ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:03
INTERVJU: JELENA BRUKS, KOŠARKAŠICA

Mateo je zasenio sve medalje

Kapiten naše reprezentacije zaslužuje priznanje sportski podvig godine, zato što je nepuna četiri meseca posle porođaja osvojila evropsku bronzu. – Mene su roditelji vaspitavali da je reprezentacija iznad svega, kaže Jelena
Autor: Aleksandar Miletićpetak, 03.01.2020. u 20:00
Породица Брукс: Јелена, Матео и Дејвид у Шопрону (Фото: лична архива)

Retke su sportistkinje koje su u istoj godini postajale majke i osvajale medalje na najvećim takmičenjima, pa zato podvig kapitena naše košarkaške reprezentacije Jelene Bruks (30) zaslužuje da bude izdvojen. Samo tri meseca i tri nedelje posle porođaja (15. mart) našla se na pobedničkom postolju u beogradskoj „Štark areni”, sa malim Mateom u naručju i bronzanim odličjem na grudima. Bilo je i boljih igračica od nje na tom šampionatu, ali sve su s razlogom ostale u njenoj senci.

Jelena Bruks (devojačko Milovanović) u našoj ženskoj košarci ima staž nalik onom Miloša Teodosića u muškoj. Pola svog života je u nacionalnom timu, počev od Evropskog kadetskog prvenstva 2004, na kojem je bila viceprvakinja. Sa juniorkama se na dva uzastopna šampionata probijala do medalja: srebro 2006. i zlato 2007. Sa omladinkama je bila treća na svetu (2007) a sa mladom selekcijom stigla je do evropske bronze (2008). Sa seniorkama je iskusila najveću krizu naše ženske košarke, ali i istorijske uspehe: naš tim je 2011. igrao u drugoj evropskoj diviziji, četiri godine kasnije postao je prvak Evrope, a zatim i treći na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016.

Bruksova je trenutno u Mađarskoj, u kojoj igra za Šopron. Uz nju su desetomesečni sin Mateo i suprug Dejvid, nekadašnji američki košarkaš. Razgovor s njom počinjemo pitanjem o povredi ruke zbog koje je bila na poštedi nekoliko nedelja na izmaku ove godine.

– S obzirom na to da je operacija bila krajem novembra, ruka je sve bolje, tako da se polako vraćam treningu. Sredinom decembra u prvom planu su bili snaga i kondicija ruke, pa sam polako uključila loptu, a početkom januara ću sigurno biti na terenu. Profesionalni igrači ne vole ovakve pauze, ali meni je u ovom trenutku baš prijala.

Zbog povrede ste dobili priliku da budete više sa sinom?

Da, to je dobra strana povrede (smeh). Dobro je što sam više sa sinom, a i suprug je tu, tako da nemamo problema. Mateo je divan i lak sa saradnju. Super je beba, spava noću, dobro jede i napreduje. Da kucnem u drvo, s njim je samo uživanje. Volim da ga gledam dok napreduje i otkriva nove stvari. Proteklu godinu pamtiću po njegovom rođenju, a na sportskom terenu najlepši događaj je svakako evropska bronza sa reprezentacijom.

Kako ste uopšte došli na ideju da igrate na Evropskom prvenstvu u našoj zemlji početkom prošlog leta?

Kad sam saznala da sam u drugom stanju, rekla sam treneru da želim da igram i da ću igrati i tokom trudnoće, sve dok budem mogla. Trenirala sam celu trudnoću da bi mi mišići ostali u kakvom-takvom tonusu. Doktor mi je dao zeleno svetlo da treniram sve do osmog meseca. Pripreme reprezentacije bile su, prema očekivanju, prilično duge. Otkako smo se suprug i ja vratili iz Amerike, 5. januara, počeo je najteži period za mene. Iščekivanje! Mateo je probio termin sedam dana, što su bili najduži dani u mom životu. Bila sam hospitalizovana, praćena, sve do porođaja. A onda su došli dani sasvim drugačijeg izazova, da se što pre vratim u formu i priključim reprezentaciji.

Kako ste podneli dane bez košarke?

Da budem iskrena, prijalo mi je, i fizički i psihički. U jednom momentu košarke mi je bilo preko glave. Tako da je sve došlo u pravom trenutku.

Kako su tekle pripreme za povratak u reprezentaciju?

Imala sam podršku svih, od porodice do Košarkaškog saveza Srbije koji mi je izašao u susret i dozvolio da suprug i sin budu sve vreme uz mene na pripremama. Suprug je trenirao sa mnom i vraćao me u formu, dok su moji roditelji čuvali Matea. Trudila sam se da ga dojim dokle god sam mogla. Na pripremama je u početku bio pravi pakao, ali sam znala da kroz to moram da prođem.

Kako je počelo vaše druženje s reprezentacijom, kako je izgledao prvi trening u njoj?

Bilo je to krajem osnovne škole, kada je savez organizovao kontrolne treninge po regionima. Pošto sam iz Kragujevca, pripadala sam Šumadijskom regionu. Takva okupljanja bila su sito za najbolje igrače iz regiona i odlazak na pripreme u Požarevac u kojem sam videla šta znači život u kolektivu. Kreveti na sprat, svi u istom kupatilu, ali bilo je to lepo iskustvo. Već 2004. bile smo druge u Evropi, kad to niko nije očekivao od nas. Tako smo rasle, osvajajući medalje otprilike svake druge godine. Naša seniorska reprezentacija bila je tada u zabrinjavajućem stanju, neke igračice se nisu odazivale. Prošla sam kroz sve i svašta, sve dok u savez nisu došli Dragan Đilas i Ana Joković, a Marina Maljković postala selektor. I sada je u savezu sve skockano, imamo pažnju predsednika Danilovića i ostalih, što nam mnogo pomaže.

Šta za vas znači reprezentacija?

Mene su roditelji tako vaspitavali da je reprezentacija iznad svega. Išla sam i povređena na pripreme koje su trajale i dva i po meseca. Igra se u inostranstvu ali se živi za Srbiju, za naš tim. Mama mi je bila košarkašica, tata se oprobao u svim sportovima. Mama me je ubacila u svet košarke. Bila sam nestašna, smotana kao dete, pa daj da makar naučim da trčim. Tako je sve počelo, bez namere da se stigne do ovih visina.

Da li ćete i vi vašu decu usmeravati ka košarci?

Mateo je već opkoljen sa svih strana košarkom. Bio je maskota naše reprezentacije na Evropskom prvenstvu. Daćemo mu priliku da se bavi košarkom, a on će sam odlučiti kad bude dovoljno zreo.

Početkom februara u Beogradu su kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju, a naša reprezentacija će ugostiti selekcije SAD, Mozambika i Nigerije. Pošto su se Amerikanke već plasirale, ostaju još dve vize u igri: šta očekujete?

Grupa nam je teška, ali nema lakih rivala u ovim kvalifikacijama. Domaći teren donosi i prednost i pritisak, ali se nadam da ćemo mi iskoristiti sve prednosti. Lepo je što Amerikanke dolaze u našu zemlju, jer su one magnet za publiku. Moramo da pobedimo preostale dve ekipe i da se nađemo u Tokiju narednog leta. Rio de Žaneiro je bio fenomenalan u svakom pogledu, ali osećam da će Tokio biti nešto vanserijsko, zato što su Japanci organizatori.

Pošto uskoro dolazi reprezentacija Amerike u Beograd, za koga će vaš suprug da navija: za svoje zemljakinje ili za vas?

Bilo bi mu bolje da navija za svoju ženu nego za svoju zemlju…


Komentari0
88d8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja