petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

Ljubav u muzejima između Zagreba i Beograda

Uzlet srodnih duša, emocije bez kočnica, pa „adio amore” teme su dve izložbene postavke pred publikom u srpskoj i hrvatskoj prestonici uoči najluđe noći
Autor: Tanja Vujićpetak, 03.01.2020. u 20:25
Музеј пре кину тих веза у загребачком Горњем граду Путу јућа изло жба виртуелног „Светског музеја љубави” у београдском Етнографском музеју (Фото Тања Вујић)

Od našeg specijalnog izveštača

Zagreb - „Ovaj radio poklonio mi je 1984. godine na plaži u Rijeci, jedan veoma fini momak po imenu Darko. Bio je to suvenir - sećanje na vrlo lepe i prijatne trenutke koje smo proveli zajedno tokom mog letovanja. Radio sada više ne radi, mada bi dobar majstor sigurno mogao da ga popravi, i vrati mu prvobitnu funkciju. Ali, on ostaje nem, zato što je postao simbol naše prekinute veze...” Tako otprilike počinje opis jednog starinskog radio-aparata, koji kao eksponat anonimne žene iz Beograda stoji u vitrini Muzeja prekinutih veza u Zagrebu, među još oko dve stotine najrazličitijih simbola kraha bliskih i najbližih veza nekadašnjih ljubavnika, inače sasvim običnih ljudi.

Jedinstven u svetu (tek odnedavno sa još jednom stalnom postavkom u Los Anđelesu), ovaj muzej u Gornjem gradu hrvatske prestonice, osnovali su umetnički producent Olinka Vištica iz Splita  i Dražen Grubišić, vizuelni umetnik iz Zagreba negde 2006. godine pri kraju njihove emotivne veze. Da sačuvaju od zaborava sećanje na ono što je bilo lepo dok je  bilo lepo,

Olinka i Dražen došli su na ideju da osnuju muzej kome bi ljudi iz čitavog sveta mogli da pošalju predmete koji ih vezuju za ljubav koje više nema.

Venčanica spakovana u teglu iz Kalifornije. Stileto cipela prostitutke koja je devojačku ljubav srela kao mušteriju u bordelu u Amsterdamu. Pampur sa flaše šampanjca - poklon nevernog mladoženje iz Londona. Tesne farmerke koje je debeljuškastoj devojci iz Seula poklonio momak kad ju je ostavljao. Iscepana fotografija muža sa ljubavnicom iz Helsinkija. Sekira za kršenje nameštaja devojke koja je momka napustila sa devojkom... Muzej prekinutih veza u Zagrebu svetao i neveliki, sa prodavnicom duhovitih suvenira (među njima i čokolade sa bademima, uvijene u crni papir sa porukom: „Nadam se da će tvoja zadnjica naći bolju čokoladu...”) nadaleko je popularan.

Sredinom decembra gužva na malenom ulazu u muzej bila je takva da su na biletarnici molili posetioce - ponajviše lokalne srednjoškolce na predbožićnoj ekskurziji, i mladolike globtrotere kosih očiju, da se vrate za pola sata, ili kasnije...

I, stvarno klinci su se tog sunčanog nedeljnog prepodneva uredno vraćali da zavire u kratke katkad potresne, katkad duhovito-cinične priče koje opisuju pojedinačne primere „ljubavnog Titanika”. „Na kraju sam joj poklonio svoj mobilni telefon, da me više ne zove”, piše pored prastare  nezgrapne „Nokije” koju je „smoreni” Zagrepčanin predao na čuvanje ovom muzeju.

Muzej pre kinu tih veza u zagrebačkom Gornjem gradu (Foto Tanja Vujić)

Šta je to što podstiče radoznalce da zavire u tuđi „ljubavni koš” spakovan u elegantnu muzejsku postavku?

„Suprotno nazivu koji liči na prizivanje duhova Muzej prekinutih veza pun je života, čežnje i nade. On iskazuje poštovanje prema žilavoj ljudskoj prirodi, koja je naizgled neverovatno i  gotovo uvek spremna da ljubavi da novu šansu”, ističu Olinka Vištica i Dražen Grubišić u monografiji o ovom nesvakidašnjem muzeju.

U toj večnoj ljudskoj potrazi za ljubavlju, Zagreb i Beograd dodirnuli su se ovog decembra, i u Etnografskom muzeju srpske prestonice.

Naime, putujuća izložba virtuelnog „Svetskog muzeja ljubavi”, čiji je idejni tvorac profesor dr Tomislav Sladojević Šola iz Zagreba, predstavljena je u velelepnom zdanju na Studentskom trgu u Beogradu. Pod nazivom „Čuvene svetske ljubavi” profesor Sladojević Šola izabrao je da predstavi dvadeset tri priče koje su postale legende, stajalo je u veb-pozivnici za otvaranje.

Šta su imali zajedničko, Đula i Pavle rodom iz sela Mrovska i Metlić u Srbiji, sa Miljenkom i Dobrilom iz Dalmacije, belgijskom princezom Lujzom i hrvatskim grofom Gezom Matačićem, Boškom Brčkićem i Admirom Ismić iz Sarajeva, Stojanom i Ajšom iz Vranja, ili recimo Brazilkom Anom Riberia de Silva i italijanskim revolucionarom Đuzepom Garibaldijem?

Odgovor je čudesno jednostavan: veliku ljubav koja pomera granice između svetova, ponekad sa srećnim, počesto ipak sa tragičnim krajem. Profesor Šola doneo je iz Zagreba u Beograd kaleidoskop ljubavnih priča pred–stavljenih u Etnografskom muzeju u Beogradu do januara, kako reče za „Politiku”, kao „prilog obrani univerzalnih vrednosti, onih koje nas sve povezuju”.

„Živimo u delikatnim vremenima, u licemernom svetu koji iz raznih razloga zaboravlja neke dobre, temeljne ljudske vrednosti. Mislim da je ljubav kao vrednost života doista ugrožena u ovom neoliberalnom raju koji je sve vrednosti podredio pohlepi i ogoljelom materijalizmu. Šta je to što će nas, ljudsku vrstu, jednog dana razlikovati od ljudi mašina po svemu nalik nama, a superiornim u svim fizičkim i umnim funkcijama? Verovatno, jedino sposobnost za emocije, vrlina da volimo i da se nesebično dajemo, izvan dosega algoritma veštačke inteligencije. Ljubav najbolje odražava prirodu ljudskog postojanja i smisao življenja i zato vredi umesto predmeta sakupljati mesta gde se dogodila, i sećanje na one koje su, kao inspiracija nama, nadživele svoje protagoniste. Najbolji muzeji su uvek podsetnici na sve što bismo na svojem putu kroz vreme mogli zaboraviti i poneti i preneti dalje. Naizgled nenaučna tema dira u srž naše ljudske sudbine, a kako muzeji treba da budu o životu - pravo je da zaštite i tu nematerijalnu baštinu čovečanstva: ljubav kao ono najbolje u svima nama”, kaže profesor Šola.

Virtuelan, a evo, i tokom neke izložbe i stvaran, Svetski muzej ljubavi trajno svedoči da ljubav mora da ostane mogućnost za sve nas, pa makar i u nekoj obeshrabrujućoj, transhumanističkoj budućnosti.


Komentari4
5b81e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Деда
Велики поздрав свима који кроз културу обнављају покидане везе између Сарајева, Подгорице, Загреба, Београда и др. Свима којима су мир и добри суседски односи важнији од ситне политике.
Деда
Велики поздрав свима који кроз културу обнављају везе између Сарајева, Подгорице, Загреба, Београда и др. Свима којима су мир и добри суседски односи важнији од ситне политике.
Dux
Ljubav se iskazuje i bacanjem cvetova sa nadvožnjaka na autoput bratstvo-jedinstvo.
Владимир Раденковић
Где је био господин Шола у августу 1995. да проповеда љубав?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja