Po izboru članova Sportske rubrike „Politike” (urednik Ratko Pavlović, zamenik urednika Vojislav Nedeljković, komentator Aleksandar Miletić, Ivan Cvetković, Mirko Stojaković, Marjan Kovačević, Goran Kovačević i Dragan Todorović), koja je prva u Jugoslaviji počela s izborom najboljeg sportiste, u Srbiji su 2019. obeležili Novak Đoković i odbojka.
Naš najbolji teniser je trijumfovao na turnirima u Melburnu i Vimbldonu, a odbojkaške reprezentacije Srbije (i muška i ženska) najbolje su na našem kontinentu. Ipak, jači utisak su ostavili odbojkaši.
Pred nama je olimpijska 2020. Najveće sportsko takmičenje na svetu, čiji će domaćin posle 56 godina ponovo da bude Tokio iznedriće bez ikakve sumnje sportske junake godine. Svako zlato sija najsjajnije, ali ono olimpijsko oduvek je na najvećoj ceni.
Činilo se da je Novak Đoković u svojoj prebogatoj karijeri postigao sve što može živ čovek i da prosto nema šta više da postigne, a da to već nekad nije ostvario. Izuzev, razume se, da udara, što bi se reklo, nove „recke” posle svakog narednog trijumfa na nekom od najvećih teniskih turnira.
Tako je počeo 2019. Sedmi put je bio najbolji u Melburnu. Niko nikada nije više puta pobedio tamo, a igra se još od 1905. Pre toga je bio šampion 2008, 2011, 2012, 2013, 2015. i 2016. Ostavio je, po svemu sudeći, zauvek iza sebe Australijanca Roja Emersona, rekordera po broju trijumfa u takozvanoj amaterskoj eri i to pri njenom kraju (1961, 1963, 1964, 1965, 1966. i 1967) i Švajcarca Rodžera Federera, koji je pre našeg asa važio za najvećeg na svetu (2004, 2006, 2007, 2010, 2017. i 2018).
U finalu je nadvisio i istoriju i još jednog velikana savremenog tenisa. Savladao je Španca Rafaela Nadala sa 6:3, 2:6, 6:3.
Ali, ono o čemu će se, kako je opšte mišljenje u svetu, pamtiti vo veki vekova ipak je Vimbldon. Na najstarijem, najčuvenijem, najvećem, najuglednijem i tih naj može da se ređa, tako reći, u nedogled, trijumfovao je u finalu, koje bi epski pevač mogao da uporedi s borbom Marka Kraljevića i Muse Kesedžije, koja je trajala letnji dan do podne i u kojoj ih je „pjena popanula”. U toj junačkoj pesmi je mnogo toga njen tvorac nakitio, ali kada su se Novak Đoković i Rodžer Federer namerili jedan na drugoga u glavnoj areni Sveengleskog teniskog i kroket kluba svi smo bili svedoci kako je to kad udari junak na junaka. Pred našim očima se odvijao dvoboj za koji je borba gladijatora dečja igra. Verovatno nije bilo gledaoca koji od gledanja nije bio na ivici snage, a Đoković i Federer su se neznano otkuda napajali da bi prešli granicu onoga što do tada niko ne bi poverovao da može da se izdrži i da se pri tome igra na najvišem nivou.
Na našu radost Novak Đoković je nadmašio onoga, koji je najviše puta u Vimbldonu osvojio pobednički pehar. Federeru se posle trijumfa 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009. i 2012. vratila snaga kao Baš-Čeliku, pa je bio nepobediv i, 2017, a, eto, i 2019. je rušio sve pred sobom dok nije naišao na našeg junaka, koji je izašao kao pobednik iz igre ili borbe s protivnikom, samim sobom i zakonima prirode u kojoj su falila samo još tri minuta, pa da traje punih pet sati!? Otkako je gavran pocrneo, a u tom londonskom predgrađu se igra od 1877, nije vođen duži dvoboj.
Đokoviću je to bilo peto slavlje na nezvaničnom svetskom prvenstvu. Pre toga je bio pobednik 2011, 2014, 2015. i 2018. Između njega i Federera su, sa po sedam trijumfa, Britanac Vilijam Renšou, koji je to ostvario još u pretprošlom veku (1881, 1882, 1883, 1884, 1885, 1886. i 1889) i Amerikanac Pit Sampras (1993, 1994, 1995, 1997, 1998, 1999. i 2000). Da ništa drugo nije postigao u tenisu ovo bi bilo dovoljno da bude zanavek zapamćen.
Iza Đokovića su odbojkašica i odbojkaš, predstavnici kolektivnih sportova, ali čiji je doprinos toliko veliki da je i Evropska odbojkaška konfederacija (CEV) zvanično priznala da od njih nije imala bolje u 2019.
Tijana Bošković ima samo 22 godine, a već je treći put uzastopno proglašena za najbolju odbojkašicu Evrope. Razume se, u timskim sportovima jedan vanserijski igrač nije dovoljan da se osvajaju trofeji, ali u našoj reprezentaciji, s kojom nas je ponovo obradovala zlatnom medaljom na evropskom prvenstvu, između njih je i titula svetskog prvaka, ona je alem-kamen.
Odbojkašku godinu o kakvoj se mašta upotpunio je Uroš Kovačević. I njega je CEV takođe proglasio za najboljeg u 2019. U seniorsku reprezentaciju je ušao sa 16 godina (sada ima 26). Kao izrazito darovit igrač s Aleksandrom Atanasijevićem se našao u ekipi, koja je 2011. bila evropski seniorski prvak. Ove godine su njih dvojica ponovo došli do istog trofeja, ali su sada imali glavne uloge.
Nenadano slavlje, ali potpuno zasluženo: odbojkaši kao prvaci Evrope na pobedničkom postolju u Parizu (Foto EPA-EFE/Yoan Valat)
Kovačević je od kada je počeo da igra bio odbojkaški dragulj, ali sve do ove godine nije zasijao punim sjajem. Nekako je bio na svoju ruku. Dragocen, ali... Sada je suvo zlato.
Dobru godinu su imali i rvači Mate Nemeš, Mihail Kadžaja (bronza na Svetskom prvenstvu), džudista Nemanja Majdov (bronza na Svetskom prvenstvu), kajakaš Strahinja Stevanović (srebro na Evropskom prvenstvu), fudbaler Dušan Tadić (u idealnom timu Lige šampiona), košarkaš Nikola Jokić (najbolji centar NBA lige), vaterpolista Filip Filipović (najbolji igrač Svetske lige)...
Nesagledivo je veliki uspeh da se bude najbolji u Evropi, a pogotovo da se to u isto vreme ostvari i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Našoj odbojci je to 2019. pošlo za rukom. Bez obzira na sve nevolje, koje stoje pred malom zemljom kakva je Srbija, i sa svim teškoćama koje joj stoje na putu, ona je ponovila isti takav podvig ostvaren 2011.
Trijumf odbojkašica je, ruku na srce, nekako i očekivan. One su svetska velesila i to potvrđuju iz godine u godinu. Ova generacija je 2016. bila olimpijski vicešampion, 2017. evropski prvak, a 2018. i svetski. Tijana Bošković, Brankica Mihajlović, Maja Ognjenović, Stefana Veljković, Jelena Blagojević, Bojana Milenković, Silvija Popović, Mina Popović, Bjanka Buša, Ana Bjelica, Maja Aleksić, Teodora Pušić, Katarina Lazović i Slađana Mirković su bez poraza sačuvale tron. U grupi su bile bolje od Finske (3:0), Bugarske (3:1), Francuske (3:1), Grčke (3:0) i domaćina Turske (3:1), u osmini finala od Rumunije (3:0), u četvrtfinalu opet od Bugarske (3:0), u polufinalu od Italije (3:1) i u finalu od ponovo od Turske (3:2).
E, taj okršaj za zvanje najboljeg u Evropi nam je pojeo živce, ali, neka, zbog toga je i velika pobeda još slađa. Peti set, na kraju iscrpljujuće borbe u kojoj, kako je to rekao selektor Zoran Terzić, nisu mogli da čuju jedni druge, jer je domaća publika napravila takvu halabuku, završio se 15:13 za Srbiju.
Ipak, u ovom našem izboru odbojkaši su ispred svojih koleginica. Možda nam izgleda da njihovo zlata ima više karata, jer se nije naslućivalo. Za razliku od odbojkašica, koje su pre Evropskog prvenstva izborile mesto na Olimpijskim igrama u Tokiju, odbojkašima to nije pošlo za rukom. Posle tog neostvarenog cilja promenjen je i selektor. Slobodan Kovač nije imao vremena da išta menja, jer je spisak igrača za Evropsko prvenstvo već bio poslat i mogućnosti za neko kadrovsko osveženje nije bilo. Ispostavilo se da i s takvom posadom Srbija može da uzleti više od bilo koga na Starom kontinentu.
Uroš Kovačević, Aleksandar Atanasijević, Marko Podraščanin, Srećko Lisinac, Nemanja Petrić, Marko Ivović, Nikola Jovović, Neven Majstorović, Petar Krsmanović, Dražen Luburić, Aleksandar Okolić, Lazar Ćirović, Nikola Peković i Vuk Todorović su bili bolji od Nemaca (3:0), Slovaka (3:0), Španaca (3:1), domaćina Belgijanaca (3:0) i Austrijanaca (3:0), u Antverpenu još i u osmini finala od Čeha (3:0) i u četvrtfinalu od Ukrajinaca (3:2), pa onda u Parizu u polufinalu od Francuza (3:2) i u finalu od Slovenaca (3:1).
Umeli su protiv Ukrajine da nađu izlaz kada se učinilo da su zašli u bespuće, da budu jači od jakih Francuza, da potpuno razoružaju Slovence, iako se po jutra ne bi reklo da će dan da bude baš lep.
Naša reprezentacija je delovala toliko moćno da je CEV proglasio Kovača za trenera nad trenerima u 2019. A pred odbojkašima Srbije je još teži ispit – bitka u Berlinu za odlazak u Tokio. Ako iskoriste tu poslednju šansu da se domognu olimpijske vize, onda bi i 2020. mogla da nam donese veliku radost.
Treće mesto na našoj listi zauzele su košarkašice, koje su 2019. bile treće u Evropi. Na šampionatu našeg kontinenta u Zrenjaninu su pobedile Belorusiju (55:53), Rusiju (77:63) i Belgiju (70:66). U Beogradu su u četvrtfinalu savladale Švedsku (87:49), u polufinalu su izgubile od pobednika turnira Španije (71:66), a u meču za bronzu su bile bolje od Velike Britanije (81:55).
Među košarkašicama, koje su osvojile medalju jedna se izdvaja kao fenomen. To je Jelena Bruks (devojačko Milovanović), jer se samo tri meseca pre toga – porodila!? Pored nje zaslužne su Ana Dabović, Sonja Petrović, Saša Čađo, Aleksandra Stanaćev, Dragana Stanković, Nikolina Milić, Aleksandra Crvendakić, Dajana Butulija, Nevena Jovanović, Maja Škorić i Maja Miljković (selektor Marina Maljković).
Od naših ekipa zapažen učinak su imali još vaterpolisti (pobednici Svetske lige, čime su se kvalifikovali na Olimpijske igre), košarkaši 3 h 3 (evropski prvak), fudbaleri Crvene zvezde (plasman u Ligu šampiona) i Partizana (plasman u Ligu Evrope), odbojkaši Vojvodine (plasman u Ligu šampiona), hokejaši (plasman u svetsku Prvu diviziju), džudisti Crvene zvezde (treći u Ligi šampiona)...
Najboljih 10 pojedinačno
1. Novak Đoković 73
2. Tijana Bošković 69
3. Uroš Kovačević 64
4. Nikola Jokić 45
5. Nemanja Majdov 44
6. Mate Nemeš 35
7. Mihail Kadžaja 31
8. Dušan Tadić 30
9. Strahinja Stevanović 23
10. Filip Filipović 14
Najboljih 10 ekipno
1. Odbojkaši 80
2. Odbojkašice 72
3. Košarkašice 61
4. Vaterpolisti 47
5. Košarkaši 3h3 45
6. FK C. zvezda 39
7. FK Partizan 32
8. OK Vojvodina 26
9. Hokejaši 18
10. DžK C. zvezda 8
Dosadašnji pobednici
Pojedinci
1953. Perica Vlašić (veslanje)
1954. Dolinar, Harangozo (st. tenis)
1955. Bernard Vukas (fudbal)
1956. Franjo Mihalić (atletika)
1957. Božidar Komac (vazduhoplovstvo)
1958. Stanko Lorger (atletika)
1959. Duje Smoljanović (kuglanje)
1960. Radivoj Korać (košarka)
1961. Miroslav Cerar (gimnastika)
1962. Miroslav Cerar (gimnastika)
1963. Miroslav Cerar (gimnastika)
1964. Miroslav Cerar (gimnastika)
1965. Branislav Lončar (streljaštvo)
1966. Vera Nikolić (atletika)
1967. Ivo Daneu (košarka)
1968. Đurđa Bjedov (plivanje)
1969. Dragan Džajić (fudbal)
1970. Desanka Perović (streljaštvo)
1971. Vera Nikolić (atletika)
1972. Mate Parlov (boks)
1973. Marijan Beneš (boks)
1974. Mate Parlov (boks)
1975. Nenad Stekić (atletika)
1976. Matija Ljubek (kanu)
1977. Šaban Seidi (rvanje)
1978. Dražen Dalipagić (košarka)
1979. Miodrag Perunović (boks)
1980. Slobodan Kačar (boks)
1981. Borut Petrič (plivanje)
1982. Bojan Križaj (smučanje)
1983. Borut Petrič (plivanje)
1984. Šaban Trstena (rvanje)
1985. Ljubiša Simić (boks)
1986. Rok Petrovič (smučanje)
1987. Jasna Šekarić (streljaštvo)
1988. Jasna Šekarić (streljaštvo)
1989. Mateja Svet (smučanje)
1990. Topić (atletika) i Kukoč (košarka)
1991. Monika Seleš (tenis)
1992. Monika Seleš (tenis)
1993. bez izbora
1994. Jasna Šekarić (streljaštvo)
1995. Aleksandar Đorđević (košarka)
1996. Aleksandra Ivošev (streljaštvo)
1997. Nikola Grbić (odbojka)
1998. Dejan Bodiroga (košarka)
1999. Dejan Bodiroga (košarka)
2000. Vladimir Grbić (odbojka)
2001. Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2002. Dejan Bodiroga (košarka)
2003. Milorad Čavić (plivanje)
2004. Jasna Šekarić (streljaštvo)
2005. Danilo Ikodinović (vaterpolo)
2006. Olivera Jevtić (atletika)
2007. Novak Đoković (tenis)
2008. Milorad Čavić (plivanje)
2009. Milorad Čavić (plivanje)
2010. Zorana Arunović (streljaštvo)
2011. Novak Đoković (tenis)
2012. Milica Mandić (tekvondo)
2013. Emir Bekrić (atletika)
2014. Novak Đoković (tenis)
2015. Novak Đoković (tenis)
2016. Davor Štefanek (rvanje)
2017. Milica Mandić (tekvondo)
2018. Novak Đoković (tenis)
2019. Novak Đoković (tenis)
Ekipe
1964. Vaterpolisti
1965. Strelci
1966. Košarkaši
1967. Košarkaši
1968. Vaterpolisti
1969. Košarkaši
1970. Košarkaši
1971. Košarkaši
1972. Rukometaši
1973. Košarkaši
1974. Rukometaši
1975. Košarkaši
1976. Kuglaši
1977. Košarkaši
1978. Košarkaši
1979. Alpinisti
1980. Košarkaši
1981. Košarkaši
1982. Ljubek, Nišović (kanu)
1983. Šurbek, Kalinić (st. tenis)
1984. Ljubek, Nišović (kanu)
1985. Cibona (košarka)
1986. Rukometaši
1987. Vaterpolisti
1988. Vaterpolisti
1989. Košarkaši
1990. Košarkaši
1991. C. zvezda (fudbal)
1992. Partizan (košarka)
1993. bez izbora
1994. bez izbora
1995. Košarkaši
1996. Košarkaši
1997. Košarkaši
1998. Košarkaši
1999. Odbojkaši
2000. Odbojkaši
2001. Vaterpolisti
2002. Košarkaši
2003. Vaterpolisti
2004. Vaterpolisti
2005. Vaterpolisti
2006. Vaterpolisti
2007. Odbojkašice
2008. Vaterpolisti
2009. Vaterpolisti
2010. Teniseri
2011. Odbojkašice
2012. Vaterpolisti
2013. Rukometašice
2014. Košarkaši
2015. Vaterpolisti
2016. Vaterpolisti
2017. Odbojkašice
2018. Odbojkašice
2019. Odbojkaši
