz ostale „tekuće” glumačke poslove...

– Trenutno, na žalost, nemam vremena da se bavim muzikom u smislu da idem sa bendom na probe i sve što uz to ide, pisanje tekstova, vežbanje svirke i pevanja... Drugi problem je što naš gitarista trenutno radi na brodu i putuje oko južnoameričkog kontinenta. Tako da ćemo sa „Kamikazama” sada malo sačekati – priznaje Katarina.

I novi rediteljski poduhvat će morati da sačeka.

– Imam puno posla i kradem vreme kako bih u miru čitala komade i našla sledeću moguću dramu koju bih radila. Još tragam za odgovarajućim tekstom. On mora da me osvoji, da u sebi sadrži temu koja se, pre svega, tiče mene, da bi kasnije mogla da se tiče i publike kad bude gledala predstavu – navodi.

Osim predstave koju je režirala, sezona je za nju ove godine bila „udarnička”, od premijere predstave „Selestina” u režiji Milana Neškovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (gde igra Elisiju), do završetka snimanja filma „Očevi slobode” reditelja Darka Bajića, u kojem igra ćerku Svetozara Miletića – prava uloga za Katarinu, jer je Milica istorijska ličnost, jedna od prvih borkinja za ženska prava na našim prostorima početkom dvadesetog veka.

Prvi put kao – baka

– Upravo snimam seriju u Smart produkciji kojoj je naslov „Tate” i počeće da se emituje na TV Prvoj u januaru 2020. Prvi put igram baku devojčici od šest godina. Ruža je jedan od glavnih negativaca, neka duhovita verzija veštice. Serija je „dramedija”, kombinacija komedije i drame. Raduje me taj posao, potpuno sam mu posvećena. Planirano je da snimamo šest meseci i biće puno epizoda – kaže naša sagovornica.

Posmatrajući njeno mladalačko lice uokvireno crnim šiškama, gotovo nepromenjeno od vremena kad se, kao devojčica, prvi put pojavila pred publikom, teško je poverovati da će se „fatalna Kaja” pojaviti kao nečija – baka!

Katarina Žutić je, inače, stalna članica Ateljea 212 od 1998. godine, a gledaoce (i priznanja) osvojila je ulogama na matičnoj sceni i mnogim drugim pozorišnim, filmskim i televizijskim likovima. Pamtimo je, pored ostalog, kao Ernu u predstavi „Kazimir i Karolina” (Sterijina nagrada i nagrada za najbolju epizodnu ulogu na međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci), Lizu u filmu „Vizantijsko plavo” (nagrada Carica Teodora), krčmaricu Mirandolinu u istoimenom komadu (nagrada za najbolju ulogu na „Danima komedije” u Jagodini), Zozi u „Nebeskoj udici” (nagrada za najbolju epizodnu ulogu na filmskom festivalu u Nišu), Katu u predstavi „Nevaljala princeza” (nagrada za najbolju žensku ulogu na dečjem festivalu u Kotoru)...

Postoji li neki lik koji (još) nije imala prilike da igra, a želela bi?

– Nikada nisam unapred razmišljala o tome koju bih ulogu volela da igram, jednostavno sam igrala ono što mi je bilo ponuđeno. To se možda može nazvati manjkom ambicije, ali ipak ne mislim tako. Mnogo mi se puta u životu dešavalo da nešto što želim ne dobijem, koliko god se oko toga trudila, pa se zapravo na taj način čuvam razočaranja – priznaje Katarina.

Mama, tata i Muci

Sarađivala je sa mnogim sjajnim dramskim umetnicima, među njima našli su se i njeni roditelji Svetlana Bojković i Miloš Žutić.

– Sa majkom sam igrala nekoliko puta, ali je svakako najznačajnija bila predstava „Sabrane priče” Donalda Margulisa koja se više od sto puta izvodila na maloj sceni Ateljea 212. Sa tatom sam se našla u filmu „Vizantijsko plavo”, ali nismo imali dijalog, mada smo imali jednu zajedničku scenu – navodi Katarina.

Kao dete glumaca, a još lepa i talentovana, nekako kao da se podrazumevalo da će i ona krenuti njihovim stopama...

– Roditelji su me često vodili na probe, one su bile sastavni deo mog odrastanja. Sećam se starog salona u JDP-u, Pljake kako me plaši da je kapetan Kuka, dok je papagaj uvek imao neka važnija posla nego da trenutno bude sa njim. Sećam se i toplih sendviča sa koka-kolom u starom bifeu Ateljea 212 i Radmilovićevih i Gaginih šala kojima smo se smejali do suza. Pamtim viršle u Zemunskom narodnom pozorištu, posle plivanja, kada me je tata vodio tamo na probe, pa stari fundus Narodnog pozorišta na Trgu republike pred predstavu „Lenjin, Staljin, Trocki” i Petra Banićevića koji je bezuspešno pokušavao da me uplaši jakom šminkom koju mu je radio čuveni Nihiz... – seća se umetnica.

Kada je došlo vreme da se upiše na fakultet, kaže Katarina, otac ju je odveo na probu „Bele kafe” u JDP. Režiser je bio Branko Pleša.

– Ovog puta nisam sedela u salonu, prisustvovala sam probi. Pomislila sam dok je Pleša davao uputstva glumcima: Pa ja bih ovo lako umela da radim! Tako sam odlučila da studiram glumu. Tata me je, doduše, pitao da li sam razmišljala o režiji, ali tada uopšte nisam razumela šta je režija, to mi je tek kasnije postalo jasno – priznaje Katarina.

Dodaje da je još jedna osoba, osim mame i tate, imala veliki uticaj na razvoj njene ličnosti, a to je bio njen očuh, veliki reditelj Muci Draškić.

– On je, kao i moji roditelji, kod mene podsticao maštu, originalnost, samostalno razmišljanje i razvijanje sopstvenog ukusa. Bio je izuzetno duhovit i unutar tog velikog i fizički krupnog čoveka uvek sam mogla da prepoznam nestašnog, maštovitog dečaka i mog dragog drugara. Mama je oduvek bila „štreber”, morao je da se zna red, bila je čvrsta i stroga u mom vaspitavanju, a Muci je tu strogost pomalo ublaživao, ne u smislu da me pušta da uradim nešto što je mama branila, nego da šalom olakša ono što je svakako moralo biti urađeno – priča glumica.

Kad, sa ovog mesta gde se sada nalazi, baci pogled unazad, da li je zadovoljna onim što je dosad uradila, da li je ostvarila sve o o čemu je maštala?

– Svakako u ovom trenutku mislim da sam skoro sve što sam kao dete želela da budem uspela i da postignem. Naravno, uvek postoje neostvareni snovi, ali takav je život. Nikome se ne ispune baš sve želje – prihvata Katarina.

Fotografije u „Plejboju“

Sa 32 godine Katarina se slikala za srpsko izdanje „Plejboja”. Neke je time veoma iznenadila, gotovo naljutila, drugi su ocenili da je takva „provokacija” sasvim u skladu sa Kajinom buntovničkom prirodom, a većina je jednostavno uživala u umetničkim fotografijama jedne lepe žene.

„Meni je bilo važno da se – usudim”, kaže Katarina, i dodaje da je obnažene fotografije u „Plejboju” pratila činjenica da je ekipa sa kojom je radila bila vrhunska: fotograf Marko Krunić, režiser Miloš Lolić, kostimografkinja Marija Jelisijević, šminker Aleksandar Đikić, autorka teksta Isidora Bjelica.

– Bila je to neka vrsta buntovničkog iskoraka u javnosti, a pobuna je značajna i za mene kao umetnika, i za pozorišnu umetnost uopšte. Ona ukazuje na društvene nepravde, poremećaje, greške... Pozorišna scena je mesto na kojem se iznosi kritika i začinje seme promene. U suprotnom nema svrhe baviti se pozorištem, njegova uloga nije da bude (isključivo) dopadljivo i zabavno. Čak i u srednjem veku, kada je pozorište bilo zabranjeno i desetkovano crkvenim zakonima, postojali su ulični „lakrdijaši”, oni su kritikovali moćnike. Bunt je uvek postojao, pogotovo u vreme najvećih pogroma u istoriji – naglašava umetnica.

Kajin feminizam

Feminizam je kao pokret ili težnja često pogrešno shvaćen. Mnogi ga vide kao borbu protiv muškog pola, ali to je greška, on je borba za pravednije društvo gde će se poslovi koje rade žene i muškarci podjednako vrednovati, ne samo finansijski. Kod nas je uvreženo da je ženina dužnost da održava kuću i gaji decu, u tome nema ništa loše ako to ženu ispunjava, ali ako ona želi da se usavršava u svom poslu za to nema dovoljno vremena, pa je prinuđena da bira. Taj izbor je jedan od razloga bele kuge sa kojom smo suočeni. U teoriji to bi se lako moglo rešiti kada bi se kućne obaveze podelile između bračnih drugova, međutim kod nas muževi uglavnom nemaju nameru da to čine. O tome donekle govori i predstava koju sam režirala, apelujući na žene da se usude da rade stvari koje ih ispunjavaju, a ne samo one koje se od njih očekuju.

Komentari1
fa748
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ss
Uprkos uvrezenom misljenju, da bi bila dobar glumac, zaista nije presudno da bude "lepa", kako ste napisali, vec prvenstveno talentovana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja