utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 03.01.2020. u 11:06 Ivan Cvetković
„POLITIKIN” IZBOR NAJBOLjIH SPORTISTA I EKIPA

Godina Đokovića i odbojke

Naš najbolji teniser 2019. postao rekorder po broju trijumfa na turniru u Melburnu, a u Vimbldonu pobedio u najdužem finalu u njegovoj istoriji. – Odbojkašice nastavile da osvajaju zlato, a jači utisak od njih ostavile su samo njihove kolege odbojkaši, takođe evropski prvaci
Финале какво Вимблдон није видео: Новак Ђоковић после историјског меча (Фото EPA-EFE/Nic Bothma)

Po izboru članova Sportske rubrike „Politike” (urednik Ratko Pavlović, zamenik urednika Vojislav Nedeljković, komentator Aleksandar Miletić, Ivan Cvetković, Mirko Stojaković, Marjan Kovačević, Goran Kovačević i Dragan Todorović), koja je prva u Jugoslaviji počela s izborom najboljeg sportiste, u Srbiji su 2019. obeležili Novak Đoković i odbojka.

Naš najbolji teniser je trijumfovao na turnirima u Melburnu i Vimbldonu, a odbojkaške reprezentacije Srbije (i muška i ženska) najbolje su na našem kontinentu. Ipak, jači utisak su ostavili odbojkaši.

Pred nama je olimpijska 2020. Najveće sportsko takmičenje na svetu, čiji će domaćin posle 56 godina ponovo da bude Tokio iznedriće bez ikakve sumnje sportske junake godine. Svako zlato sija najsjajnije, ali ono olimpijsko oduvek je na najvećoj ceni.

Činilo se da je Novak Đoković u svojoj prebogatoj karijeri postigao sve što može živ čovek i da prosto nema šta više da postigne, a da to već nekad nije ostvario. Izuzev, razume se, da udara, što bi se reklo, nove „recke” posle svakog narednog trijumfa na nekom od najvećih teniskih turnira.

Tako je počeo 2019. Sedmi put je bio najbolji u Melburnu. Niko nikada nije više puta pobedio tamo, a igra se još od 1905. Pre toga je bio šampion 2008, 2011, 2012, 2013, 2015. i 2016. Ostavio je, po svemu sudeći, zauvek iza sebe Australijanca Roja Emersona, rekordera po broju trijumfa u takozvanoj amaterskoj eri i to pri njenom kraju (1961, 1963, 1964, 1965, 1966. i 1967) i Švajcarca Rodžera Federera, koji je pre našeg asa važio za najvećeg na svetu (2004, 2006, 2007, 2010, 2017. i 2018).

U finalu je nadvisio i istoriju i još jednog velikana savremenog tenisa. Savladao je Španca Rafaela Nadala sa 6:3, 2:6, 6:3.

Ali, ono o čemu će se, kako je opšte mišljenje u svetu, pamtiti vo veki vekova ipak je Vimbldon. Na najstarijem, najčuvenijem, najvećem, najuglednijem i tih naj može da se ređa, tako reći, u nedogled, trijumfovao je u finalu, koje bi epski pevač mogao da uporedi s borbom Marka Kraljevića i Muse Kesedžije, koja je trajala letnji dan do podne i u kojoj ih je „pjena popanula”. U toj junačkoj pesmi je mnogo toga njen tvorac nakitio, ali kada su se Novak Đoković i Rodžer Federer namerili jedan na drugoga u glavnoj areni Sveengleskog teniskog i kroket kluba svi smo bili svedoci kako je to kad udari junak na junaka. Pred našim očima se odvijao dvoboj za koji je borba gladijatora dečja igra. Verovatno nije bilo gledaoca koji od gledanja nije bio na ivici snage, a Đoković i Federer su se neznano otkuda napajali da bi prešli granicu onoga što do tada niko ne bi poverovao da može da se izdrži i da se pri tome igra na najvišem nivou.

Na našu radost Novak Đoković je nadmašio onoga, koji je najviše puta u Vimbldonu osvojio pobednički pehar. Federeru se posle trijumfa 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009. i 2012. vratila snaga kao Baš-Čeliku, pa je bio nepobediv i, 2017, a, eto, i 2019. je rušio sve pred sobom dok nije naišao na našeg junaka, koji je izašao kao pobednik iz igre ili borbe s protivnikom, samim sobom i zakonima prirode u kojoj su falila samo još tri minuta, pa da traje punih pet sati!? Otkako je gavran pocrneo, a u tom londonskom predgrađu se igra od 1877, nije vođen duži dvoboj.

Đokoviću je to bilo peto slavlje na nezvaničnom svetskom prvenstvu. Pre toga je bio pobednik 2011, 2014, 2015. i 2018. Između njega i Federera su, sa po sedam trijumfa, Britanac Vilijam Renšou, koji je to ostvario još u pretprošlom veku (1881, 1882, 1883, 1884, 1885, 1886. i 1889) i Amerikanac Pit Sampras (1993, 1994, 1995, 1997, 1998, 1999. i 2000). Da ništa drugo nije postigao u tenisu ovo bi bilo dovoljno da bude zanavek zapamćen.

Iza Đokovića su odbojkašica i odbojkaš, predstavnici kolektivnih sportova, ali čiji je doprinos toliko veliki da je i Evropska odbojkaška konfederacija (CEV) zvanično priznala da od njih nije imala bolje u 2019.

Tijana Bošković ima samo 22 godine, a već je treći put uzastopno proglašena za najbolju odbojkašicu Evrope. Razume se, u timskim sportovima jedan vanserijski igrač nije dovoljan da se osvajaju trofeji, ali u našoj reprezentaciji, s kojom nas je ponovo obradovala zlatnom medaljom na evropskom prvenstvu, između njih je i titula svetskog prvaka, ona je alem-kamen.

Odbojkašku godinu o kakvoj se mašta upotpunio je Uroš Kovačević. I njega je CEV takođe proglasio za najboljeg u 2019. U seniorsku reprezentaciju je ušao sa 16 godina (sada ima 26). Kao izrazito darovit igrač s Aleksandrom Atanasijevićem se našao u ekipi, koja je 2011. bila evropski seniorski prvak. Ove godine su njih dvojica ponovo došli do istog trofeja, ali su sada imali glavne uloge.

Nenadano slavlje, ali potpuno zasluženo: odbojkaši kao prvaci Evrope na pobedničkom postolju u Parizu (Foto EPA-EFE/Yoan Valat)

Kovačević je od kada je počeo da igra bio odbojkaški dragulj, ali sve do ove godine nije zasijao punim sjajem. Nekako je bio na svoju ruku. Dragocen, ali... Sada je suvo zlato.

Dobru godinu su imali i rvači Mate Nemeš, Mihail Kadžaja (bronza na Svetskom prvenstvu), džudista Nemanja Majdov (bronza na Svetskom prvenstvu), kajakaš Strahinja Stevanović (srebro na Evropskom prvenstvu), fudbaler Dušan Tadić (u idealnom timu Lige šampiona), košarkaš Nikola Jokić (najbolji centar NBA lige), vaterpolista Filip Filipović (najbolji igrač Svetske lige)...

Nesagledivo je veliki uspeh da se bude najbolji u Evropi, a pogotovo da se to u isto vreme ostvari i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Našoj odbojci je to 2019. pošlo za rukom. Bez obzira na sve nevolje, koje stoje pred malom zemljom kakva je Srbija, i sa svim teškoćama koje joj stoje na putu, ona je ponovila isti takav podvig ostvaren 2011.

Trijumf odbojkašica je, ruku na srce, nekako i očekivan. One su svetska velesila i to potvrđuju iz godine u godinu. Ova generacija je 2016. bila olimpijski vicešampion, 2017. evropski prvak, a 2018. i svetski. Tijana Bošković, Brankica Mihajlović, Maja Ognjenović, Stefana Veljković, Jelena Blagojević, Bojana Milenković, Silvija Popović, Mina Popović, Bjanka Buša, Ana Bjelica, Maja Aleksić, Teodora Pušić, Katarina Lazović i Slađana Mirković su bez poraza sačuvale tron. U grupi su bile bolje od Finske (3:0), Bugarske (3:1), Francuske (3:1), Grčke (3:0) i domaćina Turske (3:1), u osmini finala od Rumunije (3:0), u četvrtfinalu opet od Bugarske (3:0), u polufinalu od Italije (3:1) i u finalu od ponovo od Turske (3:2).

E, taj okršaj za zvanje najboljeg u Evropi nam je pojeo živce, ali, neka, zbog toga je i velika pobeda još slađa. Peti set, na kraju iscrpljujuće borbe u kojoj, kako je to rekao selektor Zoran Terzić, nisu mogli da čuju jedni druge, jer je domaća publika napravila takvu halabuku, završio se 15:13 za Srbiju.

Ipak, u ovom našem izboru odbojkaši su ispred svojih koleginica. Možda nam izgleda da njihovo zlata ima više karata, jer se nije naslućivalo. Za razliku od odbojkašica, koje su pre Evropskog prvenstva izborile mesto na Olimpijskim igrama u Tokiju, odbojkašima to nije pošlo za rukom. Posle tog neostvarenog cilja promenjen je i selektor. Slobodan Kovač nije imao vremena da išta menja, jer je spisak igrača za Evropsko prvenstvo već bio poslat i mogućnosti za neko kadrovsko osveženje nije bilo. Ispostavilo se da i s takvom posadom Srbija može da uzleti više od bilo koga na Starom kontinentu.

Uroš Kovačević, Aleksandar Atanasijević, Marko Podraščanin, Srećko Lisinac, Nemanja Petrić, Marko Ivović, Nikola Jovović, Neven Majstorović, Petar Krsmanović, Dražen Luburić, Aleksandar Okolić, Lazar Ćirović, Nikola Peković i Vuk Todorović su bili bolji od Nemaca (3:0), Slovaka (3:0), Španaca (3:1), domaćina Belgijanaca (3:0) i Austrijanaca (3:0), u Antverpenu još i u osmini finala od Čeha (3:0) i u četvrtfinalu od Ukrajinaca (3:2), pa onda u Parizu u polufinalu od Francuza (3:2) i u finalu od Slovenaca (3:1).

Umeli su protiv Ukrajine da nađu izlaz kada se učinilo da su zašli u bespuće, da budu jači od jakih Francuza, da potpuno razoružaju Slovence, iako se po jutra ne bi reklo da će dan da bude baš lep.

Naša reprezentacija je delovala toliko moćno da je CEV proglasio Kovača za trenera nad trenerima u 2019. A pred odbojkašima Srbije je još teži ispit – bitka u Berlinu za odlazak u Tokio. Ako iskoriste tu poslednju šansu da se domognu olimpijske vize, onda bi i 2020. mogla da nam donese veliku radost.

Treće mesto na našoj listi zauzele su košarkašice, koje su 2019. bile treće u Evropi. Na šampionatu našeg kontinenta u Zrenjaninu su pobedile Belorusiju (55:53), Rusiju (77:63) i Belgiju (70:66). U Beogradu su u četvrtfinalu savladale Švedsku (87:49), u polufinalu su izgubile od pobednika turnira Španije (71:66), a u meču za bronzu su bile bolje od Velike Britanije (81:55).

Među košarkašicama, koje su osvojile medalju jedna se izdvaja kao fenomen. To je Jelena Bruks (devojačko Milovanović), jer se samo tri meseca pre toga – porodila!? Pored nje zaslužne su Ana Dabović, Sonja Petrović, Saša Čađo, Aleksandra Stanaćev, Dragana Stanković, Nikolina Milić, Aleksandra Crvendakić, Dajana Butulija, Nevena Jovanović, Maja Škorić i Maja Miljković (selektor Marina Maljković).

Od naših ekipa zapažen učinak su imali još vaterpolisti (pobednici Svetske lige, čime su se kvalifikovali na Olimpijske igre), košarkaši 3 h 3 (evropski prvak), fudbaleri Crvene zvezde (plasman u Ligu šampiona) i Partizana (plasman u Ligu Evrope), odbojkaši Vojvodine (plasman u Ligu šampiona), hokejaši (plasman u svetsku Prvu diviziju), džudisti Crvene zvezde (treći u Ligi šampiona)...

Najboljih 10 pojedinačno

1. Novak Đoković     73

2. Tijana Bošković  69

3. Uroš Kovačević   64

4. Nikola Jokić        45

5. Nemanja Majdov     44

6. Mate Nemeš          35

7. Mihail Kadžaja      31

8. Dušan Tadić         30

9. Strahinja Stevanović     23

10. Filip Filipović         14

Najboljih 10 ekipno

1. Odbojkaši 80

2. Odbojkašice         72

3. Košarkašice        61

4. Vaterpolisti        47

5. Košarkaši 3h3     45

6. FK C. zvezda          39

7. FK Partizan         32

8. OK Vojvodina       26

9. Hokejaši   18

10. DžK C. zvezda        8

Dosadašnji pobednici

Pojedinci

1953. Perica Vlašić (veslanje)

1954. Dolinar, Harangozo (st. tenis)

1955. Bernard Vukas (fudbal)

1956. Franjo Mihalić (atletika)

1957. Božidar Komac (vazduhoplovstvo)

1958. Stanko Lorger (atletika)

1959. Duje Smoljanović (kuglanje)

1960. Radivoj Korać (košarka)

1961. Miroslav Cerar (gimnastika)

1962. Miroslav Cerar (gimnastika)

1963. Miroslav Cerar (gimnastika)

1964. Miroslav Cerar (gimnastika)

1965. Branislav Lončar (streljaštvo)

1966. Vera Nikolić (atletika)

1967. Ivo Daneu (košarka)

1968. Đurđa Bjedov (plivanje)

1969. Dragan Džajić (fudbal)

1970. Desanka Perović (streljaštvo)

1971. Vera Nikolić (atletika)

1972. Mate Parlov (boks)

1973. Marijan Beneš (boks)

1974. Mate Parlov (boks)

1975. Nenad Stekić (atletika)

1976. Matija Ljubek (kanu)

1977. Šaban Seidi (rvanje)

1978. Dražen Dalipagić (košarka)

1979. Miodrag Perunović (boks)

1980. Slobodan Kačar (boks)

1981. Borut Petrič (plivanje)

1982. Bojan Križaj (smučanje)

1983. Borut Petrič (plivanje)

1984. Šaban Trstena (rvanje)

1985. Ljubiša Simić (boks)

1986. Rok Petrovič (smučanje)

1987. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1988. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1989. Mateja Svet (smučanje)

1990. Topić (atletika) i Kukoč (košarka)

1991. Monika Seleš (tenis)

1992. Monika Seleš (tenis)

1993. bez izbora

1994. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1995. Aleksandar Đorđević (košarka)

1996. Aleksandra Ivošev (streljaštvo)

1997. Nikola Grbić (odbojka)

1998. Dejan Bodiroga (košarka)

1999. Dejan Bodiroga (košarka)

2000. Vladimir Grbić (odbojka)

2001. Vladimir Vujasinović (vaterpolo)

2002. Dejan Bodiroga (košarka)

2003. Milorad Čavić (plivanje)

2004. Jasna Šekarić (streljaštvo)

2005. Danilo Ikodinović (vaterpolo)

2006. Olivera Jevtić (atletika)

2007. Novak Đoković (tenis)

2008. Milorad Čavić (plivanje)

2009. Milorad Čavić (plivanje)

2010. Zorana Arunović (streljaštvo)

2011. Novak Đoković (tenis)

2012. Milica Mandić (tekvondo)

2013. Emir Bekrić (atletika)

2014. Novak Đoković (tenis)

2015. Novak Đoković (tenis)

2016. Davor Štefanek (rvanje)

2017. Milica Mandić (tekvondo)

2018. Novak Đoković (tenis)

2019. Novak Đoković (tenis)

Ekipe

1964. Vaterpolisti

1965. Strelci

1966. Košarkaši

1967. Košarkaši

1968. Vaterpolisti

1969. Košarkaši

1970. Košarkaši

1971. Košarkaši

1972. Rukometaši

1973. Košarkaši

1974. Rukometaši

1975. Košarkaši

1976. Kuglaši

1977. Košarkaši

1978. Košarkaši

1979. Alpinisti

1980. Košarkaši

1981. Košarkaši

1982. Ljubek, Nišović (kanu)

1983. Šurbek, Kalinić (st. tenis)

1984. Ljubek, Nišović (kanu)

1985. Cibona (košarka)

1986. Rukometaši

1987. Vaterpolisti

1988. Vaterpolisti

1989. Košarkaši

1990. Košarkaši

1991. C. zvezda (fudbal)

1992. Partizan (košarka)

1993. bez izbora

1994. bez izbora

1995. Košarkaši

1996. Košarkaši

1997. Košarkaši

1998. Košarkaši

1999. Odbojkaši

2000. Odbojkaši

2001. Vaterpolisti

2002. Košarkaši

2003. Vaterpolisti

2004. Vaterpolisti

2005. Vaterpolisti

2006. Vaterpolisti

2007. Odbojkašice

2008. Vaterpolisti

2009. Vaterpolisti

2010. Teniseri

2011. Odbojkašice

2012. Vaterpolisti

2013. Rukometašice

2014. Košarkaši

2015. Vaterpolisti

2016. Vaterpolisti

2017. Odbojkašice

2018. Odbojkašice

2019. Odbojkaši

Komentari0
6638e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja