sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 03.01.2020. u 13:40 Aleksandar Bojović
ŠPIJUNSKE ANEGDOTE

Kako je služba venčala Slavicu i teroristu

Terorista nikad nije saznao da mu je supruga tajni agent, a veliku ulogu odigrao je i lažni sveštenik. – „Smrdljivac” za ustaški štand na sajmu knjiga u Frankfurtu
Срђан Печеничић

U tajnim službama širom sveta rade žene čiji je profesionalni zadatak da zavedu stranog špijuna, a potom od njega izvuku poverljive i važne informacije. Upućeni kažu da su službe bezbednosti u Rusiji ovaj metod rada dovele do perfekcije i da armija lepih Ruskinja vrbuje strane špijune.

Osamdesetih godina prošlog veka, jedan srpski obaveštajac je dobio premeštaj u Rusiju. Iako mu se tada nasmešio brk, on je nakon nekoliko meseci provedenih u Moskvi, nezadovoljan, kontaktirao centralu u Beogradu:

„Nešto nije u redu. Nije mi prišla nijedna Ruskinja!”, požalio se.

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih špijunskih anegdota koje su za „Politiku” otkrili dugogodišnji srpski obaveštajci.

Neispričana priča je i da je srpska služba oženila poznatog ustaškog teroristu Mira Barešića. U Švedskoj se Barešić povezao s ljudima iz Hrvatskog narodnog otpora i drugim hrvatskim ekstremnim nacionalistima. On je u toj zemlji planirao da započne i novu organizaciju pod nazivom Crna Legija kako bi pokrenuo pobunu protiv Jugoslavije. Barešić je ubio Vladimira Rolovića, jugoslavenskog ambasadora u Švedskoj 1971. Njegovi sledbenici pratili su njegova uputstva i kasnije. Izdavao je naredbe čak i iz zatvora. U tom trenutku uključila se služba.

Državna bezbednost pronašla je izvesnu Slavicu, slobodnu ženu iz okoline Varaždina koja se bavila šivenjem. Nakon pregovora, ona je pristala da radi za službu. Zadatak joj je bio da se uda za Barešića. Uz pomoć službe, Slavica je počela da se dopisuje sa Barešićem u zatvoru. Tokom prepiske njih dvoje su se zaljubili jedno u drugo. Nakon tri meseca su se i venčali. Prema rečima našeg sagovornika, terorista nikada nije saznao za ovu nameštaljku. Slavica je, osim što je bila dobra supruga, godinama precizno izveštavala službu šta njen muž planira i kakve zadatke izdaje sledbenicima. Veliku ulogu u svemu ovome odigrao je i jedan katolički sveštenik kome se ustaša ispovedao. On je dao blagoslov Barešiću i Slavici. Bitan detalj je i da taj čovek, u stvari, nije bio pravi sveštenik već srpski agent.

Služba državne bezbednosti falsifikovala je i emigrantske novina. Time su se najviše bavili u periodu od osamdesetih do devedesetih godina prošlog veka. Naš sagovornik, koji je bio falsifikator i glavni urednik lažnih novina, kaže da su najčešće prelamali lažni ustaški „Hrvatski tjednik”, „Novu Hrvatsku”, „Hrvatsku Borbu” i četničke „Veliku Srbiju” i „Našu reč”. U to vreme to su bile cenjene novine među emigracijom i opozicionarima u Beogradu i Zagrebu. U zapadnim zemljama se ta štampa prodavala na železničkim stanicama. Agenti u mantilima bi neprimetno zamenili originalne novine – lažnjacima. Na taj način, puštali bi intrige, lažne vesti i izazivali totalnu konfuziju i zbunjenost u emigraciji. Neposredno pre ubistva Stjepana Đurekovića, službe su falsifikovale „Novu Hrvatsku” u kojoj su objavile i lažni intervju sa njim. Đureković je bio hrvatski politički disident i biznismen koga je 1983. likvidirala jugoslovenska tajna policija u Zapadnoj Nemačkoj. Ranije je bio direktor državne benzinske kompanije INA. U lažnom intervjuu Đureković je „izjavio” da će razbiti sve vođe hrvatskih emigranata, što je izazvalo haos u emigraciji.

Ova objava lažnog intervjua mnogim službama sveta i danas služi kao primer odlične obaveštajne operacije.

Zanimljiv je i slučaj gasa „smrdljivca” na sajmu knjiga u Frankfurtu. Naime, na jednom od najvećih sajmova knjiga na svetu, ustaška emigracija imala je veliki štand na kojem su bile izložene njihove publikacije. Srpska služba je odlučila da zasmrdi ovaj štand. U beogradskom Institutu za bezbednost napravljene su ampule u kojima se nalazio „smrdljivac” – smesa napravljena od džigerice i mačije mokraće. Naš obaveštajac odlučio je pre odlaska u Frankfurt da isproba „smrdljivca” ispred ulaza u svoju zgradu. Bacio je ampulicu na betonsko stepenište i zgazio je. Ali, nije ni pretpostavljao kakav će biti efekat tog testa. Stanari su ubrzo pomislili da je reč o bojnom otrovu, a vojska se podigla na noge. Zatvoren je ceo blok. Stanari iz zgrade su evakuisani dok smrad nije neutralisan. Kombinacija džigerice i mačje mokraće pokazala se kao pun pogodak, a služba je sutradan uspešno aktivirala „smrdljivca” i na sajmu knjiga.

Komentari9
15833
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zokizoki
to je iz knjige Bože Spasića.
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
Братимире, атентата на Артуковића је организовао такође СЧП а један од учесника је био син једног пуковника првоборца са Козаре... Они су продрли у Aртуковићеву вилу и дотични часни момак, син часног оца, налетео је на Артуковићеву ћерку коју, зато што је женско, није могао да убије и зато је атентат пропао.
Lana
I, šta je bilo s Barešićem i Slavicom? :) Interesantna priča
Зоран Б. Милановић, "Сланкаменац"
Барво за службу (УДБ-у) која је успела само ситне рибе да елиминише али крупне, као што је је А. Павелић, А. Артуковић, логоркињу из Ст. Градишке, Наду Танић Лубурић итд. нису ни опепелили јер је њих штитила влада САД. И како већина Срба не зна ни зеру историје онога што се у 2.WW догађало и данас се догађа да многи верују да је САД земља за поштовање. А. Павелић је умро живећи прилично дуго и удобно, Артуковић је умро у Загребу, у елитној болници а НТ. Лубурић је умрла у Загребу у свом стану!
Братимир
Павелић је умро од последица рањавања у атентату који је у Аргентини организовала Југословенска Краљевска Војска у Отаџнини, односно припадници четничког покрета пореклом из Црне Горе. Елем, то је била освета пре свега за убиство ЊКВ Александра Карађорђевића у Марсељу, које је организовао Павелић заједно са бугарским фашистима, а то је опет била освета за убиство Стјепана Радића у југословенском парламенту кога је убио Пуниша Рачић (Црногорац), а за које су усташе окривиле Краља.
Trpe
I pored tolikih " uspe" sluzba nije uspela da spreci rasturanje Jugoslavije !
Stevan Vasiljević
Mislim da služba na kraju nije ni želela da spreči raspad Jugoslavije. Pomagali su Miloševiću da preuzme vlast u Jugoslaviji kroz "dešavanja naroda", "jogurt revolucija" isl. Kako nisu uspeli da namentnu vlast u Sloveniji i Hrvatskoj, zadovoljili su se da kontrolišu vlast u Beogradu. Od tada do dan danas služba kontroliše vlast u Beogradu, nekad bolje, a nekad lošije prikriveno.
Братимир
врх државе, а то није тајна служба, одлучио је другачије. Питајте Јовића и Кадијавића шта се догађало. Тајне службе су испоставиле све потребне информације државном врху, а што овај није хтео да употреби војску против словеначких и хрватских сепаратиста је други пар гаћа.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja