sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
INTERVJU: PREDRAG MARIĆ, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije

Za 10 godina spaseno više od 25.000 života

Cilj nam je da civilnu zaštitu, koja je nekada postojala, vratimo na velika vrata, do sada su formirane specijalizovane jedinice Civilne zaštite za spasavanje iz ruševina
Autor: Danijela Vukosavljevićpetak, 03.01.2020. u 21:55
(Фото Д. Јевремовић)

Iako je već 12 godina na čelu Sektora za vanredne situacije, Predrag Marić skromno kaže da svojim ličnim uspehom ne smatra sve što urade vatrogasci spasioci, ali naglašava činjenicu da su za 10 godina njegovi ljudi spasili više od 25.000 života. Ukazuje i da je u protekle dve godine postignut kontinuitet zapošljavanja i ulaganja u opremu i vozila, pa ovaj period naziva zlatno doba sektora.

„Cilj nam je bio da omogućimo bolje uslove za rad vatrogascima spasiocima koji su samo u 2019. godini imali više od 34.000 intervencija i čijom je hrabrošću i predanim radom spaseno više od 1.300 osoba. Oni nas predstavljaju u najboljem svetlu u zemlji i u inostranstvu. To me čini ponosnim i motivisanim za rad u godinama koje predstoje”, kaže Marić u intervjuu za „Politiku”.

Jsu nam pred očima slike ruševina u Albaniji posle razornog zemljotresa, ali i požrtvovanost srpskog tima koji je među prvima pritekao u pomoć. Da li je Srbija spremna za reagovanje u slučaju zemljotresa ovakve razmere?

Zemljotresi se ne mogu predvideti, ali je na nama koji smo u sistemu zaštite i spasavanja Republike Srbije da podignemo nivo spremnosti na najviši nivo kako bismo mogli da odgovorimo na posledice elementarnih nepogoda. U Sektoru za vanredne situacije (SVS) još 2009. godine počeli smo s formiranjem Specijalističkih timova za spasavanje iz ruševina. Imamo ih osam – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Boru, Valjevu, Kruševcu i Užicu. Reč je o 120 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica koji su prošli posebne obuke i imaju specijalnu opremu za pretragu terena u urbanim sredinama. Prilikom pretrage za nestalima oni koriste i službene pse.

Ima li je i kakva je uloga civilne zaštite u vanrednim situacijama?

Cilj nam je da civilnu zaštitu koja je nekada postojala vratimo na velika vrata. Do sada su formirane specijalizovane jedinice Civilne zaštite za spasavanje iz ruševina, sa ciljem operativne podrške specijalističkim timovima.

Tokom intervencije gašenja požara na Staroj planini u oktobru ove godine zameralo vam se da je zakasnio poziv Moskvi za angažovanje „iljušina”. Zbog čega je ovaj avion stigao tek kada je požar već skoro bio ugašen?

Poziv za pomoć je poslat vrlo brzo i to preko Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, odmah nakon što smo procenili da je pomoć takve vrste potrebna. Reč je o internim procedurama u Vladi Ruske Federacije koje u ovakvim slučajevima moraju da budu ispoštovane. Dobrim i pravovremenim angažovanjem spasili smo velike šumske komplekse, spasen je i strogi rezervat prirode „Arbinje”. Nije bilo povređenih i to je najbitnije.

Mnogi su se tada pitali čemu služi Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, da li i kakvu pomoć pruža u ovakvim i sličnim vanrednim situacijama?

Formiranjem Srpsko-ruskog humanitarnog centra unapređene su mogućnosti za odgovarajuću prevenciju i odgovor na vanredne situacije, uključujući i pružanje humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu. Od 2010. do 2017. godine, izuzevši 2014. i 2015, vazduhoplovi za gašenje požara ruskog ministarstva za vanredne situacije bili su izuzetna pomoć u gašenju vatre na otvorenom prostoru, kako u Srbiji, tako i u susednim zemljama. Ne smemo zaboraviti i poplave 2014. godine, kada je Srpsko-ruski humanitarni centar koordinirao dolazak i akciju ruskih spasilaca koji su prvi pritekli u pomoć Srbiji, kao i dopremanje humanitarne pomoći iz Ruske Federacije.

Kakva je i koliko traje procedura traženja i angažovanja strane pomoći bilo da je reč o avionu, drugoj tehnici ili ljudima u ovakvim situacijama?

U ovakvim situacijama postoje procedure u našem MUP-u i u službama za vanredne situacije drugih država. Srbija ima potpisane bilateralne sporazume s više zemalja u ovakvim situacijama, a članica smo i Mehanizma civilne zaštite EU. U svakom slučaju, postoji niz faza i aktivnosti od same pripreme do realizacije odgovora na elementarnu nepogodu i sve to uz predviđanje prepreka koje mogu da se dogode. To je jedan sistem, iako pojednostavljen, podrazumeva širok spektar pravnih, finansijskih, logističkih procedura, ali i dobru koordinaciju unutar samog sistema, ali i s međunarodnim snagama. Zbog poštovanja svih koraka i procedura, postoji vremenska distanca od trenutka donošenja odluke za traženje međunarodne pomoći do same realizacije. Upravo zbog važnosti brzine reagovanja, konstantno se ulažu napori za usklađivanje nacionalnih i međunarodnih procedura u ovoj oblasti.

Koliko je u 2019. godini zabeleženo požara na otvorenom u Srbiji, gde ih je bilo najviše i da li je neko sankcionisan?

Prošle godine vatrogasci spasioci intervenisali su u više od 18.500 požara na otvorenom prostoru, što je veći broj u odnosu na 2018. godinu. Nepažnjom građana stradalo je 14 osoba, a povređeno njih 40. Ovih požara najviše je bilo na teritoriji Beograda, Pančeva, Novog Sada i Niša. Protiv nesavesnih građana prošle godine podignuto je 613 prekršajnih naloga u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara.

Da li postoji prevencija požara na otvorenom?

Bez koordinisanog rada svih službi, poljoprivredne inspekcije, svih organizacionih jedinica policije, komunalnih službi, poljočuvarskih službi, ministarstava, ali i samih građana teško da može da se suzbije ova pojava. Mi u MUP-u se trudimo da u saradnji s drugim nadležnim državnim organima, kroz aktivnosti usmerene na podizanje svesti građana i apelima preko sredstava javnog informisanja utičemo na smanjenje broja ovih požara.

Kakva je statistika kada je reč o požarima u zatvorenom?

Tokom 2019. godine bilo je oko 7.000 požara na građevinskim objektima, od kojih je polovina na stambenim zgradama, što je oko pet odsto manje nego 2018. godine. Jedan od najčešćih uzročnika su požari dimnjaka i njih je prošle godine bilo više od 1.000. U 2019. godini vatrogasci spasioci spasili su 226 osoba, a povređeno je njih 239. Broj ovakvih požara se početkom grejne sezone povećava, posebno u stambenim zgradama.

Prete li nam poplave u 2020? Šta je urađeno na njihovoj prevenciji, s obzirom na ranija iskustva i činjenicu da svake godine plave određena područja?

Unutar SVS-a do katastrofalnih poplava 2014. imali smo šest specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi. Sada je u Srbiji formirano, osposobljeno i obučeno 13 ovakvih timova s ukupno 128 pripadnika. Oni su opremljeni sa 33 vozila i 56 čamaca, koji u svakom trenutku mogu da se angažuju. Obučeno je i većim delom opremljeno devet specijalizovanih jedinica civilne zaštite za spasavanje na vodi i pod vodom. Za sledeću godinu planirana je obuka još dve jedinice. Takođe, u okviru Projekta MUP-a sa Svetskom bankom i Projektom prekogranične saradnje s Rumunijom, planirano je da pored postojećih budu formirani timovi i u ostalim organizacionim jedinicama u Srbiji. Formiranje timova za reagovanje u slučaju elemetarnih nepogoda, poplava i klizišta za cilj ima brže stizanje na mesto događaja, efikasnije delovanje i saniranje posledica, kao i ono najbitnije, spasavanje ljudskih života. Ovi timovi mogu da budu mobilisani u roku od sat vremena.

Uvek na terenu

Na terenu ste kada god je neka katastrofa, bilo da je veliki požar, poplava, građani kažu da ulivate poverenje kada vas vide i čuju. Šta za vas znači izlazak na teren?

Od početka je ideja da se najodgovorniji ljudi nalaze na terenu i to ne važi samo za mene već i za sve rukovodioce u organizacionim jedinicama u Srbiji. I to je ono čime se vodimo u SVS-u. Imam tu sreću da su izuzetni profesionalci s dugogodišnjim iskustvom deo SVS-a, a uz podmlađivanje sastava nastojimo da opravdamo poverenje građana i pomognemo kad god postoji potreba za našim angažovanjem.

Razvoj dobrovoljnih vatrogasnih društava

Koji su planovi i prioriteti SVS-a za 2020. godinu?

Niz ulaganja u službu će se nastaviti, uz povećanje plata koje smo dobili s decembarskom platom. Kao jedan od bitnijih pomaka izdvojio bih i usvajanje Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2020. Donošenje ovog zakona, nakon 40 i više godina, samo je polazna tačka za dalji uspešan razvoj dobrovoljnih vatrogasnih društava.

Dobra saradnja sa Slovenijom i Mađarskom

Kolika je važnost međunarodne saradnje svi smo videli na primeru nedavnog zemljotresa u Albaniji, požara i svojevremeno poplava. S kim najintenzivnije sarađujemo, a s kim bi ta saradnja mogla da bude bolja?

Kao primer dobre prakse navešću majske poplave 2014, kada su dva tima iz Slovenije pritekla u pomoć u TE „Nikola Tesla” i svojim angažovanjem pružali podršku nacionalnim službama, čime je sprečen prekid napajanja električnom energijom. I to su situacije kada se saradnja s međunarodnim službama vidi na delu. Pohvalio bih i dugogodišnju saradnju sa službom u Mađarskoj s kojom imamo potpisan bilateralni sporazum. U više navrata pomagali su nam kako u slučaju poplava, tako i kada smo na Dunavu imali ledene čepove, kada su mađarski ledolomci pritekli u pomoć. S Bugarskom je u julu ove godine potpisan sporazum, a saradnja na delu se videla tokom gašenja požara na Staroj planini.


Komentari8
8ec84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jeremija
O čemu ovaj priča? O ratu u Siriji?
miroslav sarcanski
Da li je neko odgovarao sa smrt Obrenovcana koji su dobili instrukcije da ostanu u kucama za vreme poplava?
vox ex populi
Molim vas, polako s tim brojevima. Ipak, nismo u Aziji gdje su monsuni i cikloni, ratovi. Znam da ste važni, ali, nemojte toliko preterivati. Ajde da malo, ali, ovo je previše.
Бранко Миладиновић
Поштовани цензоре јавашлук дотичног, односи на сав НАРОД Србије: теби на савести што не објављујеш мој коментар! Ја сам дао пуно име и презиме имам ПЕТ правоснажних пресуда где је Сектор искључиво одговоран за све што сам навео! Борим се за реформу правосуђа и читава држава то зна и позиција и опозиција ме подржавају јер се борим и за њихову децу као и за твоју ако их имаш! Обратићу се Вашој директорки за састанак и објаве!
Бранко Миладиновић
10 година слаткоречивости и неодговорности! Цивилна заштита, Обреновац, Шабац, "Контраст" "Лаунџ" Хотел Путник и Раднички Универзитет: НОВИ САД.......

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja