subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.01.2020. u 08:01 Daliborka Mučibabić

Tanju je zaveo Beograd, a Liviju jedan Beograđanin

Finkinja Tanja Mikola i Brazilka Livija Bjeloglav zbog ljubavi se preselile u srpsku prestonicu
Тања Микола (Фото Исмо Лехтонен) и Ливија Бјелоглав (Фото лична архива)

S kraja sveta obe su došle u Beograd. Jedna sa mesta od kojeg je teško naći severnije, druga sa tačke od koje se, ako se ode malo zapadnije, nađe na istoku. Nikad se nisu srele, ali ih spaja prestonica Srbije. Finkinja Tanja Mikola i Brazilka Livija Bjeloglav su među strancima koje su ovaj grad, nastanivši se u njemu, učinile i svojim.

Liviju je u njega dovela ljubav prema jednom Srbinu, a Tanju je osvojio upravo Beograd. Prvi put je došla u junu 2016. godine, sa verenikom, nameravajući da se tu zadrži dve noći. Ostali su pet, otkazavši prijatelju iz Sarajeva sa kojim su planirali da u glavnom gradu Bosne i Hercegovine provedu Tanjin rođendan. Kasnije su se u Beograd vratili na mesec dana, pa na tri i na kraju odlučili da zbog njega napuste Finsku.

Livija je u Evropu došla da bi radila u softverskoj firmi u Nemačkoj. Šefa njenog beogradskog predstavništva, Milana Bjeloglava, upoznala je na skupu u Budimpešti. Posle tri meseca su se verili, a nakon još tri, u decembru 2013, i venčali.

Danas je ova 35-godišnjakinja majka Izabele i Lare. Po obrazovanju mašinski inženjer, svojevremeno je angažovana i na napornom i odgovornom zadatku na naftnoj platformi u Amazoniji. Livija sada uvozi žensku garderobu iz Brazila i pokušava da stvori svoj brend.

Tanja vokaciju ne menja, samo je proširuje. Fotograf i autor nekoliko blogova, ona danas, zajedno sa verenikom, priprema knjigu o Srbiji, koju želi da predstavi u svetlu drugačijem od onog nimalo laskavog, kako je neretko prikazuju u inostranstvu. Kao bivši preduzetnik i predavač o marketingu, ova 45-godišnjakinja je pomagala i u uspostavljanju grupnih turističkih tura, želeći da što više ljudi oseti Beograd i Srbiju iz prve ruke.

Šta vam se najviše dopada u Beogradu?

Tanja: Mnogo toga! Ali, najviše... rekla bih da je to predivna arhitektura, opuštena atmosfera i ljubazni, prijateljski nastrojeni, brižni ljudi. Ovde je lako sklopiti prijateljstva.

Nešto se u ovom gradu događa svakog dana. Iskrena da budem, previše sam lenja da bih u svemu tome učestvovala, ali sviđa mi se ta ideja da bih svakog dana mogla u džez klub, na izložbu, gastronomske događaje... Ovaj grad živi!

Livija: Ljudi se druže, nisu otuđeni i zatvoreni u svoja četiri zida. Kontakti su spontani i svako može da pronađe za sebe ono što želi. Volim beogradske pijace, naselje u kojem živim jer se družimo sa komšijama i vrtić nam je blizu. Sve su to male stvari koje život znače.

Šta vam smeta i šta biste promenili?

Tanja: Volim staru arhitekturu u Beogradu i strašno me rastužuje kad vidim kako ruše toliko divnih starih zgrada i zamenjuju ih novim velikim objektima od stakla i čelika.

U mojoj rodnoj Finskoj i u mnogim mestima u Evropi takve greške su počinjene pre 50 godina. Dugo nam je trebalo da shvatimo da se one ne mogu opozvati, da su te stare zgrade zauvek nestale. Sad žalimo zbog toga što smo ih srušili. Zato se stvarno molim za to da Beograđani shvate jedinstvenost svog grada i da zaštite njegovu arhitekturu. Sada ne mogu mnogo da učinim povodom toga, samo da fotografišem te divne zgrade i nadam se da sve one neće nestati.

Čak je i jedna od njih koju sam fotografisala u aprilu za projekat „Primenjena nostalgija” već srušena.

Livija: Ne dopada mi se to što su ljudi nervozni, tenzija je na sve strane i kad čekam u redu u pošti i dok vozim automobil. U Brazilu ljudi su nasmejani i opušteniji, sve je laganije. Beograđani moraju da povedu više računa o čistoći grada. Smeta mi to što nema dovoljno parking mesta i onda vidite vozila parkirana na trotoarima, zelenim površinama. Volela bih više biciklističkih staza. Od Banjice ne mogu da vozim bicikl do Ade, a da to ne bude rizično.

Šta je prvo što kažete ljudima kada vas pitaju za Beograd?

Tanja: Da je ovo jedna od najbezbednijih prestonica u Evropi, verovatno i na celom svetu. Predrasude... Problem je to što su jedine vesti koje su ljudi čitali o Srbiji one iz ratnog vremena. Nije mnogo toga napisano odonda. Zato ljudi ne znaju šta da očekuju i zato želim da im govorim o današnjem Beogradu i Srbiji.

Livija: Čvrste porodične veze me oduševljavaju. Srdačnost, ljubaznost i pažnju prema deci i trudnicama nisam doživela nigde u svetu – ti mali detalji su me kupili.

Gde vodite goste koji vam dođu u posetu?

Tanja: Da navedem samo jedno mesto, bila bi to Beogradska tvrđava. Svi vole da gledaju zalazak sunca iznad Save!

Šetati se po Dorćolu, obilaziti terase na vrhovima zgrada, kao ona koja mi je među omiljenima, gde je džez klub „Sinerman”, u koji ne možete naći ulaz sem ako vas neko u njega ne uvede.

I, naravno, upućujem ih u srpsku kuhinju u nekom od brojnih beogradskih restorana.

Livija: Goste vodimo na tvrđavu, u Skadarliju, Beton halu, na Adu i Avalu. Svima se sviđa vožnja biciklom na Adi i oduševljeni su Tarom i Zlatiborom. Ja sam zaljubljena u prirodne lepote Tare.   

Šta biste iz rodnog grada preneli u Beograd, a šta iz Beograda u svoj zavičaj?

Tanja: More? Znam da možda previše tražim (smeh).

Budući da sam odrasla između velikih jezera i da sam kasnije živela pored mora, morate da shvatate koliko volim ovaj grad kad sam zbog njega ostavila svoje vode da bih živela duboko na kopnu. 

Moji prijatelji odavde žale se na javni prevoz i, da, nije dobar kao tamo gde sam živela u Finskoj. Ne mislim da je on ovde toliko loš, ali imam tu privilegiju da živim na Starom gradu i svuda mogu stići pešice. Metro bi možda bio dobra ideja. I zadržite ovaj grad onakvim kakav jeste! Ali, molim vas, sačuvajte stare zgrade.

Livija: Brazilsku hranu, voće i povrće bih donela ovde. I muziku i sambu. Nisam ljubitelj srpske kuhinje. Možda zvuči suludo, ali ćevape ne volim. Mogu da jedem prebranac, gibanicu, paprikaš... U Brazil bih odnela međuljudske odnose, toplinu i srdačnost i pažnju u vidu poklona, neke sitnice, koje ljudi ponesu kad dolaze u goste. To su usvojili i moji roditelji koji sada kada odlaze kod prijatelja u Brazilu nose poklone.

Kako komentarišete to što ljudi masovno odlaze odavde?

Tanja: Ne mislim da imam pravo da komentarišem to što neko ide iz bilo kojeg razloga. Na kraju krajeva, i ja sam ovde stranac, osoba koja je napustila svoju rodnu zemlju u kojoj je životni standard visok. Potpuno razumem da neki ljudi samo pokušavaju da ostvare svoje snove, da poboljšaju svoje živote.

Ipak, mnogi osećaju da moraju otići da bi našli bolji životni standard. Plate u Srbiji su defakto niske u poređenju s većinom evropskih zemalja i ne bih krivila te mlade, obrazovane ljude zbog toga što odlaze. Ali, volela bih kad bi mnogi ostali da razvijaju ovu zemlju kad bi videli šanse u budućnosti. Trava nije uvek zelenija s druge strane ograde i možda bude razočaranja...

Livija: Moj muž je posle studija otišao u Nemačku, a radio je u Americi i u Kanadi. Ali čim je dobio šansu da se vrati, on je tu priliku iskoristio. Ovde ima toliko mladih pametnih matematičara, inženjera, aj-ti stručnjaka koji bi mogli da vaskrsnu ovu zemlju. Svaki put kada čujem da neko odlazi trbuhom za kruhom bude mi žao.

 

Komentari8
304c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lili Vu
A sta cemo sa losim vazduhom, losom gastronomijom, losim vozacima, puno bofluka, puno smeca, puno marifetluka !?
Сава Савановић
Не разумем људе који деци дају туђа имена.
Jova Jovanovic
Na koga se to odnosi? Izabela je veoma uobicajeno ime u Brazilu. Majka Brazilka, ime brazilso, prezime srpsko, sve je u redu? Ili mislite da je Brazilka trebala da se odrekne bas svega, da cerku nazove Jefimija, zavoli cevapcice, i dobije inarkt sa 30 godina, da bi ispunila Vase zelje? Masta radi svasta, bato, igraj sambu i sanjaj o onome cega "bidnit" nece u tvom zivotu.
tudjim ocima
Iskreno i simpaticno , utisci i misljenje dve mlade uspesne zene. Narocito, odgovor na pitanje "Sta Vam smeta i sta bi ste promenili ?"
Nesoks
Bravo za temu,svaka cast autoru...melem za dusu...
Nemanja
Sta je to trbuh i kruh? Inace lep tekst!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja